[Rodi majka nejaka Stevana]
Rodi majka nejaka Stevana
U zlo doba u godinu gladnu.
Teško ga je mati odranila,
Sve s’ preslice i ruke desnice.
Kad je došo do ženidbe Steva, 5
Steva oće Atlagu devojku,
Steva oće, a majka mu neće:
„Šta će meni Atlaga devojka!
„Atlaga je kurva opadnica,
„Pa će mene opasti kod Steve“. 10
Al’ to Steva i ne sluša majku,
Već uzima tri tovara blaga:
Jedan tovar potrošio Steva
Dok je došo do vodice ladne;
Drugi tovar potrošio Steva 15
Dok je prešo preko vode ladne;
Treći tovar potrošio Steva
Dok doveo Atlagu devojku. —
Kad ujutru jutro osvanulo,
Svi u dvoru šelni[1] i veseli, 20
Nevesela Stevanova ljuba.
Pitao je nejaki Stevane:
„Oj Atlago, moja verna ljubo,
„Svi po dvoru šelni i veseli,
„A što si mi nevesela, ljubo? 25
„Je l’ ti nisu po volji dvorovi,
„Je l’ ti nisam ja u volji, ljubo,
„Il’ je tebi malo moga blaga,
„Il’ ti nije po volji svekrea?“
Al’ govori Stevan svojoj majki: 30
„Odevaj se, opremaj se, majko,
„Da te vodim nasred gore čarne,
„Nasred gore, kod zelene jele“.
Tu je Steva ostavio majku.
Kad se Steva dvoru povratio, 35
Koliko ga ljuba ugledala,
Toliko je pred njeg’ išetala.
„Blago meni, evo moga Steve,
„I on nosi srce od matere“.
Al’ to Steva i ne sluša ljubu, 40
Već se vraća nasred gore čarne.
Kol’ko j’ mati Stevu ugledala,
Toliko je pred njeg’ išetala:
„Blago meni, evo moga Steve“.
Al’ to Steva i ne sluša majku, 45
Već se maša dole u džepove,
Pa on vadi svilene marame,
Pa izvija srebrne noževe,
Pa udara majku među puca,
Među puca di joj srce kuca: 50
Tako ju je lako udario,
Na nožu joj srce izvadio.
Kad se Steva dvoru povratio,
Konjic kleca, crnoj zemlji pade,
A majkino srce progovara:
„Čedo moje, ubi li se, Stevo?“ 55
To se Stevi nažao nadalo.
Kol’ko j’ Stevu ljuba ugledala,
Toliko je pred njeg’ išetala:
„Blago meni, evo moga Steve,
„I on nosi srce od matere“. 60
Al’ to Steva i ne sluša ljubu,
Već se maša dole u džepove,
Pa on vadi svilene marame,
Pa izvija srebrne noževe,
Pa udara ljubu među puca, 65
Među puca di joj srce kuca:
Tako ju je lako udario,
Na nožu joj srce izvadio. —
„Kad mi nema moje stare majke,
„Neka nema ni njena krvnika. 70
„Ja ću ići u goru zelenu,
„Travu gristi, s lista vodu piti,
„Ne bi li se oprostio greha“.
Jovan Lazić iz Bešeiova
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
