◄   10. Pozorje 1. 2.   ►

DEJSTVO PETO


(U Beogradu)


Pozorje prvo


ŠERBULIĆ, malo potom SMRDIĆ


ŠERBULIĆ (broji cvancigere u ruci): Da ti vrag nosi i takvu zemlju i takvu braću!

SMRDIĆ. (stupi): Šta vi radite?

ŠERBULIĆ: Eto, već se plaća četiri cvancika na pet forinti. Ako ustraje ovako, ostaćemo prosjaci.

SMRDIĆ: Ja nisam mislio da su Servijanci takvi ljudi. Ama čašu vina da mi je ko pružio.

ŠERBULIĆ: Ko je to vidio? Došli strani ljudi u Serviju, begunci, kod nji' da se sklone, a oni ištu po četiri-pet cvancika pride na banku od pet forinti, umesto da svakom dadu fraj kvartir i kost, i da mu jošt plate što je volio pobeći nego ostati pod Madžarima.

SMRDIĆ: Vidim ja, rodoljubije se ne uvažava.

ŠERBULIĆ: Jošt ste vi dobro; zagrabili ste kad ste bili u odboru, pa vam ja sad lako.

SMRDIĆ: Koliko sam zagrabio? Čujem da su mi iz kuće odneli sve.

ŠERBULIĆ: Platila je kasa odborska. Ali ja ni službe ni vraga, pa da mi odnesu dvesta merova žita i sto akova vina.

SMRDIĆ: Čujem da je zato što su vas tužili oni koje ste opljačkali.

ŠERBULIĆ: Šta sam pljačkao? Lažu.

SMRDIĆ: Govore za onaj šmuk što vaša supruga nosi.

ŠERBULIĆ: To sam dobio od jednog Madžara što sam ga iskupio od Servijanaca. Ali ako ovako potraje, te se ne vratimo kući, otići će bez traga i šmuk i sve.

SMRDIĆ: Taj Rus kao da na puževima ide.

ŠERBULIĆ: Vidim ja, od nas neće biti ništa.

SMRDIĆ: Naši su kukavice; 'oćedu Vojvodinu, oćedu ovo, 'oćedu ono, a kad tamo — mućak! Šta su l' počinjali kad nisu bili vredni izraditi.

ŠERBULIĆ: Lagali po novinama sad ovo, sad ono, a nigdi ništa, nego su nam ostale kuće da ih upropaste.

SMRDIĆ: Trebalo bi potući sve one koji su započeli.

ŠERBULIĆ: I ja kažem: Da smo se držali Madžara, nikad bolje. Ali oni "ne, ne", dokle nas ne doteraše u Serviju.

SMRDIĆ: Da gubimo na banknotama.

ŠERBULIĆ: I da me zovu Švabom.

SMRDIĆ: Jest, sad sam mu Švaba! A šta je dolazio da nas diže!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.