Rodoljupci/30
DEJSTVO PETO
(U Beogradu)
Pozorje prvo
ŠERBULIĆ, malo potom SMRDIĆ
ŠERBULIĆ (broji cvancigere u ruci): Da ti vrag nosi i takvu zemlju i takvu braću!
SMRDIĆ. (stupi): Šta vi radite?
ŠERBULIĆ: Eto, već se plaća četiri cvancika na pet forinti. Ako ustraje ovako, ostaćemo prosjaci.
SMRDIĆ: Ja nisam mislio da su Servijanci takvi ljudi. Ama čašu vina da mi je ko pružio.
ŠERBULIĆ: Ko je to vidio? Došli strani ljudi u Serviju, begunci, kod nji' da se sklone, a oni ištu po četiri-pet cvancika pride na banku od pet forinti, umesto da svakom dadu fraj kvartir i kost, i da mu jošt plate što je volio pobeći nego ostati pod Madžarima.
SMRDIĆ: Vidim ja, rodoljubije se ne uvažava.
ŠERBULIĆ: Jošt ste vi dobro; zagrabili ste kad ste bili u odboru, pa vam ja sad lako.
SMRDIĆ: Koliko sam zagrabio? Čujem da su mi iz kuće odneli sve.
ŠERBULIĆ: Platila je kasa odborska. Ali ja ni službe ni vraga, pa da mi odnesu dvesta merova žita i sto akova vina.
SMRDIĆ: Čujem da je zato što su vas tužili oni koje ste opljačkali.
ŠERBULIĆ: Šta sam pljačkao? Lažu.
SMRDIĆ: Govore za onaj šmuk što vaša supruga nosi.
ŠERBULIĆ: To sam dobio od jednog Madžara što sam ga iskupio od Servijanaca. Ali ako ovako potraje, te se ne vratimo kući, otići će bez traga i šmuk i sve.
SMRDIĆ: Taj Rus kao da na puževima ide.
ŠERBULIĆ: Vidim ja, od nas neće biti ništa.
SMRDIĆ: Naši su kukavice; 'oćedu Vojvodinu, oćedu ovo, 'oćedu ono, a kad tamo — mućak! Šta su l' počinjali kad nisu bili vredni izraditi.
ŠERBULIĆ: Lagali po novinama sad ovo, sad ono, a nigdi ništa, nego su nam ostale kuće da ih upropaste.
SMRDIĆ: Trebalo bi potući sve one koji su započeli.
ŠERBULIĆ: I ja kažem: Da smo se držali Madžara, nikad bolje. Ali oni "ne, ne", dokle nas ne doteraše u Serviju.
SMRDIĆ: Da gubimo na banknotama.
ŠERBULIĆ: I da me zovu Švabom.
SMRDIĆ: Jest, sad sam mu Švaba! A šta je dolazio da nas diže!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|