Psaltir svetog proroka i cara Davida

PSALTIR SVETOG PROROKA I CARA DAVIDA Pisac: Jeromonah Damaskin Crnorečki

Ovaj prevod Psaltira sa crkvenoslovenskog jezika uradio je jeromonah Damaskin iz manastira Crna Reka, Eparhija raško-prizrenska, Srpska pravoslavna crkva. Tekst je dobijen od istoga i postavljen na Vikizvornik sa njegovom dozvolom. Otac Damaskin zbog skromnosti nije hteo navesti svoje prezime.

OVAJ PREVOD JE SAMO ZA INTERNU UPOTREBU VERNICIMA.

Predgovor

Psaltir je jedinstvena knjiga svoje vrste, i to ne samo među biblijskim knjigama nego i u svoj religioznoj književnosti sveta. To je molitvenik svoje vrste, poezija svoje vrste, muzička ritmika svoje vrste, opštenje s Bogom svoje vrste. No glavno je opštenje s Bogom skroz i skroz, s Bogom ličnim i svemoćnim, koji sve vidi, sve čuje, i u svemu dejstvuje, opredeljujući sudbe ljudi i naroda dalekovidnim planovima, koji se svi sustižu i završuju u Hristu.

Sveti Oci istočne i zapadne crkve, veoma su cenili Psaltir, i zapovedili da se isti čita i javno i privatno. Ovako piše sv. Vasilije Veliki: "Psalmi su tišina duše, darovatelji mira, uspokojitelji smutnih i burnih pomisli; oni umekšavaju razdraženje duše i umeravaju neuzdržljivost... Iz Psalama poznaješ veličinu hrabrosti, strogost pravde, krasotu celomudrenosti, savršenstvo razumnosti, uzor pokajanja i svakog dobra koje god pomisliš".

Dejstvo Psaltira je sasvim neposredno. Nema čoveka, koji čitajući Psalme ne oseti da se to govori baš o njemu lično, rešavaju zagonetke njegovog života, objavljuju njegove tajne i strahovanja, trzaji, mučenja i nadanja. Niti ima druge knjige u svetu, koja je svojom iskrenošću i otvorenošću veći utuk svakom licemerstvu i farisejstvu.

Još od apostolskih dana Psaltir je ušao u upotrebu kao bogoslužbena knjiga. Bez njega se svršava ni jedno bogosluženje u pravoslavnoj crkvi. U manastirima se Psaltir pročita ceo u toku svake sedmice. Izuzetno po Karejskom Tipiku sv. Save u njegovoj Isposnici, Psaltir se pročita celinom svaki Božji dan, evo već 700 godina. Tako je zapovedio sveti otac Sava da se čini za spasenje naroda, i tako se drži. Sve do u drugu polovinu 19. veka učila su deca u posetnim školama ruskim i srpskim čitanje Psaltira i Časoslova. I bilo je manje zla u svetu.

Kao što je poznato, prvi prevod Psaltira na crkvenoslovenski jezik izvršila su sveta braća Kirilo i Metodije, sa grčkog jezika. Ovaj prevod Psaltira urađen je sa crkvenoslovenskog jezika, i nastoji biti što bliži crkvenoslovenskom Psaltiru, prema mogućnostima sadašnjeg srpskog jezika.

Sveti oci kažu da "pevanje Psalama dušu ukrašava, Anđele priziva u pomoć, demone progoni, tamu razuma i duše osvetljava i osvećuje. Pokajnicima grehe zaglađuje i progoni zle navike i strasti. Jača nam veru, nadu i ljubav; kao sunce prosvetljava, kao voda očišćava, kao oganj grehe opaljuje i kao jelej dušu umekšava; telesne želje uništava; surovost izgoni i svaku jarost utišava; i neprestano Boga proslavlja. Čitanje i pevanje Psalama svaki greh progone, svakom dobru prethode, sve što je dobro donose i svakoga poučavaju. Jezik obuzdavaju od zla, a srce se veseli; nazidava i prosvećuje, svako zlo u nama ubija, i pokazuje savršenstvo. Ko ima osećaj i ljubav prema čitanju Psalama taj ima i bojazan i zahvalnost Bogu u srcu svome; takav nikada neće otpasti od Boga,niti će njegova molitva biti uzalud. Taj će se uvek radovati pred Bogom u obadva sveta, na zemlji i na nebu". Sveti Zlatoust veli: "Bolje je da sunce zađe i više ne ogreje, nego Psalme ne čitati!" Sveti Teofan Zatvornik kaže da psalme treba "pojati", tj. pevušiti, kao kad dete razvlači reči kad govori, tako da izgleda kao da peva. To je: pevano-čitanje. Tako savetuje i Sveti Ignjatije Brjančanjinov, kako za pevanje i čitanje Psalama tako i kod čitanja i pevanja drugih molitava. Otegnuto čitanje neophodno je radi strogog čuvanja pažnje i izbegavanja rasejanosti. Zbog otegnutosti i sličnosti sa pojanjem, takvo čitanje nazvano je psalmo-pojanjem.

