Rada Kosanić izbavlja Gojka Desančića
0001 Piju vino Senjani junaci
0002 U gorici pod zelenom jelom,
0003 Tu dolazi mila stara majka,
0004 Mila majka gospoja Desanka,
0005 Pa besedi gospoja Desanka:
0006 „Boga vama, Senjani junaci,
0007 Vi pijete i obedujete,
0008 A moj Gojko u tamnici leži;
0009 Da je onde koji od Senjana,
0010 Davno bi ga izvadio Gojko
0011 Iz proklete kule Tomićeve!“
0012 Al’ besedi Pera Mrkonjiću:
0013 „Bogom majko, gospojo Desanko,
0014 Ti posini Radu Kosanića;
0015 Ako Rada Gojka ne izvadi
0016 Iz proklete kule Tomićeve,
0017 Nitko Gojka izvaditi neće!“
0018 Al’ besedi gospoja Desanka:
0019 „A, moj sinko, Pero Mrkonjiću,
0020 A kako ću ja siniti Radu,
0021 Kad ja Rade ni vidila nisam!“ ─
0022 „Lako ćeš ti poznavati Radu ─
0023 Kratka struka, a plavi brkova,
0024 Crn mu perčin po ramenu pao!“
0025 Onda ode gospoja Desanka,
0026 Po prilici poznala je Radu,
0027 Radu grli oko grla bela:
0028 „Bogom sine, Rado Kosaniću,
0029 Bogom sine i svetim Joanom,
0030 Izvadi mi Gojka Desančića
0031 Iz proklete kule Tomićeve!“
0032 Al’ besedi Rada Kosaniću:
0033 „Dones’de mi, majko, kupu blaga
0034 Da ja pojim po Senju junake!“
0035 Al’ besedi gospoja Desanka:
0036 „Da, moj sine, Rado Kosaniću,
0037 Da je mene jedna kupa blaga,
0038 Ja bi davno izvadila Gojka
0039 Iz proklete kule Tomićeve!“
0040 Al’ besedi Rada Kosaniću:
0041 „Ja sam išao da izvadim Gojka,
0042 Tri sam kupe nasipao blaga,
0043 I trideset i tri litre zlata,
0044 I tri konja pod opremom vrana,
0045 I tri rta čojom pokrivena;
0046 Turci na to i ne glede blago,
0047 Veće ide petak turski svetac,
0048 Oni oće da obese Gojka!“
0049 Onda ode mila stara majka,
0050 Pa donese jednu kupu blaga,
0051 Te je dade Radi Kosaniću.
0052 Rada poji po Senju junake,
0053 Po Senju i okolo Senja.
0054 Uveče se obreklo
0055 Sedamdeset i sedam Senjana
0056 Da će ići Gojka da izvade,
0057 A u jutru nema nego dvadest.
0058 A kad biše na konaku prvom,
0059 Onda đipi Pera Mrkonjiću,
0060 On uzima jednu vina kupu,
0061 Pa besedi Pera Mrkonjiću:
0062 „Pobratime, Rado Kosaniću,
0063 Ni u moje ni u tvoje zdravlje,
0064 Već u onog dobroga junaka
0065 Kom je žao stare mile majke,
0066 A i svoji bijeli dvorova ─
0067 Nek’ se natrag u povratak vrati,
0068 Jer Bog znade doneti l’ mi glave!“
0069 Uveče se zamrklo dvadeset,
0070 A u jutru nema već dvanaest.
0071 A kad biše na drugu konaku,
0072 Onda đipi Pera Mrkonjiću,
0073 Pa on uze jednu kupu vina:
0074 „Pobratime, Rado Kosaniću,
0075 Ni u moje ni u tvoje zdravlje,
0076 Već u onog dobroga junaka
0077 Koji će nam o’de uoditi
0078 U ponoći kako i u podne,
0079 Koj’ će ići Gojku Desančiću!“
0080 Onda kleče Rada Kosanića,
0081 I on kleče na desno koleno,
0082 Popi kupu baš u svoje zdravlje,
0083 Pa besedi Rada Kosaniću:
0084 „Pobratime, Petre Mrkonjiću,
0085 Daj mi, brate, tucačke aljine,
0086 I na ruke teške bukagije
0087 I u ruke tucačku batinu ─
0088 Ja ću ići Gojku Desančiću!“
0089 Onda đipi Pera Mrkonjiću,
0090 Pa mu dade tucačke aljine,
0091 A na ruke teške bukagije,
0092 A u ruku tucačku batinu.
0093 P’ onda ode Rade Kosaniću,
0094 I on [ode] u Senja bijela.
0095 Gledale ga Senjkinje devojke,
0096 Gledale ga, pa su besedile:
0097 „A, gle kurve Rade Kosanića,
0098 On odvede Gojku Desančiću,
0099 Odvede i, al’ dovesti neće!“
0100 Onda ode Rada Kosaniću,
0101 Bog mu dao i sreća donela ─
0102 Kod tavnice aga od tavnice.
0103 Božju mu je Rada pomoć nazivao:
0104 „Božja ti pomoć, od tavnice ago!“
0105 Al’ besedi od tavnice aga:
0106 „Bog pomogao, sužanj dobar junak!
