Rano rani Marko Kraljeviću

* * *


[Rano rani Marko Kraljeviću]

Rano rani Marko Kraljeviću,
rano rani u svetu Nedelju,
rano rani u gore zelene,
Pa povede rti i zagari,
pa otide u gore zelene, 5
te i(h) pušti prez gore zelene.
Nešto jeti prez gore zelene,
da l’ je lovak ili ljuta guja?
Neje lovak nel je ljuta guja,
ta se ovi Marku okol grlo. 10
Ode Marko na svoji dvorovi,
te izoka svoje prvo ljube:
„Ja iskoči moje prvo ljube,
da privaneš lovak što sam lovil.
Neje lovak, nel’ je ljuta guja, 15
ovila se Marku okol grlo."
Izgovara Marku prvo ljube:
„Boga tebe, Marko Kraljeviću,
ni se miješ ni na Boga moliš,
ni se krstiš ni u crkvu ideš. 20
Da ti ideš crkve Ravanlije,
da ti ideš u svetu Nedelju,
da s’ odvije guja odi grlo."


Reference

Izvor

  • Etnološka građa i rasprave: iz Lužnice i Nišave, Vladimir M. Nikolić, [Beograd] : Srpska kraljevska akademija, 1910., str. 319.