Rano rani Kraljeviću Marko
Rano rani Kraljeviću Marko,
Rano rani u nedelju mladu,
Rano rani itar lov loviti.
On od lova ništa ne ulovi,
Već susrete tursko momče mlado 5
Na vrančiću konju kosatome;
U krilu mu zlaćana tambura.
Kako Ture u tamburu dirne,
Tambura mu kroz svu goru ječi.
Al’ besedi Kraljeviću Marko: 10
„Tursko momče, uklon’ mi se s puta,
Il’ s’ ukloni il’ mi se pokloni!”
Al’ besedi tursko momče mlado:
„Nisam žena da ti se uklanjam
Ni nevesta da ti se poklanjam, 15
Već sam junak, da megdana tražim.”
Al’ besedi Kraljeviću Marko:
„Kad si junak i megdana tražiš,
Stani meni na belegu tvrdu
Da te bijem letnji dan do podne, 20
Ti ćeš mene od podne do mraka.”
Stade njemu tursko momče mlado,
Stade njemu na belegu tvrdu,
Udara ga Kraljeviću Marko,
Udara ga letnji dan do podne. 25
Al’ besedi Ture momče mlado:
„Oj Boga ti, neznana delijo!
Ti si valjda i zaboravio
Što mi ono jutros besedismo;
U Novom je zazvonilo podne; 30
Stani meni na belegu tvrdu
Da te bijem od podne do mraka.
Stade njemu Kraljeviću Marko,
Stade njemu na belegu tvrdu;
Udara ga Ture momče mlado, 35
Udara ga i dva i tri puta,
Da ko broji stotina bi bila.
Vidi Marko da je teret težak,
Pleći dade te bežati stade,
On pobeže za zelenu jelu, 40
Al’ se vajka Ture momče mlado:
„Avaj meni, i do Boga moga,
Di mi ode junak nedarivan!”
Pa se ita lakim buzdovanom.
Ne pogodi po konju ni Marku, 45
Već pogodi po zelenoj jeli.
Vitu jelu do korena krenu,
A od jele otpadalo granje,
A od granja otpadalo lišće,
Iza jele progovori Marko: 50
„Oj Boga ti, Ture, momče mlado,
Kog si roda koga li kolena,
Da ti nisi što od roda moga?
Al’ besedi Ture momče mlado:
„Imam dedu Vukašina kralja 55
I ujaka Kraljevića Marka.”
Iza jele progovara Marko:
„Evo t’ uje, ujela te guja!
Al’ si uji pleća nažuljio.”
Tu se oni lepo zagrliše 60
I gospodskim licem celivaše.
Al’ besedi Kraljeviću Marko:
„Ajd’, nećače, u me’anu belu
Da pijemo do dve kupe vina.”
Časti Marko svojega nećaka 65
Za dva dana za dve noći tavne.
Moli nećak svojega ujaka
Da ga uči britkom sabljom seći,
Al’ besedi Kraljeviću Marko:
„Ajd’, nećače, na Kosovo bojno 70
Da te učim britkom sabljom seći.”
Kad su došli na Kosovo bojno,
Tu se Marko poigrao s njime,
Dok mu Marko oči zavarao:
Iznad vrata odseče mu glavu. 75
Pa besedi Kraljeviću Marko:
„Nek s’ ne legu zmije ni gušteri!
Kada nema od mene jačega,
Neka nema ni mojeg nećaka!”
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg