Rišnjanin hadžija i Limun trgovac
0001 Kad se ženi Rišnjanin hadžija,
0002 Na daleko zaprosi đevojku,
0003 Preko Save preko vode ladne
0004 U lijepu šeru Mitrovici,
0005 U nekakva Mitrovskog dizdara.
0006 Prsten stavlja, svadbu ugovara
0007 Tri mjeseca bijelijeh dana:
0008 „Dok otidem Risnu na krajinu,
0009 „I pokupim kićene svatove,
0010 „I dok dođem šeru Mitrovici.”
0011 Sroši hadžo hiljadu dukata,
0012 Pa odatle opremi dorata,
0013 Ode pravo Risnu bijelome.
0014 Kad iziđe na Glasinac ravni,
0015 Tu sustiže Limuna trgovca,
0016 Goni Limun hiljadu volova.
0017 Na Limunu svijetlo oružje:
0018 Za pojasom dvije puške male,
0019 Sve u čisto zaljevene zlato;
0020 O bedrici mača zelenoga;
0021 O ramenu duga prekomorka,
0022 I na njoj je trideset pavata,
0023 Svaka pavta od deset dukata,
0024 Kod nišana trideset dukata.
0025 Besjedi mu Rišnjanin hadžija:
0026 „Ja Limune, od mora trgovče!
0027 „Dobro t’ imaš svijetlo oružje!
0028 „Da mi hoćeš tako načiniti,
0029 „Dao bih ti hiljadu dukata.”
0030 Veli njemu Limune trgovče:
0031 „Oj Boga mi, Rišnjanin-hadžija!
0032 „Ja oćerah na Mletke volove,
0033 „Dok ja prodam hiljadu volova,
0034 „Kupiću ti svijetlo oružje,
0035 „A u našem Zadru opraviti,
0036 „Poslaću ti Risnu na krajinu.”
0037 Al’ govori rišnjanin hadžija:
0038 „Daj, Limune, dvije puške male,
0039 „Da ja vidim, bi l’ mi uisale.”
0040 Dade Limun dvije puške male.—
0041 „Daj, Limune, mača zelenoga,
0042 „Da ja vidim, bi l’ mi uisao.”
0043 Dade Limun mača zelenoga.—
0044 „Daj, Limune, dugu prekomorku,
0045 „Da ja vidim, bi l’ mi uisala.”
0046 Dade Limun dugu prekomorku.
0047 A kad hadžo sve uze oružje,
0048 Te pripasa sebe ok pasa,
0049 On okrenu ata doratasta,
0050 Pa on pođe ravnijem Glasincem.
0051 Za njim Limun jadan pristajaše:
0052 „Bogom brate, Rišnjanin-hadžija!
0053 „Ne nosi mi svijetla oružja,
0054 „Tvrdu tebe moju vjeru dajem,
0055 „Dok ja prodam hiljadu volova,
0056 „Hoću tebe bolje načiniti,
0057 „Načiniti, pa ga pokloniti.”
0058 Obzire se Rišnjanin hadžija,
0059 Pa poteže dugu prekomorku,
0060 A govori Limunu trgovcu:
0061 „Vrat’ se kurvo, Limune trgovče!
0062 „Tvojom ću te puškom sagubiti.”
0063 Kad to viđe Limune trgovče,
0064 On se jadan k volovima vrati,
0065 Pa govori Rišnjanin-hadžiji:
0066 „Nos’ oružje, Rišnjanin-hadžija!
0067 „Dobro znadem, kud si prolazio:
0068 „Na Savi si curu isprosio;
0069 „Al’, tako mi moje vjere tvrde!
0070 „U Risnu je zagrliti ne ćeš
0071 „Za života i za zdravlja moga;
0072 „Daleko je od mora do Save,
0073 „Da ako se đegođ udesimo:
0074 „Ja oćerah na more volove,
0075 „Dok ja prodam hiljadu volova,
0076 „Pobolje ću načinit’ oružje,
0077 „Al’ ti više trgovati ne ću:
0078 „Ja imadem Bogom pobratima
0079 „U Perastu Pivljanina Baja,
0080 „I u njega sto dvadeset druga,
0081 „Odvrć’ ću se k njemu u hajduke,
0082 „Toliko ću druga nakupiti,
0083 „Čekaću te u Koritim’ ravnim,
0084 „Kad, hadžija, pođeš po đevojku,
0085 „Pa što kome Bog i sreća dade:
0086 „Ja povratit’ šalu za sramotu,
0087 „Jali svoju izgubiti glavu.”
