Aleksa Šantić

Smoren pogled mutnog oka
    Već mi stiže burni grad,
Još dva do tri laka skoka -
Pred kapije dvoru mome
Na konjicu laganome
    Dojezdiću mlad.

Kopitom će konjic biti,
    Da pozdravi mirni dom;
A seja će suze liti
Kad otvori teška vrata,
Mile ruke oko vrata
    Sviće bratu svom.

Ah, zašto me, nado pusta,
    Tako varaš dan i noć?...
Moj konjicu, grivo gusta,
Skrati maha gredu svome,
Jer kad dođeš dvoru mome,
    Ti ćeš grobu doć...

Tamo živog srca nije,
    Koje žarko ljubi nas, -
Prazne sobe tama krije;
Tu me neće više zvati
Niti bratac, niti mati,
    Niti sejin glas...