Rodoskrvni greh
Mili Bože, čuda velikoga,
Đe brat seju jedinicu ljubi!
Ne ljubi je kak se seja ljubi,
Već ju ljubi kak se ljuba ljubi!
Ljubio ju tri godine dana - 5
Kad četvrta godina nastala,
Jadna seja oko dvora oda,
Pa doziva brata jedinoga:
„Kradi bajo od babe konjica,
Ja ću mlada ruvo od matere, 10
Pa mi ajmo kroz goru zelenu -
Nešto mi se suknja pokraćuje,
I svileni pojas otješnjuje:
Čini mi se da će čedo biti!”
Kad su išli preko polja ravna, 15
Za njima se polje osušilo;
Kad su prešli preko vode ladne,
Za njima je voda usanula;
Kad su išli preko gore čarne,
Nasred gore bunar vode ladne; 20
Onda seja bratu govorila:
„Tu ćmo bajo stati, počivati,
I bijelo lice umivati -
Čini mi se da će čedo biti!”
Seja s konja, a čedo pod konja, 25
Kako pade, nako progovara:
„Primaj mene, oče i ujače!
Bogom oče, a rodom ujače!
Ti si svoju dušu ogriješio,
Što si moju majku obljubio - 30
Majku moju, a sestricu svoju!”
