Regentska naredba vojsci od 4. avgusta 1914.
.svg)
Junaci!
Najveći i zakleti neprijatelj naše države i našega naroda iznenada i bez ikakvog razloga nasrnuo je besomučno na našu čast i na naš život. Austrija, taj nezajažljivi naš severni sused, već je nagomilala vojsku i učinila više pokušaja da pređe našu severnu granicu i da porobi našu divnu Otadžbinu. Njoj kao da je bilo malo što smo mi morali godinama mirno da slušamo jauke miliona naše braće, koji su do nas dopirali iz Bosne i Hercegovine, iz Banata i Bačke, iz Hrvatske, Slavonije, Srema i sa našeg mora, kršne Dalmacije. Sada je zatražila najviše, traži našu glavu, našu nezavisnost, život i čast Srbije.
Posle sjajnih uspeha našega oružja 1912. i 1913. godine i državnih tekovina, koje nam je priznala cela Evropa zaključenim mirom u Bukureštu. Ja sam najiskrenije želeo da se Srbija i Moji dragi ratnici u miru odmore i okrepe od silnih ratnih napora, uživajući u tekovinama svojih pobeda. I zato je Srbija bila gotovo da se na miran način objasni i sporazume s Austro-Ugarskom o svima spornim pitanjima. Ali se, nažalost, odmah uvidelo da Austrija ne ide na to da s nama pregovara. Čak i da smo ispunili sve njene zahteve, ona je bila rešila da nas napadne, da nas ponizi i da nas ubije. Zato su ti sramni zahtevi Austrije morali dobiti dostojan odgovor. Ja sam ih sa prezrenjem odbio, uveren da ćete svi vi tu sramotu, koja je imala pasti na nas, baciti u lice onome, koji je pokušao da njome umrlja sjaj i slavu vašega oružja. Stoga sam vas i pozvao u ovo ratno doba da pod vašim pobedonosnim zastavama, iako još umorni od skorašnjih naših pobeda, stanete opet na branik Otadžbine.
Saopštenje koje vam sada činim, jeste objava rata Austriji. Na oružje, Moji dični sokolovi!
Vi ćete imati da se borite sa jednim neprijateljem, koji nikad nije imao ni ratne sreće niti vojničkih pobeda! U ovome svetom ratu ja ću vam biti vrhovni komandant. Mi smo se prošle dve godine velikim delom upoznali u bojnoj vatri. I ja sam se na Kumanovu, Bitolju i na Bregalnici sa ponosom divio vašoj svesnoj hrabrosti i vašem besprimernom samopregorevanju. Zato sam i uveren da ćete vi i ovoga puta, na braniku otaybine i u velikom delu oslobođenja srpskoga roblja umeti samo da uvećate slavu i lepi glas srpskoga oružja i vašega junaštva.
Pored bratske Crne Gore i svih ostalih Srba, koji će se protiv Austrije boriti gde se tko bude zatekao i čime bude mogao, vi ćete u ovoj velikoj borbi kao svoje ratne drugove imati sa severa našu moćnu i silnu braću Ruse, čiji je uzvišeni car Nikola II, na prvi glas o austrijskom napadu na Srbiju, odlučno i viteški sa celom oružanom Rusijom stao na odbranu srpstva i slovenstva. S druge strane uz Ruse su stali rame uz rame njihovi hrabri saveznici, a naši osvedočeni prijatelji Francuzi, koji su već otpočeli ogorčenu borbu s austrijskim saveznikom, Nemačkom.
Na svetu nema svetlije dužnosti nego što je odbrana svoje države, svoje nacije i vere, odbrana svoga ognjišta, svojih starih i nejakih. Stoga, s verom u Boga, u njegovu pravdu i milost, pođimo napred uvereni u pobedu i ukrasimo naše zastave novim lovorikama, jer je na tim zastavama Proviđenje ispisalo danas jasnije nego ikad naš ratni poklič:
„U boj za slobodu i nezavisnost srpskog naroda! —
Živela Srbija!
Živela Moja dična vojska!“
Kragujevac, 22. jula 1914. godine.
Vrhovni komandat vojske prestolonaslednik Aleksandar
Izvori
uredi- Ovaj članak ili jedan njegov deo je preuzet sa sajta Srpsko nasleđe, sa ove stanice.
- Dozvola se može videti ovde.
- Politika, br. 3.777 od petka 25. jula 1914, naslovna strana.
- Politika, br. 9.378 od četvrtka 28. juna 1934, naslovna strana.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Aleksandar I Karađorđević, umro 1934, pre 90 godina.
|