Zbog poštovanja prema tradiciji ovde su zadržani izrazi "rab" (Božji), "raba" i sl., a koji se inače prevode kao "sluga" (Božji) i slično. Rab (u savremenom srpskom jeziku "rob") kod Judeja, za razliku od ostatka antičkog sveta, nije označavao lice bez ikakvih prava, već upravo slobodnog radnika, rabotnika, trubenika. Rab (rob) Božiji je prvenstveno lice koje ne robuje grehu, a njegov trud ili rabota se sastoji u borbi protiv greha i svojih slabosti, među ostalim i čitanjem Psaltira.

Za pravilno razumevanje Psaltira neophodno se obratiti tumačenjima svetih otaca.

Saveti svetog Arsenija Kapadokijskog i starca Pajsija za čitanje psalama za razne prilike

Za telesno zdravlje čitaju se psalmi: 6, 13, 29, 37, 38, 45, 57, 59, 64, 80, 87, 89, 96, 103, 109, 123, 126, 129, 146, 147.

Za duševno zdravlje čitaju se psalmi: 5, 8, 9, 10, 12, 25, 28, 42, 56, 57, 61, 62, 70, 71, 81, 82, 85, 98, 101, 104, 129, 137, 139.

Za zdravlje žene čitaju se psalmi: 19, 20, 41, 68, 76, 107, 143, 146.

1. Prilikom sađenja stabla i loze da bi doneli plodove.

2. Da bi Gospod prosvetlio one koji idu na sabor.

3. Da se zlo odagna od ljudi kako ne bi nepravedno mučili svoje bližnje.

4. Da Gospod isceli osećajne ljude koji pate od teskobe izazvane ponašanjem kamenosrdnih ljudi.

5. Da Gospod isceli oči koje su ranili i udarali (ozledili) zli ljudi.

6. Da oslobodi omađijanog čoveka.

7. Za one koji postradaše od strepnje izazvane zastrašivanjem i pretnjama zlih ljudi.

8. Za one koji su pretrpeli zlo od demona ili loših ljudi.

9. Da demoni prestanu da zastrašuju u snu ili kroz dnevna maštanja.

10. Za kamenosrdne supružnike koji se svađaju i razvode (kada surov muškarac ili surova žena nepravedno muči trpeljivog supružnika).

11. Za obuzete mahnitošću i zlobom i one koji čine zlo ljudima.

12. Za one koji stradaju od (obolele) jetre.

13. U slučaju straha demonskog tri puta u toku tri dana uzastopno.

14. Da razbojnici promene mišljenje i da se vrate mirnom životu i pokajanju.

15. Da se pronađu izgubljeni ključevi.

16. U slučaju velike klevete tri puta tokom tri dana uzastopno.

17. U slučaju zemljotresa, (gneva Božijeg) poplave ili grmljavine.

18. Da se majke prilikom porođaja što lakše razreše od ploda.

19. Za (bezdetne) supružnike nesposobne da rađaju da ih Gospod isceli i da se ne razvode.

20. Da umekša srca bogatih i da čine milosrdna dela siromašnima.

21. Da Bog spreči požar kako ne bi izazvao zlo.

22. Da umiri Gospod nedisciplinovanu i neposlušnu decu koja žaloste svoje roditelje.

23. Da se otvore vrata kada su ključevi izgubljeni.

24. Za ljude kojima kušač mnogo zavidi neprestano uzrokujući njihove neuspehe, kako bi ovi jadikovali.

25. Kad čovek traži neko dobro od Boga, da mu ga Gospod i podari i da mu ono ne bude na (duhovnu) štetu.

26. Da Gospod zaštiti narod od neprijateljske vojske kako ne bi učinila zlo ljudima i opljačkala seljake.

27. Da isceli Gospod neurastenične i nervno obolele.

28. Za one kojima škodi more i strahuju od velike bure.

29. Za one koji su u tuđini izloženi opasnosti, među varvarskim i neverničkim narodima, da ih Gospod sačuva te da i one narode prosvetli i primiri, da i oni dođu do bogopoznanja.

