Pisma od Oruna i Nicefora
Hvalio se cesar Niceforo,
U bijelu gradu Carigradu:
„Sakupit ću silnu vojsku moju
Od iztoka lipo do zapada.
Porobit ću ravnu Bulgariu,
Pogubit ću kralja bulgarskoga,
Majku ću mu konjem pogaziti,
A ljubovcu za roba odvesti.
Zašto više živiti nemogu
Od Oruna kralja bulgarskoga,
Traciu je ravnu osvojio,
I Sardiku blizu Carigrada.
Još se hvali Orun zmija ljuta:
Da će odsić rusu glavu moju
I siditi na pristolju momu,
Da će sudit kano cesar sudi.
Nuder dakle, po izbor gospodo!
Sakupite Gerke vitezove,
I zovite k sebi Persiana,
Još silnoga cara Tatarana.
Otić ćemo u zemlju bulgarsku,
Palit ćemo sela i gradove,
Izsić ćemo malo i veliko,
I Oruna kralja ohologa.
Puno mi je Orun nahudio,
Vojsku mi je pod mač okrenuo,
Generale moje pohvatao,
U tamnicu tamnu postavio.
Ako mi ga uhvatiti Bog da,
Gola ću ga po vojsci voditi,
Živa ću ga na mihe derati,
Njegove se kervce napojiti.“
Kada bani njega razumiše,
Berzo silnu vojsku sakupiše,
Još na pomoć zovu Perziana,
I silnoga cara Tatarana.
Ode vojska k ravnoj Bulgarii,
Prid njome je kruna cesarova;
Ali njemu loša srića biše,
Udri Orun iz gore zelene
Kano vuče u biele ovce,
Sivi soko u bile golube,
Sve izsiče, nitko neuteče.
Kamo hvala gerčkoga cesara? —
Nicefora živa uhvatiše;
Al' mu berzo glavu odsikoše,
Ter je meću gradu na bedene,
Ej cesare! pokojna ti duša! —
Na gerčku je zemlju udario,
Gradove je mnoge osvojio,
Pak otidje k bilu Carigradu,
Ter ga bije sa četiri strane.
Bio ga je godinicu danah;
Al' Carigrad osvojiti nemože. -
Diže vojsku izpod Carigrada,
Pak otidje u zemlju bulgarsku.
Kad je doša' k dvoru bielomu,
Zove Orun mlade kujundžije,
Mudre meštre od zemlje latinske,
Ter je njima tiho govorio:
„Okujte mi glavu cesarovu,
Ol' u zlato tri krat prilivano,
Ol' u srebro s zlatom izmišano;
I okujte alem kamen dragi,
Koi sjaje kano sunce žarko.
Kada budem činiti sobete,
Ja ću njome rujno vino piti,
I gospodi mojoj napijati,
Sve u zdravlje krune cesarove.“
Kujundžije njega poslušaše,
I u srebro glavu okovaše,
Često Orum s njome napijaše, -
Nicefora starca spominjaše.
Tko me čuje, na čast neka mu je,
Njemu pisma, meni čaša vina!
