◄   ПРЕДГОВОР Pozorje 1. 2.   ►

DEJSTVO PRVO


Pozorje prvo


ŽUTILOV, ŠERBULIĆ, SMRDIĆ, GAVRILOVIĆ I MNOGI DRUGI GRAĐANI


Na sredi vidi se zastava madžarska


ŽUTILOV: Iljen a sabadšag!

SVI: Iljen!

ŠERBULIĆ: Da živi petnaesti mart!

SMRDIĆ: Vivat!

ŽUTILOV: Nije slobodno vikati "vivat" U slobodi samo ima "iljen".

SVI: Iljen!

ŽUTILOV: Nemeš, birger, prostak, jednaka prava imadu. Svi su polgartaršai.

SVI: Iljen!

ŽUTILOV: Jeste li čitali onih dvanaest punktova?

SMRDIĆ: Nama nisu poznati.

ŽUTILOV: Sramota je od našeg magistrata što nisu dosad publicirati.

SMRDIĆ: Pa zašto ih ne publiciraju?

ŽUTILOV: Jer su sami konzervativci po službama.

ŠERBULIĆ: Treba ih tužiti.

ŽUTILOV: Treba s njima dole

ŠERBULIĆ: Tako je. Izdajstvo se ne može trpiti. Je li tako, gospodine Gavriloviću?

GAVRILOVIĆ: Oni znadu šta treba da čine

ŽUTILOV: Šta znadu? I ja sam bio u službi, i ja znam šta je birodalom. Konzervativci, ništa nego konzervativci!

ŠERBULIĆ: Da se zbace; sad je sloboda.

GAVRILOVIĆ: Manite se toga, pa gledajte svoj posao.

ŠERBULIĆ: Ko gleda u slobodi svoj posao?

ŽUTILOV: I gospodin Gavrilović je konzervativac.

GAVRILOVIĆ: Ja znam da sam pošten čovek, a drugo ništa.

ŽUTILOV: Koji drži konzervativcima stranu, taj je orsag aruloja.

GAVRILOVIĆ: Šta je to?

ŽUTILOV: Vidite, vi u Madžarskoj živite, a ne znate madžarski. To je sramota! Čiji 'lebac jedete onoga jezik treba i da naučite.

GAVRILOVIĆ: Bogme, gospodine, ja jedem svoj 'lebac.

ŽUTILOV: Arulo, izdajica otečestva!

GAVRILOVIĆ: Idite vi s milim bogom! Ja izdajica otečestva što kažem da jedem za svoje novce 'lebac!

ŽUTILOV: Najmanje je ako vam se kaže da ste konzervativac.

GAVRILOVIĆ: To je onda želiti da svi budu konzervativci.

ŽUTILOV: Šta, šta? U slobodi konzervativci?

GAVRILOVIĆ: Ja podrazumevam one koji jedu s v o j 'lebac.

ŠERBULIĆ: Ostavimo se toga; nego šta ćemo s magistratom koji neće da publicira punktove?

SMRDIĆ: Da se zbaci. Imamo mi boljih patriota u varoši. Evo gospodin Žutilov bio je notaroš u varmeđi; zašto ne bi mogo biti birov?

ŽUTILOV: Ja sam donde samo služio dok je vladala liberalna partija. Kako preoteše ma' konzervativci, zbogom! Žutilov je pošten čovek.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.