Rodoljupci/1
DEJSTVO PRVO
Pozorje prvo
ŽUTILOV, ŠERBULIĆ, SMRDIĆ, GAVRILOVIĆ I MNOGI DRUGI GRAĐANI
Na sredi vidi se zastava madžarska
ŽUTILOV: Iljen a sabadšag!
SVI: Iljen!
ŠERBULIĆ: Da živi petnaesti mart!
SMRDIĆ: Vivat!
ŽUTILOV: Nije slobodno vikati "vivat" U slobodi samo ima "iljen".
SVI: Iljen!
ŽUTILOV: Nemeš, birger, prostak, jednaka prava imadu. Svi su polgartaršai.
SVI: Iljen!
ŽUTILOV: Jeste li čitali onih dvanaest punktova?
SMRDIĆ: Nama nisu poznati.
ŽUTILOV: Sramota je od našeg magistrata što nisu dosad publicirati.
SMRDIĆ: Pa zašto ih ne publiciraju?
ŽUTILOV: Jer su sami konzervativci po službama.
ŠERBULIĆ: Treba ih tužiti.
ŽUTILOV: Treba s njima dole
ŠERBULIĆ: Tako je. Izdajstvo se ne može trpiti. Je li tako, gospodine Gavriloviću?
GAVRILOVIĆ: Oni znadu šta treba da čine
ŽUTILOV: Šta znadu? I ja sam bio u službi, i ja znam šta je birodalom. Konzervativci, ništa nego konzervativci!
ŠERBULIĆ: Da se zbace; sad je sloboda.
GAVRILOVIĆ: Manite se toga, pa gledajte svoj posao.
ŠERBULIĆ: Ko gleda u slobodi svoj posao?
ŽUTILOV: I gospodin Gavrilović je konzervativac.
GAVRILOVIĆ: Ja znam da sam pošten čovek, a drugo ništa.
ŽUTILOV: Koji drži konzervativcima stranu, taj je orsag aruloja.
GAVRILOVIĆ: Šta je to?
ŽUTILOV: Vidite, vi u Madžarskoj živite, a ne znate madžarski. To je sramota! Čiji 'lebac jedete onoga jezik treba i da naučite.
GAVRILOVIĆ: Bogme, gospodine, ja jedem svoj 'lebac.
ŽUTILOV: Arulo, izdajica otečestva!
GAVRILOVIĆ: Idite vi s milim bogom! Ja izdajica otečestva što kažem da jedem za svoje novce 'lebac!
ŽUTILOV: Najmanje je ako vam se kaže da ste konzervativac.
GAVRILOVIĆ: To je onda želiti da svi budu konzervativci.
ŽUTILOV: Šta, šta? U slobodi konzervativci?
GAVRILOVIĆ: Ja podrazumevam one koji jedu s v o j 'lebac.
ŠERBULIĆ: Ostavimo se toga; nego šta ćemo s magistratom koji neće da publicira punktove?
SMRDIĆ: Da se zbaci. Imamo mi boljih patriota u varoši. Evo gospodin Žutilov bio je notaroš u varmeđi; zašto ne bi mogo biti birov?
ŽUTILOV: Ja sam donde samo služio dok je vladala liberalna partija. Kako preoteše ma' konzervativci, zbogom! Žutilov je pošten čovek.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|