0088 Ode Hadžo Risnu na krajinu,
0089 Limun ode moru debelome
0090 I oćera hiljadu volova;
0091 On prodade na moru volove,
0092 Pa u Mletku načini oružje,
0093 Pa on ode bijelu Perastu,
0094 Odvrže se k Baju u hajduke,
0095 Skupi sebe sto dvadeset druga.
0096 Ode haber Rišnjanin-hadžiji,
0097 On ne smije kupiti svatova.
0098 Tako stade godine četiri.
0099 A kad peta nastade godina,
0100 Knjigu piše Mitrovski dizdaru,
0101 Te je šalje Rišnjanin-hadžiji:
0102 „O moj zete, Rišnjanin-hadžija!
0103 „Ti u mene isprosi đevojku,
0104 „Nit’ je vodiš, ni odgovor daješ
0105 „Evo ima četiri godine:
0106 „Da je bila od sedam godina,
0107 „Sad bi veće buka za udadbu.”
0108 Dođe knjiga Risnu na krajinu,
0109 Kad je viđe Rišnjanin hadžija,
0110 Nuto njemu muke i nevolje!
0111 Drugu hadžo knjigu načinio,
0112 Opravi je Mitrovskom dizdaru:
0113 „O moj taste, Mitrovski dizdaru!
0114 „Kad sam oč’o od tvojega dvora,
0115 „S ljutom sam se gujom zavadio,
0116 „Sa Limunom na ravnu Glasincu:
0117 „Oteo mu svijetlo oružje;
0118 „Sad s’ odvrg’o Limun u hajduke,
0119 „Jednako me čeka u planini
0120 „Sa njegovih sto dvadeset druga
0121 „I s toliko jošte Bajovijeh.”
0122 Pa on stade kupiti svatove.
0123 Skupi hadžo hiljadu svatova,
0124 Pa on sprema brata Durmiš-bega,
0125 Da mu bude đever uz đevojku;
0126 Durmiš-bega brata sjetovaše:
0127 „Čuješ mene, brate Durmiš-beže!
0128 „Tajom mene kroz Korita prođi,
0129 „Prođi, brate, otud i odovud:
0130 „Znaš koja je u Koritim’ guja,
0131 „Ljuta guja Limun harambaša.”
0132 Odatle se svati podigoše;
0133 Kad su bili kroz Korita ravna,
0134 Tuda oni mirno projezdiše,
0135 Jera Limun ne šće udariti:
0136 Nema hadža, a nema đevojke;
0137 Otidoše šeru Mitrovici.
0138 Lijepo ih dizdar dočekao;
0139 Pridrža ih nekoliko dana,
0140 Pa dariva kićene svatove
0141 Kog jaglukom, koga boščalukom;
0142 Durmiš-begu konja i đevojku:
0143 „Eto, bego, konja i đevojke,
0144 „Dok ti dođeš Risnu na krajinu,
0145 „Tebe konjic, hadžiji đevojka.”
0146 Za đevojkom mati pristajaše,
0147 Pa đevojci tiho besjeđaše:
0148 „Đegođ, šćeri, na konaku budeš,
0149 „Odsvakle mi sitnu knjigu vrati,
0150 „Da ja znadem, đe ste zdravo bili.”
0151 Odatle se svati podigoše,
0152 I odoše bijelu Zvorniku,
0153 Tu su prvi konak učinili.
0154 Rano rani lijepa đevojka,
0155 Gradi knjgu, te materi šalje:
0156 „Zdravo smo ti, majko, u Zvorniku.”
0157 Odatle se svati podigoše,
0158 Iziđoše na Glasinac ravni,
0159 Kod odžaka u Šain-pašića
0160 Tu su drugi konak učinili.
0161 Kad u jutru osvanulo jutro,
0162 A đevojka sitnu knjigu gradi,
0163 Te je šalje svojoj staroj majci:
0164 „Zdravo smo ti, majko, na Glasincu.”
