[Put putujev tri dobra junaka]
Put putujvv tri dobra junaka,
put putujev niz Kosovo ramno.
Jedno beše Marko Kraljeviću,
drugo beše Miloš Obiliću,
aj treći beše Gruja arambaša! 5
Tuj sretnaše Kosovku devojku,
svi trojica bakšiš vu dadoše.
Marko dade jabuku crvenu,
Miloš dade dunju mirišljavu,
aj Gruja dade prsten burmaliju! 10
Marko vika: „Moja je devojka!“
Miloš vika: „Moja je devojka!“
Gruja vika: „Moja je devojka!“
Svi trojica kavgu zametnuše,
potrgoše noži iz pojasa. 15
Progovara Kraljeviću Marko:
„Da idemo crkve Gračanice,
tamo ima starog kaluđera,
on će kaže čija je devojka.“
U nedelju rano podraniše, 20
otidoše crkvu Gračanicu.
Sama su se vrata otvorila.
Kad ugleda stari kaluđere,
kad ugleda tri dobra junaka,
on se savi do tuj crnu zemlju: 25
„Koja vi je golema nevolja?“
Progovara Kraljeviću Marko:
„Mi idemo niz Kosovo ramno,
pa sretnamo Kosovku devojku,
svi trojica bakšiš vu dadomo. 30
Ja vu dado jabuku crvenu,
Miloš dade dunju mirišljavu,
Gruja dade prsten burmaliju.
U tebe su knjige starostavne,
pa ni kaži čija je devojka.“ 35
Progovara stari kaluđere:
„Po junaštvu Markova devojka,
po lepoti Miloša devojka,
po bakšišu Gruje arambaše.
Jabuka se od milosa daje, 40
žuta dunja dobro mirisanje,
burmalija pola je venčanje,
devojka je arambaše Gruje!“
