Pučina/3
III
VLADIMIR, JOVANKA.
JOVANKA (Mazeći se): Obećaj mi da ćeš danas doći rano na ručak.
VLADIMIR: (Uzimajući štap i šešir). Da, danas ti mogu obećati, jer neću ni ići u kancelariju. Imam, kao predsednik jedne komisije, malo posla. Upravo imam sednicu, na kojoj treba samo da potpišemo protokol prošle sednice.
JOVANKA: Pa zašto onda žuriš, kad nećeš u kancelariju; što ne ostaneš još malo?
VLADIMIR: Ne mogu, posao.
JOVANKA: Ti si suviše revnostan; kad dođe vreme za kancelariju, ti tako žuriš, čisto begaš od kuće. Već sam te željna.
VLADIMIR: Za Boga, Jovanka, savesnost nije revnost. Najzad, ti znaš koliko mi poverenja poklanja ministar, pa zar nisam i prema njemu dužan i obavezan? — Ja moram revnošću da mu pokažem, koliko sam vredan njegova poverenja.
JOVANKA: Pa ipak ....
VLADIMIR: Govoriš kao dete... (pođe). Evo ti obećavam da ću žuriti; doći ću rano na ručak. (Rukuje se).
JOVANKA: Do viđenja! (Ispraća ga do vrata).
|