30. Da Gospod podari obilnu žetvu i plodna stabla onda kad vremenske prilike nisu povoljne.

31. Da izgubljeni i iznureni putnici pronađu put.

32. Da Gospod pokaže istinu nepravedno zatočenima i da budu oslobođeni.

33. Za one koji se razlučuju sa dušom, kada ih u samrtnom času muče demoni, ili u slučaju kada preti neprijateljska vojska, kada prelazi granicu (zemlje) i čini zlo.

34. Da Gospod oslobodi dobronamerne i dobrodušne ljude od zamki lukavih koji ugnjetavaju ljude Božije.

35. Da se u potpunosti iskoreni neprijateljstvo, izazvano prekorevanjem ili nesporazumom.

36. Za ljude teško ranjene nasiljem bezakonja.

37. Za one što stradaju od zubobolje.

38. Da unesrećeni i odbačeni ljudi pronađu zaposlenje i da prestanu da tuguju.

39. Da se nakon što dođe do sukoba, vrati ljubav među gospodare i potčinjene.

40. Da se majke spasu prevremenog rađanja.

41. Za mlade koji pate zbog ljubavi, kada ih nečiji lik rani i ražalosti.

42. Da se zarobljenici oslobode stražara u neprijateljskom narodu.

43. Da Gospod pokaže istinu posvađanim supružnicima i da se izmire.

44. Za ljude koji pate zbog bolesti srca ili bubrega.

45. Za mladiće kojima neprijatelj iz zavisti postavlja prepreke za ostvarenje porodice (ženidbu).

46. Da se uspokoji radnik ili sluga kada utekne jer ga je gazda povredio i da nađe službu.

47. Kada se dogode velike katastrofe i razbojištva varvarskih bandi - gusara - čitati 40 dana uzastopno.

48. Za sve one koji se bave opasnim poslom.

49. Da se zabludeli ljudi pokaju i vrate Bogu, te da se tako spasu.

50. Kada naši grehovi izazovu gnev Božiji, koji nas uči pokajanju (tj. u slučaju epidemije bolesti, umiranja ljudi i uginuća stoke).

51. Da se pokaju kamenosrdni gospodari, da postanu saosećajni i prestanu da muče narod.

52. Da Bog blagoslovi mreže i da se ove ispune ribama.

53. Da Gospod prosvetli bogate koji imaju mnogo kupljenih slugu i da ih oslobode.

54. Da se obnovi poštovanje prema prezrenoj porodici koja je bila oklevetana.

55. Za osećajne ljude koje su duhovno povredili njihovi bližnji.

56. Za ljude koji pate od glavobolje i velike čamotinje (uninija).

57. Da se svako dobro dogodi onima koji tvore dobra dela, i da Gospod spreči svako zlodejstvo demona ili neprijatelja.

58. Za neme, da im Bog podari govor.

59. Da Gospod pokaže istinu kada se (svi) ljudi uzajamno klevetaju.

60. Za one koji imaju teškoće na poslu, bilo usled lenjosti bilo usled bojažljivosti.

61. Da Gospod izbavi od iskušenja malodušne ljude koji nisu trpeljivi i zbog toga jadikuju.

62. Da njive i stabla budu plodonosna kada nema dovoljno vode.

63. U slučaju da čoveka ujede besan vuk ili pas (i kada mu daju da pije osvećenu vodicu).

64. Da trgovci budu blagosloveni kako ne bi obmanjivali i optuživali proste ljude.

65. Da lukavi ne unese pometnju u dom i tako unesreći porodicu.

66. Da se blagoslove ptice (živinarstvo).

67. Da se izbave majke koje uz velike teškoće održavaju bremenitost.

68. U slučaju elementarnih nepogoda kada se reke izlivaju i odnose kuće i ljude.

69. Za dobroćudne ljude koji i zbog najmanjeg povoda tuguju i padaju u očajanje, da bi ih ukrepio Bog.

70. Za odbačene ljude koji su postali mrzovoljni zbog zavisti đavolske, i pali u očajanje, da bi pronašli milost Božiju i Njegovu pomoć.

