Pticolovac i kos

←Čovek ujeden od psa

Pticolovac i kos Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović

Divji vepar i lisica→

Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije.

Pticolovac stavljaše mrežu pticama. Gledali ga kosovi i zapitaju ga šta tu pravi. On im kaže da zida grad. Kadon ode te se sakrije, | onda jedan kos, ljubobitniji od drugih, pođeda vidi kakav je to grad, pak se uhvati. Pticolovac pritrči, zakolje ga, pak s njim u torbu.

Onda oni drugi kosovi reku mu: „He, lukava i zla glavo, kad je tvoj grad taki, nesrećni će biti oni građani koji u njemdođu živiti.”

Naravoučenije

Dve nas polezne vešti ova basna uči. Prvo, da izlišnje ljubopitstvo mnogima na vred biva. Malo nam je o nami i našima stvarma misliti i starati se, nego hoćemo i tuđe tajne da znamo. Blaženi mir i pokoj srca poglavito je blagopolučije naše na zemlji. No koliko ga malo počitovati umemo! Za svaku bezdjelicu bacamo ga i gubimo, i uznemirujemo sebe i druge. Budala je ko hoće da zna šta se u svačijem lončiću vari. I ko svuda nos zavlači, zavuče ga često onde gdi ne valja, i strada, što i ove basne kos.

Ko što misli, kuda hodi, o čemu s kim govori, zašto se smeje, nemirna glava sve to hoće da zna, i što ne zna, a ona pogađa i sve na zlo tolkuje i okreće. Pa kad se jedno celo opštestvo ovakovim skarednim običajem otruje i okuži, kakova naravi bolest! Koliki nemir i smuštenije!

Mirno i čisto od svakoga lukavstva srce i blaga duša jošte u ovom životu počinju prečuvstvovati sladost carstva nebesnoga, a lukava i zla srca jošt se ovde počinju mučiti. Istrebljujmo, dakle, iz roda našega takove običaje, ne dajmo im nigde među nami stanka ni konaka.

Drugo čemu nas uči ova basna ovo je: da gdi su zli gradonačalnici, zlo tu stoje građani; no gdi je dobar vladjetelj, toga se nije bojati. O ovome smo na više mesta govorili.

Izvori

• Antologija srpske književnosti [1]

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.