Rod rodila zelena jabuka
Rod rodila zelena jabuka,
Redom age jabuku čuvale,
Reda dođe agi Hasan agi,
Da on čuva zelenu jabuku.
Dovikuje aga Hasan aga: 5
„O Mejrušo, draga sestro moja!
Zaranice vode donesite,
A za sunca dvore zatvorite,
Ja ću ići jabuku čuvati:
Zaklinje se Uvo Salihaga 10
Da će tebi lice obljubiti.
Čuvaj svoga lica bijeloga,
Moga rza, a svoga obraza,
Nemoj bratu obraz zapaliti!"
To Mejruša brata poslušala, 15
Luda bila, mudro svjet primila:
Zaranije vode donijela,
A za sunca dvore zatvorila.
Kad je bilo oko pola noći,
Neko kuca halkom na vratima; 20
Ishodila Mejruša djevojka,
Ishodila, tiho govorila:
„Ko to kuca halkom na vratima?"
Progovara Uvo Salihaga:
„Otvor’ dvore, Mejro, sestro moija, 25
Vrlo me je zabolila glava!
Njemu veli Mejruša djevojka:
„Hajd’ otale, Uvo Salihaga!
Ti nijesi bratac Hasan age,
Već si glavom Uvo Salihaga!" 30
Opet veli Uvo Salihaga:
„Otvor’ dvore, ako boga znadeš,
Čind mi se sad ću umrijeti!"
Progovara Mejruša djevrojka:
„Ako jesi bratac Hasan aga, 35
Hajd’ se popni kuli na pendžere,
Promoli mi ruke kroz demire,
Da ti vidim burme na prstima."
To je Uvo jedva dočekao,
On se pope kuli na pendžere, 40
Pa promoli ruke kroz demire.
Ne gleda mu burme na prstima,
Već mu sveza ruke na demire,
Onda leže u meke dušeke,
Pruža ruke po meku jastuku: 45
„Đela, Uvo, na bijelu ruku!
Đela, Uvo, ako ti je drago,
Ako nećeš, pa tii nije dirago,
Ima, ago, i kome je drago.
Dosta ima gore nelomljene 50
I gospode mlade neženjene,
Probiraću kog je meni drago."
Progovara Uvo sa pendžera:
„Prođi me se, Mejrušo djevojko,
Dosta mi je i suviše jada, 55
Jer je mene svezala djevojka!"
Mejra zaspa ko da je zaklana.
Kad su prvi pjevci zapjevali,
Probudi se lijepa djevojka,
Zove Uvu na bijelu ruku. 60
Opet veli Uvo Salihaga:
„Prođi me se, Mejrušo djevojko,
Dosta mi je i odviše jada,
Jer je mene svezala djevojka!"
Kad svanulo i sunce graniulo, 65
Dok evo ti age Hasan age
I on pita svoju sestru Mejru:
„Je l’ ti noćas Salko dolazio?"
Veli njemu Mejruša djevojka:
„Jest mi noćas Salko dolazio, 70
Ako mi se mladoj ne vjeruješ,
Eno Salko sjedi u čardaku!"
Kad to čuo aga Hasan aga,
On otrča na gornje čardake,
Kol’ko trči, basamake lomi. 75
Kad ugleda Uvu na pendžeru,
Mahnu sabljom i desnicom rukom,
Da Saiihu otsiječe glavu.
Mejra mu se po sablji savija:
„Ne udri ga, brate Hasan aga, 80
Ne udri ga, pokloni ga meni!"
Kad to čuo Hasan aga,
Mahnu sabljom i desnicom rukom
Da Mejruši otsiječe glavu.
Progovara Uvo Salihaga: 85
„Ne udri je, ako boga znadeš!
Ne udri je, pokloni je meni!"
Kad to čuo aga Hasan aga,
Ne udri je, pokloni je Uvi.
Odvede je Uvo Salihaga, 90
Odvede je svome bijelu dvoru.
