Rosić Stevan i Gojeni Alil
(Iz Gruže)
Falio se Gojeni Alile,
Baš kad ljube bule belogrlke:
Ljubo moja, bulo belogrlko!
„Ja sam daias junak na megdanu,
„Ne bojim se nikoga do Boga, 5
„Ne bojim se cara ni ćesara,
„Nit’ careva sićana Fermana,
„Nit’ careva silna bazjaluka,
„Bazjaluka, silne carevine,
„Nit’ ikakva careve delije; 10
„No sam čuo, a viđeo nisam,
„Nekakvoga Rosića Stevana,
„U primorju, u zemlji pitomoj,
„U Kotaru đaurskome gradu,
„Nema njemu no šesnajest ljeta, 15
„Iskočio na šestnajest mjesta,
„Pogubio šesnajest junaka,
„I odnio šesnajest megdana.
„Stevana se, bulo, pribojavam,
„A drugoga nikoga do Boga.“ 20
Istom Alil u riječi bio,
Al’ dopade jedna sitna knjiga
Iz primorja, iz zemlje pitome,
Iz Kotara đaurskoga grada,
Od sokola Rosića Stevana, 25
Dođe knjiga Gojenu Alilu.
Ovako ga Stevan pozdravio:
„Oj Alile Udbinjsko kopile!
„Tebe, Ture, po Udbini Fale,
„Po Udbini i tvojoj Kladuši, 30
„A Stevana po primorju Fale,
„Po primorju i vlaškom Kotaru
„No Alile, Udbinsko kopile!
„U neđelju koja prva dođe,
„Hajde meni Ture na megdana, 35
„U široko polje Nevesinjsko,
„I povedi tvoju bulu mladu,
„Tvoju bulu mladu belogrlku;
„Ja ću povest’ moju milu seju,
„Moju seju kitnu Anđeliju, 40
„Ko dobije nek’ vodi oboje.“
Kad Alilu takva knjiga dođe,
Knjigu štije, grozne suze lije,
A pita ga bula belogrlka:
„Gospodaru, Gojeni Alile! 45
„I dosle su knjige dohodile,
„Ali takve žalostive nisu.
„Okde knjiga ognjem sagorela?
„Što ti knjiga žalostivo piše
„Te je učiš a suze proljevaš?" 50
Alil buli 'vako odgovara:
„Ljubo moja bulo belogrlko!
„Ova knjiga nije žalostiva.
„No je ova knjiga, od megdana,
„Od primorja iz vlaških Kotara, 55
„Od vlašeta Rosića Stevana,
„Zove mene Stevo na megdana.
„U široko polje Nevesinjsko,
„Još je mene Stevo pozdravio:
„Da povedem tebe, ljubo moja! 60
„On će povest’ seju Anđeliju,
„Ko dobije, nek vodi oboje.
„No Boga mi, moja vjerna ljubo!
„Ja Stevanu na megdan ne smijem,
„Jer je vlaše junak na megdanu, 65
„Hoće mene vlaše pogubiti,
„Hoće tebe, ljubo, zarobiti,
„Ljubiće te na tursku sramotu."
Nasmija se bula belogrlka,
Pa Alilu 'vako govorila: 70
„O! Alile, dragi gospodaru!
„Šta će reći Turci Udbinjani:
„Gle Alila jedne strašivice,
„„Što ga kažu odviše junaka,
„„A ne smije na megdana poći.““ 75
„S tobom će se i đeca rugati,
„Po Udbini i Kdaduši ravnoj.
„No Alile, dragi gospodaru!
„Ne prepan’ se od jednog đeteta
„Đe je đete megdan odnijelo? 80
„No ti spremi i sebe i konja,
„Hajd’ Alile, njemu na megdana."
Odma Alil bulu poslušao,
Pa otide u nove arove,
Te opremi dva konja viteza, 85
Sebi spremi vilovna đogata,
Svojoj ljubi pretila dorata.
Pa se dobrih dohvatiše konja,
Otidoše polju Nevesinjsku.
Kad su bili u polju široku, 90
Ugledaše bijela čadora,
Bijel čador od bijele svile,
Na čadoru od zlata jabuka,
Na jabuci dragi kamenovi,
Pa sijaju kako jarko sunce, 95
A ne daju u se pogledati;
Pred čadorom koplje udario,
Za njega su dva konja vezana,
Stevin đogo i Anđelijn doro.
Pod čadorom Rosiću Stevane, 100
Sjedi Stevo, rujno pije vino,
Služi mu ga kitna Anđelija,
Tu pablizu Alil prihodio,
Pa odjaši vilovna đogata,
Skide s đoga zelena čadora, 105
Razape ga usred polja ravna,
A pred čador koplje udario,
A za koplje priveza đogata,
Do đogata pretila dorata.
Sjede Alil pod čadora svoga, 110
Alil sjede rujno piti vino,
Služi mu ga bula belogrlka. —
Kad se Stevan napojio vina,
Stevan dozva sestru Anđeliju:
„Moja sejo, kitna Anđelijo! 115
„Hajde idi pod čador Alilu,
„Pa mu uvij ruve ovo vrata,
„Zavuci mu ob’je u njedarca,
„Pa opipaj Gojena Alila,
„Da li Turčin ima pancijere?" 120
To je seja brata poslušala,
Ode Anđa pod čador Alilu,
Pa mu uvi ruke oko vrata,
Zavuče mu o’bje u njedarca,
Pa opipa Gojena Alila: 125
Na Turčinu troji pancijeri,
Položeni jedni po drugijem.
Kad to viđe seja Stevanova,
Ode Anđa i kaza Stevanu.
Kad je Stevan seju razumio, 130
Odista se Stevo prepanuo. —
Tada Alil ljubu dozivaše:
„Moja ljubo, bulo belogrlko!
