Rodoljupci/8
Pozorje treće
LEPRŠIĆ s velikom kokardom srpskom, PREĐAŠNjI
LEPRŠIĆ (peva): Na noge, Srblji braćo,
Sloboda zove!
ŠERBULIĆ: Žalosna nam sloboda!
LEPRŠIĆ: Šta, i vi ste Srbin? Nije li vam sramota!
ŠERBULIĆ: 'Oće da bude inkvizicije za protokole.
LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Šta vam pada na pamet!
SMRDIĆ: Cela istina.
LEPRŠIĆ: Inkvizicija za madžarke protokole u Vojvodini srpskoj? ... Znate li vi da je Vojvodina potvrđena?
ŠERBULIĆ: Kako?
LEPRŠIĆ: U Karlovcima bila je skupština. Izabrali su patrijarha i vojvodu ... Što ne vičete "živili"?
ŠERBULIĆ: Ako nas, međutim, ovde okupe Madžari za protokole?
LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Trideset hiljada Srbijanaca dolaze nam u pomoć, i sedam miliona dukata.
ŠERBULIĆ: Sedam miliona dukata?!
LEPRŠIĆ: E, kako sad stojimo? Vidite da je tu politika rusijska. Slavjansko carstvo, i ništa drugo!
ŠERBULIĆ: Ako se Rusija umeša, onda je dobro.
LEPRŠIĆ: Vi jošt sumnjate? Kažite da li bi smela Srbija pomoć šiljati da Rusija nije zapovedila?
ŠERBULIĆ: Sad sam malo utešen.
LEPRŠIĆ: Ja vam kažem, slavjansko carstvo.
ŠERBULIĆ: I treba da bude. Samo da ne iziđe otkud inkvizicija.
LEPRŠIĆ: Šta vi tu snevate o inkviziciji? Vojvodu imamo, Vojvodina je potvrđena, sad jošt barjak na crkvu, pa gotov posao!
ŠERBULIĆ: Ko 'oće, neka ga diže; ja znam da se neću više u takve stvari mešati.
LEPRŠIĆ: Šta, šta?
ŠERBULIĆ: Preseli su mi i protokoli.
LEPRŠIĆ: To je izdajstvo protiv narodnosti!
ŠERBULIĆ: Neka je makar šta, tek ja jedan neću.
LEPRŠIĆ: O, Miloš Obiliću, čuješ li ga? Srbine, Srbine, ne vređaj pepeo tvojih praotaca!
ŠERBULIĆ: Ali imate li svesti? Da dižem barjak, pa posle da me obese!
LEPRŠIĆ: Ništa zato; za narodnost nikakva žertva nije skupa.
ŠERBULIĆ:Hvala vam lepo ...
SMRDIĆ: Bogme i ja se ne bi' odvažio.
LEPRŠIĆ: Odrođeni sinovi praotaca svoji', ja ću ga podići!
SMRDIĆ: Vi i možete, zašto ste učili prava, pa se umete i odbraniti.
LEPRŠIĆ.: Ja hoću Dušanovo carstvo, a po ovakvim rodoljupcima propalo bi srpstvo.
ŠERBULIĆ: Ja sam zaista pravi Srbin, i vidićete kako ću raditi, samo dokle dođu Servijanci.
SMRDIĆ: Dok se malo dodamo, gospodine Lepršiću, dokle se malo naviknemo. Vidite, i Servijanci ne bi bili junaci da nemaju često bune.
LEPRŠIĆ: I to je istina.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|