◄   1. Pozorje 2. 3.   ►

Pozorje drugo


NANČIKA, PREĐAŠNjI


NANČIKA: Neki te Nemci traže.

ŽUTILOV: Šta će?

NANČIKA: Došli da mole za Petra Grinentala.

ŽUTILOV: Ne može da bude.

NANČIKA: Dali sto forinti srebra.

ŽUTILOV: Ne može da bude.

NANČIKA: Ja sam novce primila.

ŽUTILOV: Jesi li luda?

NANČIKA: Ti si mi kazao da sve primam.

ŽUTILOV: Za Grinentala sto forinti? Hiljada je malo. Nek mu se sekvestira imanje, koliko će izgubiti?

NANČIKA: Je li u takvoj meri kriv?

ŽUTILOV: On je Nemac, pa mir. Nemci su bili protiv nas.

NANČIKA: Pa šta ćemo raditi?

ŽUTILOV: Novce im baci natrag. Danas nemam kad s njima govoriti.

NANČIKA: Neka dođu predveče, onda si sam (odlazi).

ŽUTILOV: Gledaj im ti posla! Predsedatelju odbora sto forinti!

NANČIKA (vrati se): Snuždili se kad sam im novce vratila.

ŽUTILOV: Jesi l' im dala na znanje?

NANČIKA: Već uredila sam. Samo kad bi se više takovi' pozatvaralo.

ŽUTILOV: Ovi su naši nesreće.

NANČIKA: Onaj Fric kažu da \e bogat.

ŽUTILOV: Taj je već uređen.

NANČIKA: Šta je s Čivutima?

ŽUTILOV: Treba da se proteraju, ali nemaš s kim.

NANČIKA: Smrdić misli da je bolje ovako da ih cedite nego da im se dobra sekvestiraju, zašto bi došlo u narodnu kasu.

ŽUTILOV: Smrdić je magarac. Kakva kasa? Mi smo narod a ne drugi, i što je narodno, to je i naše.

NANČIKA: Tako je. Kakvi su oni' pet stotina forinti što si jučer doneo?

ŽUTILOV: To je od čoje što sam na licitaciji prodao.

NANČIKA: Ne znam, no čini mi se da ovi narodni komisari dobro prolaze. Kod Milošića toliko se vuče da svima već pada u oči.

ŽUTILOV: Taj mnogo pljačka.

NANČIKA: Zašto i ti ne gledaš to?

ŽUTILOV: Ja sam zadržao za se spa'iska dobra.

NANČIKA: Samo da ti odbor ne stane na put.

ŽUTILOV: Svaki od nji' ima svoje, a Gavrilovića, koji jednako reži, mi ćemo napolje.

NANČIKA: I tako je mađaron! ... Poslao ti je šnajder kontu.

ŽUTILOV: Kakvu kontu? U Vojvodini se ne plaćaju dugovi madžarski.

NANČIKA: Kaže da mu trebaju novci.

ŽUTILOV: A zna li on da je mađaron? ... Sutra se mora u odboru zaključiti da sve što je pod Madžarima rađeno nikakve sile nema. Procesi se uništavaju. U mladoj Vojvodini treba sve iznova početi.

NANČIKA: Dobro bi bilo kad bi pocepao ona pismena po kojima smo dužni za arendu.

ŽUTILOV: Sva će se arhiva pocepati. Ko može trpiti madžarske protokole u Vojvodini srpskoj?

NANČIKA: A šta ćemo s onom obligacijom kod Nađ Pala?

ŽUTILOV: Ja sam ti kazao da je madžarski jezik kasirat. Sve što je njime pisato, ništa ne važi.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.