Rodoljupci/21
Pozorje drugo
NANČIKA, PREĐAŠNjI
NANČIKA: Neki te Nemci traže.
ŽUTILOV: Šta će?
NANČIKA: Došli da mole za Petra Grinentala.
ŽUTILOV: Ne može da bude.
NANČIKA: Dali sto forinti srebra.
ŽUTILOV: Ne može da bude.
NANČIKA: Ja sam novce primila.
ŽUTILOV: Jesi li luda?
NANČIKA: Ti si mi kazao da sve primam.
ŽUTILOV: Za Grinentala sto forinti? Hiljada je malo. Nek mu se sekvestira imanje, koliko će izgubiti?
NANČIKA: Je li u takvoj meri kriv?
ŽUTILOV: On je Nemac, pa mir. Nemci su bili protiv nas.
NANČIKA: Pa šta ćemo raditi?
ŽUTILOV: Novce im baci natrag. Danas nemam kad s njima govoriti.
NANČIKA: Neka dođu predveče, onda si sam (odlazi).
ŽUTILOV: Gledaj im ti posla! Predsedatelju odbora sto forinti!
NANČIKA (vrati se): Snuždili se kad sam im novce vratila.
ŽUTILOV: Jesi l' im dala na znanje?
NANČIKA: Već uredila sam. Samo kad bi se više takovi' pozatvaralo.
ŽUTILOV: Ovi su naši nesreće.
NANČIKA: Onaj Fric kažu da \e bogat.
ŽUTILOV: Taj je već uređen.
NANČIKA: Šta je s Čivutima?
ŽUTILOV: Treba da se proteraju, ali nemaš s kim.
NANČIKA: Smrdić misli da je bolje ovako da ih cedite nego da im se dobra sekvestiraju, zašto bi došlo u narodnu kasu.
ŽUTILOV: Smrdić je magarac. Kakva kasa? Mi smo narod a ne drugi, i što je narodno, to je i naše.
NANČIKA: Tako je. Kakvi su oni' pet stotina forinti što si jučer doneo?
ŽUTILOV: To je od čoje što sam na licitaciji prodao.
NANČIKA: Ne znam, no čini mi se da ovi narodni komisari dobro prolaze. Kod Milošića toliko se vuče da svima već pada u oči.
ŽUTILOV: Taj mnogo pljačka.
NANČIKA: Zašto i ti ne gledaš to?
ŽUTILOV: Ja sam zadržao za se spa'iska dobra.
NANČIKA: Samo da ti odbor ne stane na put.
ŽUTILOV: Svaki od nji' ima svoje, a Gavrilovića, koji jednako reži, mi ćemo napolje.
NANČIKA: I tako je mađaron! ... Poslao ti je šnajder kontu.
ŽUTILOV: Kakvu kontu? U Vojvodini se ne plaćaju dugovi madžarski.
NANČIKA: Kaže da mu trebaju novci.
ŽUTILOV: A zna li on da je mađaron? ... Sutra se mora u odboru zaključiti da sve što je pod Madžarima rađeno nikakve sile nema. Procesi se uništavaju. U mladoj Vojvodini treba sve iznova početi.
NANČIKA: Dobro bi bilo kad bi pocepao ona pismena po kojima smo dužni za arendu.
ŽUTILOV: Sva će se arhiva pocepati. Ko može trpiti madžarske protokole u Vojvodini srpskoj?
NANČIKA: A šta ćemo s onom obligacijom kod Nađ Pala?
ŽUTILOV: Ja sam ti kazao da je madžarski jezik kasirat. Sve što je njime pisato, ništa ne važi.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|