71. Da bude Bogom blagoslovena nova letina koju je zemljoradnik uneo u svoj dom.

72. Da se pokaju ljudi koji čine zlo.

73. Da Bog zaštiti zemljoradnike koji rade na svojim njivama, kada neprijatelji opkole selo.

74. Da se primiri surovi gospodar, kako ne bi mučio bližnje, svoje potčinjene.

75. Za majku koja strahuje zbog svog porođaja, da je Bog obodri i zaštiti.

76. Kada ne postoji razumevanje između roditelja i dece, da ih prosvetli Gospod, da deca slušaju roditelje i da roditelji pokažu svoju ljubav.

77. Da Bog prosvetli zajmodavce kako svoje bližnje ne bi ugnjetavali zbog duga i da im podari sažaljenje.

78. Da Bog sačuva selo od razbojišta i razaranja neprijateljske vojske.

79. Da isceli Bog čoveka kada mu nateknu obrazi i kada ga boli čitava glava.

80. Da se Bog pobrine za siromahe koji su u oskudici, koji pate i tuguju zbog nemaštine.

81. Da ljudi kupuju plodove zemljoradnika kako seljaci ne bi očajavali i tugovali.

82. Da Gospod spreči rđave ljude koji hoće da počine ubistvo.

83. Da Gospod podrži svako dobro koje postoji u kući, stoku i plodove truda (ukućana).

84. Da Bog isceli ljude koje su ozledili razbojnici i koji stradaju od straha.

85. Da Bog spase svet kada kolera počne da obara i ubija ljude.

86. Da Bog održi u životu očeve porodica sve dok imaju porodičnih obaveza.

87. Da Bog zaštiti sve nezaštićene, koji stradaju zbog surovosti svojih bližnjih.

88. Da Bog osnaži bolešljive i slabe ljude, kako bi mogli da rade a da se ne osećaju iznureno i da ne jadikuju.

89. Da Bog pošalje kišu u vreme suše, ili kada presuše bunari da bi ovi dali vodu.

90. Da đavo bude isteran kada se projavi u čoveku i kada ga zastrašuje.

91. Da Bog ljudima podari razboritost kako bi duhovno uznapredovali.

92. Da Bog sačuva lađu kada joj zapreti snažna bura na moru (četiri mesta na lađi treba pokropiti osvećenom vodicom).

93. Da Bog prosvetli nespokojne ljude koji izazivaju nevolje u narodu, stvaraju pometnju među ljudima i muče ih neredima i svađama.

94. Da se supružnicima ne približe čini (vražbine) koje će stvoriti nedaće i trvenja.

95. Da Bog podari sluh gluvima.

96. Da se čini odagnaju od ljudi.

97. Da Bog očajnicima podari utehu i da prestanu da tuguju.

98. Da Bog blagoslovi i oblagodati mlade koji žele da se posvete Gospodu.

99. Da Bog ljudima podari i ispuni pobožne želje.

100. Da Bog oblagodati blagočestive ljude.

101. Da Bog blagoslovi ljude koji nose visoka zvanja kako bi svetu pomogli dobrotom i razumevanjem.

102. Za normalizovanje ženskog ciklusa.

103. Da Bog blagoslovi čovekov imetak, da ne bi oskudevao i jadikovao nego da proslavlja Boga.

104. Da se ljudi pokaju i ispovede svoje grehe.

105. Da Bog prosvetli ljude kako ne bi otstupili od puta spasenja.

106. Da Bog razreši žensku neplodnost.

107. Da Bog pomiri neprijatelje, i da promene svoje rđavo raspoloženje (jedni prema drugim).

108. Da Bog isceli mesečare (lunatike, somnabule) ili da pomiluje lažne svedoke kako bi se pokajali.

109. Da mlađi pokažu poštovanje prema starijima.

110. Da se pokaju nepravedne sudije i da pravedno sude narodu Božijem.

111. Da Bog zaštiti vojnike kada pođu u bitku.

112. Da Bog blagoslovi siromašnu udovicu, isplati njene dugove i izbavi je iz tamnice.

113. Da Bog isceli zaostale u razvoju i mongoloidnu decu.

114. Da Bog podari blagoslov i utehu nesrećnoj, siromašnoj deci, da ih ne bi prezirala i žalostila deca bogatih.

115. Da Bog isceli strašnu strast lažljivaca.

116. Da porodica sačuva ljubav i jednodušije, kako bi proslavljala Boga.

117. Da Bog umiri surove neprijatelje kada okruže zemlju i počnu da prete i da ih odvrati od njihovih rđavih namera.

118. Da Gospod zaustavi okrutne neprijatelje i da obuzda njihova dejstva kada počnu da ubijaju nedužne žene i decu.

119. Da Gospod podari trpeljivost i smirenje onima koji su prinuđeni da budu uz verolomne i nepravedne ljude.

120. Da Bog sačuva zarobljenike od neprijateljskih ruku, i da im ne bude učinjeno nikakvo zlo dok ne budu oslobođeni (tj. tokom ropstva).

