Ropstvo Jankovića Stojana
0001 Kadno Turci Kotar porobiše
0002 Poaraše dvore Jankovića,
0003 Zarobiše Smiljanić-Iliju,
0004 Zarobiše Janković-Stojana;
0005 U Ilije mlada osta ljuba,
0006 Mlada ljuba od petnaest dana;
0007 U Stojana mlađa osta ljuba,
0008 Mlađa ljuba od nedelje dana;
0009 U Stambol i odvedoše Turci,
0010 Pokloniše caru čestitome.
0011 Tamo bili za devet godina
0012 I desete za sedam meseci,
0013 Tamo i je care poturčio,
0014 Kod sebe im dvore sagradio.
0015 Al’ besedi Smiljanić Ilija:
0016 „Oj Stojane, da moj mili brate!
0017 „Sutra jeste petak Turski svetac,
0018 „Car će otić’ s Turcima u šetnju,
0019 „A carica s bulama u šetnju;
0020 „Već ti kradi ključe od riznica,
0021 „Ja ću krasti ključe od arova,
0022 „Pak da pusta blaga nagrabimo,
0023 „Da uzmemo dva dobra konjica,
0024 „Da bežimo u Kotare ravne,
0025 „Da gledamo roblje nerobljeno,
0026 „Da ljubimo lice neljubljeno.”
0027 I tu su se braća poslušala.
0028 Kad osvanu petak Turski svetac,
0029 Ode care s Turcima u šetnju,
0030 A carica s bulama u šetnju;
0031 Stojan krade ključe od riznica,
0032 A Ilija ključe od arova,
0033 Nagrabiše nebrojena blaga,
0034 Pa uzeše dva dobra konjica,
0035 Pobegoše u Kotare ravne.
0036 Kad su bili blizu do Kotara,
0037 Al’ govori Janković Stojane:
0038 „O Ilija, da moj mili brate!
0039 „Idi, brate, dvoru bijelome,
0040 „A ja idem mome vinogradu,
0041 „Vinogradu, mome rukosadu,
0042 „Da pregledam moga rukosada:
0043 „Ko ga veže, ko li ga zalama,
0044 „Kome li je dopao u ruke.”
0045 Od’ Ilija dvoru bijelome,
0046 Stojan ode svome vinogradu;
0047 Nađe majku Janković Stojane,
0048 Nađe majku u svom vinogradu;
0049 Kosu reže ostarila majka,
0050 Kosu reže, pa vinograd veže,
0051 A suzama lozicu zaliva
0052 I spominje svog Stojana sina:
0053 „Oj Stojane, jabuko od zlata!
0054 „Majka te je već zaboravila,
0055 „Snae Jele zaboravit’ ne ću;
0056 „Snao Jelo, nenošeno zlato!”
0057 Božio je Janković Stojane:
0058 „Božja pomoć, sirotico stara!
0059 „Zar ti nemaš nikoga mlađega,
0060 „Da tebeka vinograd uradi,
0061 „Već posrćeš stara i nevoljna?”
0062 Ona njemu bolje odgovara:
0063 „Živ mi i zdrav, delijo neznana!
0064 „Nemam, rano, nikoga mlađega,
0065 „Do Stojana jedinoga sina,
0066 „Njega jadnog zarobiše Turci,
0067 „A i njega i Iliju moga,
0068 „Stojanova brata stričevića;
0069 „Od Ilije mlada osta ljuba,
0070 „Mlada ljuba od petnaest dana;
0071 „Mog Stojana mlađa osta ljuba,
0072 „Mlađa ljuba od nedelje dana;
0073 „Moja snaša Adamsko koleno,
0074 „Čekala ga za devet godina
0075 „I desete za sedam meseci.
0076 „Danas mi se mlada preudaje;
0077 „Ja ne mogo od jada gledati,
0078 „Već pobego sadu vinogradu.”
0079 Kad je Stojan razumeo reči,
0080 Brzo ode dvoru bijelome,
0081 Zasta tamo kićene svatove,
0082 Lepo su ga svati dočekali:
0083 Kako s’ konja, taki za trpezu.
0084 Kad se Stojan vina ponapio,
0085 Poče Stojan tijo besediti:
0086 „Braćo moja, kićeni svatovi!
0087 „Jeli testir malo popevati?”
0088 Govore mu kićeni svatovi:
0089 „Jeste testir, delijo neznana!
0090 „Jeste testir, a da za što nije?”
0091 Kliče Stojan tanko glasovito:
0092 „Vila gnjizdo tica lastavica,
0093 „Vila ga je za devet godina,
0094 „A jutros ga poče da razvija;
0095 „Doleti joj siv zelen sokole
0096 „Od stolice cara čestitoga,
0097 „Pa joj ne da gnjizdo da razvija.”
0098 Tom’ se svati ništa ne sećaju,
0099 Doseti se ljuba Stojanova,
0100 Otpusti se od ručna devera,
0101 Brzo ode na gornje čardake,
0102 Pa doziva seju Stojanovu:
0103 „Zaovice, rođena sestrice!
0104 „Evo t’ braca, gospodara moga!”
0105 Kad začula seja Stojanova,
0106 Ona strča dole niz čardake,
0107 Triput sovru očima pregleda
0108 Dok je bracu lice ugledala;
0109 A kad bracu lice ugledala,
0110 Ruke šire, u lica se ljube,
0111 Jedno drugo suzama umiva
0112 Od radosti i od želje žive.
0113 Al’ govore kićeni svatovi:
0114 „Gospodaru, Janković-Stojane!
0115 „A što ćemo mi za naše blago?
0116 „Mi smo mlogo istrošili blaga
0117 „Dok smo tvoju ljubu isprosili.”
0118 Besedi im Janković Stojane:
0119 „Stan’te braćo, kićeni svatovi!
0120 „Dok se malo sestrice nagledim,
0121 „Lasno ćemo mi za vaše blago,
0122 „Lasno ćemo, ako jesmo ljudi.”
0123 Kad se Stojan sestrice nagleda,
0124 Lepo Stojan svate darivao:
0125 Kom maramu, kom košulju tanku,
0126 Mladoženji rođenu sestricu.
0127 I odoše kićeni svatovi.
0128 Kad u veče o večeri bilo,
0129 Ide majka u dvor kukajući,
0130 Ona kuka, kao kukavica,
0131 I spominje svog Stojana sina:
0132 „Oj Stojane, jabuko od zlata!
0133 „Stoju majka već zaboravila,
0134 „Snae Jele zaboravit’ ne ću;
0135 „Snao Jelo, nenošeno zlato!
0136 „Ko će staru dočekati majku?
0137 „Ko pred mene staru išetati?
0138 „Ko će staru zapitati majku:
0139 „ „Jesi li se umorila, majko?” ”
0140 Kad začula ljuba Stojanova,
0141 Išetala pred dvore bijele,
0142 Prima majku na gospodske ruke,
0143 I govori svojoj staroj majki:
0144 „Ti ne kukaj, moja stara majko!
0145 „Tebe staru ogrejalo sunce:
0146 „Evo tebi tvog Stojana sina!”
0147 Kad ugleda ostarila majka,
0148 Kad ugleda svog Stojana sina,
0149 Mrtva majka na zemljicu pade.
0150 Lepo Stojan opravio majku,
0151 Kako carski valja i trebuje.
Izbor
uredi- Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 124-127.