„Hajd’ otidi pod čador Stevanu,
„Pa mu uvij oko vrata ruke, 135
„Zavuci mu ob’je u njedarca,
„Pa opipaj Rosića Stevana,
„Da li vlaše ima pancijere?"
A to bula posluša Alila,
Ode bula pod čador Stevanu, 140
Pa mu uvi oko vrata ruke,
Zavuče mu ob’je u njedarca,
Pa opipa Rosića Stevana:
Na Stevanu pancijera nema,
Samo jedna od svile košulja, 145
Po košulji zelena dolama,
Po dolami troje toke zdatne,
Dvoje vite a treće sadite.
To kad viđe bula Alilova,
Ode bula i kaza Alilu. 150
A kad Alil bulu razumio,
To je njemu vrlo milo bilo,
Od radosti na noge skočio,
Pa pojaši vilovna đogata,
Doćera ga pred čador Stevanu, 155
Pa s đogata Turčin progovara:
„Oj Stevane, Kotorsko kopile,
„Dosta si se napojio vina,
„No iziđi megdan da djelimo.
„Kad junački megan pod’jelimo, 160
„Na megdanu jedan poginemo,
„Ko ostane neka pije vino,
„Nek napija mrtvu ma podušje,
„I nek ljubi bulu, al kaurku,
„Na sramotu jednom, al’ drugome." 165
Skoči Stevan kako oganj živi,
Pa zakroči vilovna vrančića.
Obojica konje razigraše,
Pa stadoše megdan dijeliti:
Potekoše koplja ubojita, 170
Kopljima se jednom udariše,
Obojica koplja polomiše,
Jedan drugom rane ne dadoše,
Pa komađe u travu baciše.
Potegoše teške topuzine, 175
Topuzima s’ jednom udariše,
Topuzima perja polomiše,
Jedan drugom rane ne dadoše.
Pa topuze u travu baciše.
Potegoše sablje alamanke, 180
Sabljama se jednom udariše;
Kud Alila Stevan udaraše,
Iz Alila vatra sijevaše;
Kud Stevana Alil udaraše,
Po tri litre mesa odlećaše, 185
Iz Stevana crna krvca vrca;
Mlogo Turčin obrani Stevana.
A kad viđe Rosiću Stevane,
Đe će ludo izgubiti glavu,
Skoči Stevo sa konja u travu, 190
Pa Turčinu pod sablju podleće
Uhvati ga za grlo bijelo,
Pa ga s konja u travu obali.
Al’ je Alil junak na megdanu,
Na noge se s konja dohvatio, 195
Sa Stevom se u kosti Fatio.
Nosiše se po polju zelenu,
Nosiše se ljetni dan do podne.
Obojicu pjene popanule,
Stevana su popanule bjede, 200
A Alila mutne i krvave.
Kad Alilu muke dodijale,
On povika iz grla bijela:
„Anđelijo, sejo Stevanova!
„Pomozi mi pogubit’ Stevana, 205
„Brata tvoga, dušmanina moga,
„Uzeću te za vjernu ljubovcu,
„Moja ljuba biće ti robinja,
„Raniću te mjedom i šećerom,
„Pojiću te sladkom medovinom, 210
„Dobaviću trideset robinja,
„Da ti drže skute i rukave,
„Da ti gospa ne poprljaš svilu! —
Tu se Turčin prevario ljuto —
A poziva Rosiću Stevane! 215
„Oj Turkinjo, bulo belogrlko!
„Pomozi mi pogubit’ Alila,
„Dušmanina i moga i tvoga,
„Uzeću te za vjernu ljubovdu,
„Odvešću te u ravne Kotare, 220
„Paziću te kavo svoju glavu."
Kad to začu bula belogrlka,
Sama sobom bula govorila:
„Kad ću biti mlada robinjica,
„Kod Alila moga gospodara, 225
„Volem biti mlada gospođica,
„Kod sokola Rosića Stevana."
Pa dohvati jednu britku sablju,
I potrča niz polje široko,
U rukama golu sablju nosi. 230
Za njom trči seja Stevanova,
Paje buli Anđa govorila:
„Ne moj bulo ti na brata moga,
„Ja ne ću na Alila tvoga;
„Ako li ćeš ti na brata moga, 235
„Hoću tebe bulo uhvatiti,
„Živoj ću ti oči iskopati."
Progovara bula Alilova:
„Anđelijo, sejo Stevanova!
„Neću, Anđo, ja na brata tvoga 240
„No ja hoću na Alila moga,
„Na Alila na moga dušmana,
„Koji će me u ropstvo da turi.“
Pa dotrča do oba junaka,
Pa obleće i tamo i amo, 245
Pa ne bije Rosića Stevana,
No udara svoga gospodara,
Gospodara Gojena Alila.
„Jednom ga je samboljom udarila
Udari ga po desnom ramenu, 250
Golemu mu ranu načinila.
Drugi put ga sabljom udarila,
Udari ga po svilenu pasu,
Priseče mu mukadem pojasa,
I preseče učkur na čakšire, 255
Te Turčina spletoše čakšire.
Stevan manu i tamo i amo,
Pa Alila u travu obali;
Pa ne traži ništa od oružja,
No Alila vubima zaklao. 260
Od Turčina šićar šićario:
Odvede mu vilovna đogata,
Uz đogata pretila dorata,
I odvede bulu belogrlku.
Pa kad dođe u svoje Kotare. 265
Vodi bulu Rosiću Stevane,
Vodi bulu u bijelu crkvu,
Pokrsti je, i privjenča za se;
Lijepo joj ime nadenuo:
Bila Ajka, pa je Ikonija. 270
Odvede je svome b’jelu dvoru,
Pa je ljubi kadgod se probudi.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
