◄   2. Pozorje 3. 4   ►

Pozorje treće


LEPRŠIĆ s velikom kokardom srpskom, PREĐAŠNjI


LEPRŠIĆ (peva): Na noge, Srblji braćo,

Sloboda zove!

ŠERBULIĆ: Žalosna nam sloboda!

LEPRŠIĆ: Šta, i vi ste Srbin? Nije li vam sramota!

ŠERBULIĆ: 'Oće da bude inkvizicije za protokole.

LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Šta vam pada na pamet!

SMRDIĆ: Cela istina.

LEPRŠIĆ: Inkvizicija za madžarke protokole u Vojvodini srpskoj? ... Znate li vi da je Vojvodina potvrđena?

ŠERBULIĆ: Kako?

LEPRŠIĆ: U Karlovcima bila je skupština. Izabrali su patrijarha i vojvodu ... Što ne vičete "živili"?

ŠERBULIĆ: Ako nas, međutim, ovde okupe Madžari za protokole?

LEPRŠIĆ: Ha, ha, ha! Trideset hiljada Srbijanaca dolaze nam u pomoć, i sedam miliona dukata.

ŠERBULIĆ: Sedam miliona dukata?!

LEPRŠIĆ: E, kako sad stojimo? Vidite da je tu politika rusijska. Slavjansko carstvo, i ništa drugo!

ŠERBULIĆ: Ako se Rusija umeša, onda je dobro.

LEPRŠIĆ: Vi jošt sumnjate? Kažite da li bi smela Srbija pomoć šiljati da Rusija nije zapovedila?

ŠERBULIĆ: Sad sam malo utešen.

LEPRŠIĆ: Ja vam kažem, slavjansko carstvo.

ŠERBULIĆ: I treba da bude. Samo da ne iziđe otkud inkvizicija.

LEPRŠIĆ: Šta vi tu snevate o inkviziciji? Vojvodu imamo, Vojvodina je potvrđena, sad jošt barjak na crkvu, pa gotov posao!

ŠERBULIĆ: Ko 'oće, neka ga diže; ja znam da se neću više u takve stvari mešati.

LEPRŠIĆ: Šta, šta?

ŠERBULIĆ: Preseli su mi i protokoli.

LEPRŠIĆ: To je izdajstvo protiv narodnosti!

ŠERBULIĆ: Neka je makar šta, tek ja jedan neću.

LEPRŠIĆ: O, Miloš Obiliću, čuješ li ga? Srbine, Srbine, ne vređaj pepeo tvojih praotaca!

ŠERBULIĆ: Ali imate li svesti? Da dižem barjak, pa posle da me obese!

LEPRŠIĆ: Ništa zato; za narodnost nikakva žertva nije skupa.

ŠERBULIĆ:Hvala vam lepo ...

SMRDIĆ: Bogme i ja se ne bi' odvažio.

LEPRŠIĆ: Odrođeni sinovi praotaca svoji', ja ću ga podići!

SMRDIĆ: Vi i možete, zašto ste učili prava, pa se umete i odbraniti.

LEPRŠIĆ.: Ja hoću Dušanovo carstvo, a po ovakvim rodoljupcima propalo bi srpstvo.

ŠERBULIĆ: Ja sam zaista pravi Srbin, i vidićete kako ću raditi, samo dokle dođu Servijanci.

SMRDIĆ: Dok se malo dodamo, gospodine Lepršiću, dokle se malo naviknemo. Vidite, i Servijanci ne bi bili junaci da nemaju često bune.

LEPRŠIĆ: I to je istina.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.