[Radovan se na raj naslonio]
Radovan se na raj naslonio,
pa iz raja u pakao gledi,
i tu vide Jelu udovicu.
Gore njojzi ruke do ramena,
i gore joj noge do kolena, 5
i gori joj teme na vrh glave!
Govori joj mladi Radovane!
„Oj Boga ti, Jelke udovico,
kad te pitam, pravo da mi kažeš:
šta si tako Bogu sagrešila, 10
te ti gore ruke do ramena
i gore ti noge do kolena,
i gore ti kosa na vr’ glave?
Govori mu Jela udovica:
„Kad me pitaš, pravo da ti kažem. 15
Tri put’ sam se udavala mlada,
i sva tri put pastorke imala.
Oni mene lepo zvaše: majko;
a ja im se loše odazivah.
Jedno reče: „Daj mi leba majko.“ 20
— A ja sam ga zemljom zaranila:
Drugo reče: „Daj mi vode majko."
— A ja sam ga krvlju napojila:
Treće reče: „Opaši me majko.“
— A ja sam ga zmijom opasala! 25
I ljuto sam dete proklinjala
— Naj ti pojas, mrtvog te pasali!
A kad su mi deca poodrasla.
Svi rekoše: „Sreži nam odelo.“
A ja sam im o kamen rezala! 30
I ovako decu proklinjala;
— Kad poraste studeno kamenje,
tad porasli i moji pastorci!
A to Bogu nije milo bilo,
i tu sam se grdno ogrešila, 35
i grehote Bogu učinila,
i večite muke zaslužila.