121. Da Bog isceli ljude koji stradaju od uroka.

122. Da Bog podari svetlost slepima i da isceli obolele oči.

123. Da Bog sačuva čoveka od zmijskog ujeda.

124. Da Bog sačuva imovinu dobrih ljudi od onih zlonamernih.

125. Da Bog isceli ljude koji pate od neprestane glavobolje.

126. Da se izmiri posvađana porodica.

127. Da se zloba neprijateljska nikada ne približi kući i da u porodici zavlada mir i blagoslov Božiji.

128. Da Bog isceli ljude koji stradaju od migrene i glavobolje i da pomiluje kamenosrdne i nepravedne ljude koji muče one dobroćudne.

129. Da Bog podari početnicima hrabrost i nadu kako nebi imali teškoća u svojoj službi.

130. Da Bog podari ljudima pokajanje, utehu i nadu kako bi se spasli.

131. Da se Bog smiluje svetu kada usred naših grehova dođe do ratova.

132. Da Bog prosvetli narod kako bi se ljudi primirili i uspokojili.

133. Da Bog sačuva ljude od svake opasnosti.

134. Da se ljudi saberu u času molitve i da se njihovi umovi sjedine sa Bogom.

135. Da Bog zaštiti izbeglice kada napuste svoje kuće i pobegnu, i da ih izbavi od surovih neprijatelja.

136. Da Bog primiri čoveka plahovitog karaktera.

137. Da Bog prosvetli lokalne (gradske) starešine i da ljudi koji im upućuju molbe naiđu na razumevanje.

138. Da đavo prestane da uznemiruje dobronamerne ljude bogohulnim pomislima.

139. Da Bog ublaži svojeglavost očeva porodica koji muče svoje ukućane.

140. Da Bog smekša surovog starešinu koji zlostavlja svoje bližnje.

141. Da Bog umiri pobunu koja izaziva zlo.

142. Da Bog sačuva majku u vreme njene bremenitosti da ne bi pobacila.

143. Da Bog umiri pobunjeni narod da ne bi došlo do građanskog rata.

144. Da Gospod blagoslovi bogougodna dela ljudska.

145. Da Bog zaustavi krvarenja u ljudskom telu.

146. Da Bog isceli pretučene ljude i onima kojima su zlobnici povredili vilicu.

147. Da Bog primiri divlje zveri u planini, kako ne bi učinili zlo ljudima i naneli štetu usevima.

148. Da Gospod podari povoljno vreme kako bi ljudi imali izobilnu žetvu i proslavili Boga. (svršetak preporuka blaženog Arsenija)

149. U znak zahvalnosti, blagodarnosti Bogu zbog svih velikih dobara, zbog preobilja ljubavi koja nema granica, i zbog njegove dugotrpeljivosti. (Preporuka starca Pajsija)

150. Da Gospod podari radost i utehu našoj ucveljenoj braći koja su u tuđini, kao i našoj uspavanoj braći, koja se nalaze u još većoj tuđini. Amin. (Preporuka starca Pajsija)

Molitva Svetoj Trojici pred čitanje Psaltira

Presveta Trojice, Bože naš i Stvoritelju svega sveta, pohitaj i upravi srce moje, da počnem s razumom a dovršim dobrim delima čitanje ove nadahnute knjige, koju Sveti Duh kroz usta Davidova proglasi, a koju ja nedostojni hoću sada da čitam. Poznajući svoje neznanje, pripadam k Tebi, i molim Ti se, i tvoje pomoći prosim: Gospode, upravi um moj i ukrepi srce moje, da mi ne bude ustima teško čitati, no da mi se razum veseli rečima ove knjige. Pomozi mi, Gospode, da ono što naučim primenim na dobra dela, kako bi me moja dobra dela stavila s desne strane na Strašnom Sudu Hristovom, sa izabranim tvojim. A sada, blagoslovi Gospode, da s uzdisajem, čitam ovako:

- Priđite poklonimo se Caru našem Bogu!
- Priđite poklonimo se Hristu Caru našemu Bogu!
- Priđite poklonimo se samome Hristu, Caru Bogu našemu!

