Ribarčeta san
| Ribarčeta san Pisac: Branko Radičević |
Ribarčeta san
Oblak nebo ne pokriva,
Reka s' bistra plavi,
A ribarče u čunu sniva
Jasno kô na javi.
On je bac'jo udičicu,
Ribicu je stekô,
Metô ju na žeravicu,
Pa je tako pekô.
„Žeravico, de se trudi,
Nemoj tako sporo.“
Ribica mu veće rudi,
Gotova je skoro.
Krasno miris od nje veje,
Već mu je pečena;
Srce mu s' u grudi smeje.
„Amo ti milena.“
„Dole sad ćemo mi sesti,
Al' će da se sladi!
Morô bi te, ribo, jesti,
Mada nemam gladi.“
Veće ruku s ribom diže,
Da prinese k usti,
Prskom voda u čun stiže —
Ode sanak pusti!
9. decembra ujutru
Izvori
uredi- Antologija srpske književnosti [1]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branko Radičević, umro 1853, pre 171 godina.
|