Rade Oblačić i Arapin

0001 Vino piju tri srpske vojvode –
0002 Prvo mi je Kraljeviću Marko,
0003 A drugo je Relja Krilatica,
0004 Treće mi je Oblačiću Rade,
0005 Vino piju, razgovaraju se,
0006 O svačemu staše besjediti.
0007 Kad su bili u najviše piće,
0008 Stadoše se falit’ o junaštvu,
0009 Ko je više posjekao glava,
0010 Ko l’ mejdana više zadobio.
0011 Reče riječ Kraljeviću Marko:
0012 ”Ja sam dosta glava osjekao
0013 Na megdanu i izvan megdana,
0014 Više neg’ je u godinu dana,
0015 Braneć’ jadnu srpsku sirotinju!”
0016 Marko pusti, a Miloš izusti:
0017 ”I ja jesam dosta odsjekao,
0018 Da ih brojim, ne znam im računa,
0019 Da kazujem, n’jesam zapamtio,
0020 Al’ sam dosta Bogu zgriješio!”
0021 Muči Rade, ništa ne govori,
0022 No se desnim nasmijuje brkom:
0023 ”Ala”, reče, ”oba pobratima,
0024 Čudne fale od čudni’ junaka,
0025 Ma nećete po pravici kazat’
0026 Da se Marko jednom prepanuo
0027 Od nekakva Ljutice Bogdana,
0028 Ti, Milošu, Brđanin Džema,
0029 Na vas osta ukor i sramota!
0030 Još sam čuo, moji pobratimi,
0031 Da je neki Arapine crni,
0032 Koga snage u Srbina nema,
0033 U Srbina ni u kaurina,
0034 Koji mnoge dobiva megdane,
0035 Turek seče, a Srblje progoni,
0036 Od koga se obadva bojite!”
0037 Kad začuše i Miloš i Marko,
0038 Junacima puče srce živo,
0039 Na Rada mi poprijeko glede.
0040 Reče Miloš, pridoda i Marko:
0041 ”Da bi Bog da i Bogorodica
0042 Da nam dođe u ovoj riječi
0043 Arapina, silni megdandžije,
0044 Ondar bismo znali i viđeli
0045 Ko je junak, ko li strašivica!”
0046 U riječi kojoj besjedahu,
0047 Al’ evo ti silnoga Arapa
0048 Na vrančiću, konju krilatome.
0049 Ah’ kakav je, rodila ga kurva –
0050 Od velika zora i junaštva
0051 Na vrančiću noge prekrstio,
0052 Topuz baca do blizu oblaka,
0053 Dočekuje u trostruke zube,
0054 Primiče se brzo k vojvodama.
0055 Prepade se i Miloš i Marko,
0056 Zastiđe se junak do junaka,
0057 Jedan drugom vjeru zadadoše
0058 Da se njemu podignuti neće;
0059 Koji bi se njemu podigao,
0060 Da izgubi konja al’ oružje.
0061 U to prispje crni Arapine,
0062 Božju im je pomoć nazivao –
0063 Arap zbori, plam iz usta sipa.
0064 Prepade se i Miloš i Marko,
0065 Jednoličke na noge ustaše,
0066 Te mu božju pomoć privatiše:
0067 ”Božja pomoć, crni Arapine!”
0068 Greda Arap Oblačića Rada –
0069 Nit’ se diže nit’ mu selam prima.
0070 Razljuti se Arapina moro,
0071 I grdnu mu riječ progovori:
0072 ”O kurviću, Oblačiću Rade,
0073 A ne znadeš, ne znali te ljudi,
0074 Da ne ima na sv’jetu junaka
0075 Koji mi se pokoriti neće;
0076 Al’ ne vidiš ova dva junaka,
0077 Starij’, jači i bolji od tebe,
0078 A ti mi se podignuti nećeš –
0079 Ako li se podignuti nećeš,
0080 Ustaj’ brže, rodila te kurva,
0081 Da junački megdan dijelimo!”
0082 Skoči Rade, ne reče riječi,
0083 U b’jela se lica izljubiše,
0084 Te oskoči junak od junaka,
0085 Jedan drugom krvcu alališe,
0086 Na britke se ćorde udariše,
0087 Sablje im se puste salomiše.
0088 Razljuti se crni Arapina,
0089 No na Rada snažno kidisao,
0090 Za b’jela se grla dovatiše,
0091 Ćeraju se tamo i ovamo,
0092 Ćeraše se ljetni dan do podne;
0093 Niti može osvojiti Rade,
0094 Nit’ se ne da Arap osvojiti.
0095 Kad je bilo okolo po dana,
0096 Arapa su pjene popanule,
0097 Jadna Rada mutne i krvave.
0098 Kada viđe da će poginuti,
0099 Ciče Rade kako zmija ljuta:
0100 ”Ah, đe ste mi, oba pobratima,
0101 Što činite, što ne pomagate,
0102 Ne vidite đe ću poginuti?”
0103 Miloš muči, Marko progovara:
0104 ”Sramota je po dva na jednoga,
0105 Jer sam čuo đe proklinju ljudi –
0106 ,Kad udare po dva na jednoga,
0107 Ne ščekala majka nijednoga!’
0108 A da li ti ne govorih, Rade,
0109 Da ne valja činiti megdana
0110 Kad se u se ne mož’ pouzdati;
0111 I da li te n’jesam šjetovao –
0112 Kada piješ u veresij’ vina,
0113 Da ne piješ vrh noževa pivo?”
0114 Tadar se je Rade osjetio,
0115 Pak zavuče ruku u džepove,
0116 Te izvadi noža naoštrena,
0117 Naoštrena, u vrh azđeljana,
0118 Trže snagom, potpomoga rukom,
0119 Zakla Arapa pdo grlo bijelo.
0120 Arap pade, a Rade pripade:
0121 Koliko se d’jete razljutilo,
0122 Nožem kolje, a zubima grize,
0123 Doklen ga je onđe usmrtio.
0124 Od jada ga rasporio Rade –
0125 Kad u njega tri srca junačka:
0126 Jedno mi se bješe umorilo,
0127 A drugo mi u potaji spava,
0128 Treće srce za boj ne čujaše,
0129 Na kojemu ljuta guja spava;
0130 Al’ se u to i ona probudi,
0131 Ljuto ciči, po zemlji se svija,
0132 I ovako Radu progovara:
0133 ”Moli Boga, Oblačića Rade,
0134 E se n’jesam danas probudila,
0135 Ti se ne bi nanosio glave!”
0136 Otolen se Rade podigao,
0137 Celiva se s oba pobratima,
0138 Svijem putom grlom pjevajući,
0139 Pjevajući i Boga faleći,
0140 Đe pogubi boljega od sebe,
0141 Đe gledaše i Miloš i Marko.