Rak i žaba
Platno žaba b'jelila,
Na kamenu sjedila.
Otud ide rak iz vode,
Svojijem je brkom bode,
Te joj rače govorio: 5
„Oj, boga ti, žabo babo!
„Doša' sam ti ćer prositi,
„A za moga raka brata;
„Moreš mi je odma dati
„I na pleme pogledati." 10
Al my žaba govorila:
„Od' otolen' rače bače!
„Ti si kurvin pištukalo
„Ti si kurvin vištukalo;
„Ta nevalja tvoje pleme. 15
„Ko će tebi krojit' gaće?
„Na te tvoje krive krake.
„Brke nosiš, kao vile,
„Oči su ti ka' gloginje,
„Samar nosiš, ka' paripče; 20
„A kad ideš nazad gledaš,
„Zuba nemaš, za poštenje ne znaš."
Okrenu se rak na peti,
Pa besjedi žabi teti:
„Od' otolen, žabo babo! 25
„Od' otolen, popišuro,
„Od' otolen, žabetino,
„Kurvina kreketušo,
„Kurvina bleketušo,
„Ta ne valja tvoje pleme! 30
„Ko će tebi krojit suknje?
„Na te tvoje gadne dupe.
„Tvoje oči kao žiška,
„Usta su ti, kao ništa,
„Kuća ti je lokvetina, 35
„Ćerka ti je kurvetina.
„Ti si žena nepoštena;
„N'jesam ti je ni prosio,
„Samo sam se našalio.