0165 Odatle se svati podigoše
0166 Do u Praču u kasabu malu,
0167 I tu treći konak učiniše.
0168 Ran’ u jutru urani đevojka,
0169 Ona gradi knjigu na koljenu,
0170 Te je vrati svojoj staroj majci:
0171 „Zdravo smo ti do Prače kasabe.”
0172 Odatle se svati podigoše,
0173 U Jabuci konak učiniše
0174 Kod odžaka bega Povlačića.
0175 I odatle cura knjigu vrati:
0176 „Zdravo smo ti u Jabuci, majko.”
0177 Pa s’ odatle svati podigoše,
0178 Na zagorju konak učiniše
0179 Kod Čengijća dvora bijeloga.
0180 I odatle cura knjigu vrati:
0181 „Zdravo smo ti na Zagorju, majko.”
0182 Odatle se svati podigoše,
0183 I dođoše na ravno Čemerno.
0184 I odatle cura knjigu vrati:
0185 „Zdravo smo ti, majko, na Čemernu.”
0186 Pa s’ odatle svati podigoše,
0187 I dođoše u Vrbicu malu.
0188 I odatle cura knjigu vrati:
0189 „Zdravo smo ti u Vrbici, majko.”
0190 Odatle se svati podigoše,
0191 U Cernici konak učiniše.
0192 Kad u jutru jutro osvanulo,
0193 Uranila lijepa đevojka,
0194 Roni suze niz bijelo lice.
0195 Govori joj đever Durmiš-beže:
0196 „Snaho moja, života ti tvoga!
0197 „Što proljevaš suze od očiju,
0198 „Te ne gradiš knjigu na koljenu,
0199 „Te ne šalješ svojoj staroj majci?”
0200 Govorila lijepa đevojka:
0201 „Oj Boga mi, moj mili đevere!
0202 „Ja sam noćas čudan san usnila:
0203 „Udarismo kroz Korita ravna,
0204 „Sva Korita pritisnula tama,
0205 „A iz tame ispadoše vuci,
0206 „Sve svatove naše rašćerašem
0207 „Tebe obje odgrizoše ruke,
0208 „Mene živoj srce iščupaše.”
0209 Govori joj beže Durmiš-beže:
0210 „Be ne luduj, moja snaho draga!
0211 „San je laža, a Bog je istina;
0212 „Već ti majci sitnu knjigu piši.”
0213 Tad’ đevojka knjigu načinila:
0214 „Eto, mati, knjige najpotonje.”
0215 Otale se digoše svatovi.
0216 Durmiš-beže svate sjetovaše:
0217 „Ne pjevajte, ni puške bacajte,
0218 „Ustavite zile i borije,
0219 „A savijte svilene barjake,
0220 „Dok prođemo kroz Korita ravna.”
0221 To su bega svati poslušali:
0222 Kad su bili u Korita ravna,
0223 Ustaviše zile i borije,
0224 A saviše svilene barjake,
0225 Ni ko pjeva, ni ko puške baca,
0226 Tajom idu kroz Korita ravna,
0227 Mlidijahu, niko ne viđaše,
0228 Al’ to gleda Bajo i Limune
0229 Sa stijene iz Kobilje glave;
0230 Pa Limunu Bajo govoraše:
0231 „Oj Limune, dragi pobratime!
0232 „J sam čuo, đe govore ljudi:
0233 „ „Od kako je gavran pocrnjeo,
0234 „ „Nije hajduk razbio svatova;” ”
0235 Grijota je ud’rit’ na svatove
0236 „I đevojci sreću ukinuti;
0237 „Da svatove danas propustimo,
0238 „Čekaćemo Rišnjanin-hadžiju,
0239 „Kad hadžija u punice pođe.”
0240 Limun svoga poslušao pobra,
0241 Propustiše kićene svatove.
0242 Kad su bili na izmak Korita,
0243 Bog ubio crna ciganina!
0244 Koj’ zavika iz grla bijela:
0245 „Čala sada, naše mekterbaše!
0246 „Na sramotu Baju i Limunu,
0247 „Kad prođosmo kroz Korita ravna,
0248 „A ne smješe ud’rit’ na svatove.”
