Razdraganoj braći
| Razdraganoj braći Pisac: Jovan Grčić Milenko |
Das Leben ist der Güter höchstes nicht.
Der Übel grösstes aber ist – die Schuld.
Schiller, Braul von Messsina.
Krivica, braćo, krivica, znajte,
Na srce vȃlja preteški kam;
U grudma ruši životnu snagu,
A rađa zmije i otrov sam!
Srce je groblje kad snage nema,
A pak’o: snaga kad mu je kvar.
Pazimo, braćo, da rodu milom
Ne damo snagom mekuški dar!
Zanat je stari što ga teramo, —
Nesloga, to je starinski kras;
Pokaž’mo slogom — e, to je novo —
Da nam je mio srbinski spas.
Zar osmeh prvi lanjskog ushita —
Što sinu krasno, k’o sunčev sjaj —
Da bude glasnik kobna nemara,
Da bude suza, da bude vaj?!
Teška je kletva narodne suze,
Još crnje zgađa svojtinu grud!
Zrazimo dakle neslogu — zmiju
Što srče snagu, a pljuje stud.
Krivica, braćo, krivica, znajte,
Na srce valja ledeni kam.
Rumen na licu, ponosnom, mladom,
Nek nam je zdravlje, nek nije sram!
U Požunu.
Izvor uredi
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 27-28
|