Rodoljupci/4
Pozorje četvrto
NANČIKA, PREĐAŠNjI
NANČIKA (pokloni se): Gospoda se vesele, kako mi se vidi.
LEPRŠIĆ.: Evo, gospođa Nančika biće tako dobra da nam načini srpske kokarde.
ŠERBULIĆ: Da, mi molimo mi molimo!
NANČIKA: Iz drage volje.
LEPRŠIĆ: Svaka kokarda koju iz vaše ruke primimo biće nam štit protiv neprijatelja naši'.
NANČIKA: No ja vidim u svakog gotovo po jednu kokardu; zar 'oćete da nosite po dve?
LEPRŠIĆ: Ovo su kokarde madžarske, a naša je želja imati srpske.
NANČIKA: Dobro. Kakva je boja srpska?
ŠERBULIĆ: Šta, Srpkinja, pa ne zna ni kakva je boja srpska!
NANČIKA: Što nisam dosad znala, to ćete mi kazati vi.
ŠERBULIĆ: Ja... ja... oprostite, to moj posao nije, nego evo gospodin Lepršić, on je od učenog reda.
LEPRŠIĆ: (zbunjeno): Da! Silni Stefan imao je zastavu na kojoj je arhangel Mihail stajao, i pomoću ovoga tolike su pobede dobivene.
NANČIKA: Ako će na kokardama biti arhangel Mihail, to ja ne umem načiniti.
ŠERBULIĆ: To nije nužno; samo srpske boje, pa mir. Ja mislim to je dosta, gospodine Lepršiću.
LEPRŠIĆ: Vidite, gospodo moja, kako je žalosno naše stanje bilo u Madžarskoj. Kad su naši preci ovamo prešli, imali su svoje sopstvene barjake i svoje sopstvene boje; no malo-pomalo sve se zaboravilo i izgubilo što je god narodno. Pa bi najposle izgubili bili i ime, kao što su i po crkvama uveli bili madžarske protokole kreštajemi'.
ŠERBULIĆ: To je zaista najbezbožnije delo što su mogli učiniti.
LEPRŠIĆ: Ove su Novosađani nasred pijace spalili.
SMRDIĆ: Pravo su imali.
NANČIKA: Ja čujem da je na više mesta to učinjeno.
LEPRŠIĆ: A mi? Dokle ćemo trpiti da nam deca budu Pište i Janoši?
GAVRILOVIĆ: Molim, gospodine Lepršiću, ovi madžarski protokoli uvedeni su od nekoliko godina, je l' te?
LEPRŠIĆ: Da su mogli, oni bi ih uveli pre potopa.
GAVRILOVIĆ: Verujem. No, kažite mi, kako je to da je vaše ime Šandor, ovoj gospođi Nančika, njenoj kćeri Milčika, a sinu Eden, kad onda kad ste se vi rodili nije bilo protokola madžarski'?
LEPRŠIĆ: Nemojte vi uzimati što roditelji s decom iz mode rade, nego gledajte šta Madžari s nama čine. Ja sam Šandor, to je istina, al' sam bolji Srbin nego makar koji drugi.
GAVRILOVIĆ (smeši se): A zar takav ne može biti i Pišta?
LEPRŠIĆ: Pišta je ime varvarsko, koje su Madžari preneli iz Azije, a Šandor se može pretvoriti u Skender.
GAVRILOVIĆ: Skender je turski.
LEPRŠIĆ: Ništa zato, i fes je turski, al' je opet naša narodna nošnja.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|