0107 Otkud rodom, otkud li si robom?“ ─
0108 „Ja sam rodom od bela Bilića,
0109 A robom sam od Krača bijela,
0110 Cenili su me teškim dugovanjem,
0111 Da tri kule Tomićeve
0112 Da napunim i izvršim blagom,
0113 I da im dam tries’ tri litre zlata,
0114 I tri konja pod opravom vrana
0115 I tri rta čojom pokrivena.“
0116 Pa se maša aga rukom u špagove,
0117 Pa izvadi tri dukata žuta,
0118 Pa daruje sužnoga junaka.
0119 Al’ besedi Rada Kosanića:
0120 „Boga tebe, od tavnice ago,
0121 Da m’ otvoriš na tavnici vrata
0122 Da ja kažem Gojku Desančiću
0123 Šta je njega pozdravila majka!“
0124 To je agu nesreća nanela,
0125 Otvorio na tavnici vrata.
0126 Kad opazi Gojko Desančiću,
0127 Kad opazi Radu Kosanića,
0128 Na njega se levim nasmijao brkom.
0129 Al’ udara ga Rada Kosaniću,
0130 Udari ga nogom i opankom.
0131 Al’ besedi od tavnice aga:
0132 „Boga tebi, sužanj dobar junak,
0133 I dosad su robi dolazili,
0134 Ali nisu nogom udarali!“
0135 Al’ je Rada znao pomalo latinski,
0136 Pa besedi Rada Kosaniću:
0137 „Pobratime, Gojko Desančiću,
0138 Odud idu Senjani junaci ─
0139 Otkuda je ponajtanja kula?“
0140 Al’ besedi Gojko Desančiću:
0141 „Pobratime, Rado Kosaniću,
0142 Od istoka ponajtanja kula ─
0143 Tri aršina mermera kamena
0144 I četiri suve rastovine!“
0145 Al’ besedi Rada Kosaniću:
0146 „Boga tebi, od tavnice ago,
0147 Mislite li vi puštati Gojka?“
0148 Al’ besedi od tavnice aga:
0149 „Boga tebi, sužanj dobar junak,
0150 Ne mislimo mi puštati Gojka,
0151 Još da nam je do dve uvatit’ kurve,
0152 Jednu kurvu Radu Kosanića,
0153 Još nekoga Petra kopilana ─
0154 Sve tri bi kurve obesili!“
0155 Onda ode Rada Kosaniću.
0156 Sunce sede, mrak na zemlju pade,
0157 A Senjani pod kulu dođoše.
0158 Koliko su oni iskopali,
0159 Toliko je sam iznutra Gojko
0160 Dok su Gojku baš nadžak dodali.
0161 Tri stotine oprostiše roblja,
0162 I na svakom prisekoše gvožđe,
0163 A na Gojku ne mogu nikako,
0164 I beo je danak osvanuo
0165 I jarko je ogranulo sunce.
0166 Kad pogleda Rada Kosaniću,
0167 Ali ide od tavnice aga.
0168 Al’ besedi Rada Kosaniću:
0169 „Pobratime, Petre Mrkonjiću,
0170 Eto ide od tavnice aga!“
0171 Onda kleče Rada Kosaniću,
0172 Pa on uze Gojka Desančića,
0173 Pa on beži priko polja ravna
0174 Kao zvezda priko vedra neba.
0175 A kad dođe od tavnice aga,
0176 Pa se pope tavnici na vrata,
0177 Al’ ni jednog roba u tavnici.
0178 Pa povika od tavnice aga:
0179 „Bol, na noge, janičari Turci!“
0180 Pa đipiše janičari Turci
0181 Od itrosti u košulji tankoj,
0182 Od naglosti na gola konjica,
0183 Poteraše Senjane junake.
0184 Kad junake sastigoše blizu,
0185 Onda đipi Rada Kosaniću,
0186 Pa on baci Gojka Desančića,
0187 Pa on beži priko polja ravna.
0188 Al’ besedi Gojko Desančiću:
0189 „Pobratime, Rado Kosaniću,
0190 Što to, brate, od mene uradi ─
0191 Dojako je jedno gvožđe bilo,
0192 Ti si jako i drugo metnuo!
0193 Vrat’ se natrag, odseci mi glavu,
0194 A prosta ti moja krvca bila!“
0195 To se Radi žao učinilo,
0196 Pa besedi Rada Kosaniću:
0197 „Pobratime Petre Mrkonjiću,
0198 Ovo nije dvan’est udovica,
0199 Već od Senja dvanaest junaka!“
0200 Pa se onda Bogu pomoliše,
0201 I onda se natrag povratiše.
0202 Napred je od tavnice aga,
0203 A za njime do trista Turaka.
0204 Trže sablju Rada Kosaniću,
0205 Pa pogubi agu od tavnice,
0206 A na Gojku gvožđe prisekao,
0207 Tri aršina zemlje zaitio.
0208 Pogubiše do trista Turaka,
0209 Samo osta jedno momče mlado.
0210 Al’ besedi Rada Kosaniću:
0211 „Pobratime, Gojko Desančiću,
0212 Da ostane tursko momče mlado,
0213 Neka ide u Glamoča bela,
0214 Što će Turkom dobar glas kazati
0215 Da su Turci maom izginuli!“
0216 Al’ besedi Gojko Desančiću:
0217 „Ne ostavljaj, brate, ni jednoga,
0218 Jer ti ne znaš kako muče Turci!“