0249 Udariše zile i borije,
0250 Stade jeka bubnja i svirala,
0251 Stade praska malijeh pušaka,
0252 Stade vika dobrijeh junaka.
0253 Kad to začu Bajo i Limune,
0254 Obojica na noge skočiše,
0255 A za njima do dvije stotine,
0256 Pobratime, i četrest druga,
0257 Pa spadoše u bogaze tvrde,
0258 Zasjedoše u bogazim’ Turke,
0259 Među use upušćaše Turke,
0260 Na njih živu vatru oboriše,
0261 Pa jednoga Boga pomenuše,
0262 A mačeve oštre povadiše,
0263 Među Turke juriš učiniše,
0264 Rastisnuše na četiri strane,
0265 Kao vuci bijele jaganjce:
0266 Što propušća Pivljanine Bajo,
0267 Dočekuje Limun harambaša;
0268 Dosta ljutih počiniše jada:
0269 Od svatova niko ne uteče;
0270 Osta jadna na drumu đevojka,
0271 I kod nje je đever Durmiš-beže,
0272 Oko nje je saklopio ruke;
0273 Al’ doleće Limun harambaša,
0274 Pa govori mladu Durmiš-begu:
0275 „Pusti ruke od moje đevojke.”
0276 Veli njemu đever Durmiš-beže:
0277 „Ne ću Bogme, Limun-harambaša,
0278 „Da b’ otpale obje do ramena.”
0279 Manu mačem Limun harambaša,
0280 Ods’ječe mu ruke do ramena.
0281 Pade beže u zelenu travu,
0282 Limun uze za ruku đevojku;
0283 Velik oni šićar pokupiše,
0284 Pa odoše uz Kobilju glavu,
0285 Pa sjedoše piti rujno vino,
0286 Služi vino Turkinja đevojka
0287 Zlatnom čašom i bijelom rukom.
0288 Poašo je Rišnjanin hadžija,
0289 Da on srete kićene svatove
0290 S njegovijeh stotinu Rišnjana;
0291 Kad se primi uz Rudine ravne,
0292 Ču hadžija puške u Koritim’;
0293 Svome se je jadu dosjetio.
0294 Brže ide u Korita ravna,
0295 Kada dođe u Korita ravna,
0296 Po bogazu krvca ogreznula;
0297 Nađe brata svoga Durmiš-bega
0298 Osječenih ruku do ramena;
0299 Sve mu beže pravo kazivaše.
0300 Veli njemu Rišnjanin hadžija:
0301 „Durmiš-beže, ako Boga znadeš!
0302 „Kud li ode Bajo sa Limunom?”
0303 Durmiš-beg mu pravo kazivaše:
0304 „Otidoše uz Kobilju glavu.”
0305 Odatle se naturi hadžija,
0306 On se vuče od jele do jele,
0307 Dok iziđe na Kobilju glavu;
0308 Ali sjedi Bajo i Limune,
0309 Oni piju vino i rakiju,
0310 Služi njima Turkinja đevojka,
0311 Zlatnom čašom i bijelom rukom;
0312 Kad to viđe Rišnjanin hadžija,
0313 On uzima pušku Limunovu,
0314 Složi pušku niz lijevu ruku,
0315 A desnom je prinese obrazu,
0316 Na Limunu sastavi nišane,
0317 Pa joj desnom dade vatru živu;
0318 Puče puška kao i grom sinji,
0319 Ne pgodi Limun-harambašu,
0320 Već viš’ njega lijepu đevojku,
0321 Baš đevojku među obje dojke.
0322 Kad to viđe Bajo i Limune,
0323 Poskočiše na noge lagane,
0324 I na vatru juriš učiniše,
0325 Rašćeraše stotinu Rišnjana,
0326 Sakri im se Rišnjanin hadžija.
0327 Vratiše se lijepoj đevojci,
0328 Uze Limun za ruku đevojku,
0329 Veli njemu Turkinja đevojka:
0330 „Prođi me se, Limun-harambaša!
0331 „Prva me je puška udarila,
0332 „U njedrima srce pokvarila.”
0333 To izusti, a dušu ispusti.
Izbor
uredi- Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 320-327.