◄   DRUGA SLIKA I II   ►

     Pozornica podeljena na četiri dela, tako da su sa desne strane dve sobe, a s leve od šaptačnice soba i predsoblje. Sobe hotelski nameštene. Do vrata od hodnika penje se ozdo stepenicama, eventualno liftom.
     Pri dizanju zavese u sobi br. 1 blagajnik sedi zadubljen u jednu veliku geografsku kartu i prevrće svaki čas konduktera, pa beleži po nešto pisaljkom. U sobi br. 2 Juliška namešta krevet, a u sobi br. 3 Glumac šeta po sobi studirajući note i praveći raznolike gestove.
     Pri dizanju zavese muzika, tako da prihvata pesmu Juliškinu.

I

VLAGAJNIK, JULIŠKA, GUMAC

JULIŠKA:
(Nameštajući krevet, peva).
Što te nema, suđeniče,
Što me mučiš tako,
Bez tebe mi, žuđeniče,
Sraki čas je pak’o.
GAUMAC:
(Peva iz nota više deklamirajući).
Kad dođe čas,
Taj sudbonosni čas,
I vasiona prostre noći veo,
Te ja preda te stanem mlad i smeo,
I moj tad čuješ glas,
Moj moćni glas! Moj moćni glas!
(Tresne nogom o zemlju što je pogrešno otpevao posdednje reči).
BLAGAJNIK:
(Nervozno se diže i zvoni, pa se opet vraća i nastavlja posao).
JULIŠKA:
(Čuda zvonce, izlazi u hodnik, pogleda koji je broj zove, pa, vraćajući broj na svoje mesto, ulazi u sobu blagajnikovu).
GLUMAC:
(Za vreme Juliškine radnje).
I moj tada čuješ glas,
Moj moćni glas! Moj moćni glas!
(Opet mu nije ispalo, sedne za sto i popravlja note).
JULIŠKA:
(Blagajniku)
Opet zvoniš? Nemoj biti tako nervozan, što me zoveš svaki čas?
BLAGAJNIK:
Slušaj, ja sam se rešio. Neću u Australiju, ipak je bolje u Ameriku, idem u Ameriku.
JULIŠKA:
A ja?
BLAGAJNIK:
(Zagrli je).
I ti, draga moja, i ti... Ti znaš kakav je sporazum bio, da ja spremim novac, a ti da nabaviš pasoš od koga putnika. Zato sam ti i pisao iz Beograda tri dana ranije.
JULIŠKA:
Najbolje bi bilo, kad bi našli familijaran pasoš, ja, ti i tvojih 30.000 kruna sad smo rod, je li?
BLAGAJNIK:
Pa dobro, nađi samo!
JULIŠKA:
Strpi se, idem do portira. U ovolikom hotelu mora biti makar jedan ženjen putnik. Ne brini.
(Napolju zvoži, a portir ulazi na vrata od hodnika). Zovu me, strpi se. Poljubi me, hajde, u drugi obraz. Sad ću ja.
(Izlazi u hodnik gde se sreće s portirom, koji joj objašnjava gde će. Ona ulazi u sobu br. 2, a on zalazi dalje u hodnik).


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.