[Rano Marko u lov poranio]
Rano Marko u lov poranio,
Baš do sunca u neđelju mladu,
Nit’ s’ umio ni Vogu molio,
Nit’ je išo’ kravam’ ni volov’ma
Nit’ je iš’o Ravanici crkvi, 5
Salovio zmiju šestoperku,
Po šest pera i po dvije glave,
Omota se oko vrata Marku,
Marko ide bijelome dvoru,
Izaziva sestricu Jelicu, 10
Kada dođe sestrica Jelica,
Ugledala zmiju oko vrata,
Od stra ona po zemljici pala.
Izlazila Anđelija ljuba
Od stra ona na zemljicu pala. 15
Izaziva staru milu majku,
Pa sagleda sina jedinoga
Po imenu Kraljevića Marka.
Kad izađe stara mila majka
Spazi zmiju Marku oko vrata: 20
„A Boga ti, zmijo šestoperka,
Odmotaj se od Markova vrata,
Nemoj sinu pokvariti lica.
Pa ti ajde meni u njedarca,
Zimuj zimu, na ljeto izađi." 25
Progovara zmija šestoperka:
„Neću Marku pokvariti lica,
Nisam ni ja zmija šestoperka,
Dol’ sam ti ja neđeljica mdada,
Ja oam mlada sjetovala Marka, 30
Da ne ide u lov u neđelju,
Nit’ s’ umio ni Bogu molio,
Nit’ je iš’o kravam’ ni volovom,
Nit’ je iš'o crkvi Ravanici."