Katizma 1.

Psalam 1.

Blago čoveku koji ne ode na savet bezbožnika, i na put grešnika ne sta, i na sedište duše-gubnika ne sede; no u zakonu Gospodnjem volja je njegova, i u zakonu Božijem poučava se dan i noć. I biće kao drvo nasađeno kod izvora vodenih, koje daje plod svoj u vreme svoje i list njegov ne otpada; i u svemu, što-god čini, uspeva. Nisu takvi bezbožnici, nisu takvi, nego su kao prah koji će vetar razvejati sa lica zemlje. Zato se neće bezbožnici održati na sudu, niti grešnici na veću pravednika. Jer zna Gospod put pravednika, a put bezbožnika propašće.

(bezbožnici=nečestivi, to su zapravo nepobožni ljudi ili nedovoljno pobožni. To su i svi jeretici, to su i pravoslavni kad čine nešto nepobožno pa Bog od njih odstupa. I zato što su bez Boga, oni su: bezbožnici).

Psalam 2.

Zašto se pobuniše narodi, i ljudi se poučiše praznim? Ustadoše carevi zemaljski i knezovi se sabraše zajedno protiv Gospoda i Hrista Njegovog. Raskinimo okove njihove i zbacimo sa sebe jaram njihov. Onaj, koji živi na nebesima, ismejaće ih, i Gospod izrugaće ih. Tada im govori u gnjevu svome i jarošću svojom zbunjuje ih: Ja sam postavljen od Njega za Cara na Sionu, na svetoj gori Njegovoj, da javljam naredbu Gospodnju. Gospod reče meni: Ti si Sin Moj, Ja Te danas rodih. Išti od Mene i daću Ti narode u nasledstvo Tvoje i krajeve zemaljske Tebi u vlasništvo. Da upravljaš njima gvozdenom palicom, da ih skrušiš kao posude lončarske. A sada, carevi, urazumite se; naučite se, svi koji sudite zemlji. Služite Gospodu sa strahom, i radujte se Njemu s trepetom. Primite vaspitanje, da se jednom ne razgnevi Gospod i ne izginete van puta pravedničkoga, kad se jarost Njegova uskoro razgori. Blaženi su svi koji se nadaju na Njega.

Psalam 3.

Gospode, što se umnožiše oni koji me napadaju! Mnogi ustaju na mene! Mnogi govore duši mojoj: nema mu spasenja u Bogu njegovom. Ali Ti si, Gospode, čuvar moj, slava moja, i Ti uzdižeš glavu moju. Glasom mojim Gospodu povikah, i usliši me sa svete gore Svoje. Ja ležem i spavam i ustajem, jer me Gospod čuva. Ne bojim se hiljada ljudi što me sa svih strana napadaju. Ustani, Gospode, spasi me, Bože moj, jer Ti si porazio sve, koji mi čine pakosti sujetno; zube grešnika skršio si. Gospodnje je spasenje i na narodu je Tvome blagoslov Tvoj.

S l a v a:

Psalam 4.

Kada sam Te prizvao, uslišio si me, Bože pravde moje; u teskobi raširio si me: sažali se na mene i usliši molitvu moju. Sinovi čovečiji, dokle ćete biti tvrda srca? Zašto volite taštinu i tražite laži? Ali znajte da Gospod divno pokaza ugodnika Svoga: Gospod me usliši kad povikah k Njemu. Gnevite se i ne grešite; ono što govorite u srcima svojim, okajte to na posteljama svojim. Prinesite žrtvu pravde i uzdajte se u Gospoda. Mnogi govore: ko će nam pokazati, šta je dobro? Pokazala se na nama svetlost lica Tvoga, Gospode. Dao si mi radost u srce: od ploda pšenice, vina i ulja svoga umnožilo se. U miru ću ujedno zaspati i počinuti, jer si me Ti, Gospode, samoga na nadi nastanio.

Psalam 5.

Čuj, Gospode, reči moje, primi vapaje moje. Pripazi na glas moljenja moga, Care moj i Bože moj, jer se Tebi molim, Gospode! Jutrom slušaš glas moj, jutrom stojim pred Tobom i Ti me vidiš. Jer Ti nisi Bog koji želi bezakonje: neće se nastaniti kod Tebe lukavij, niti će ostati bezakonici pred očima Tvojim. Ti nenavidiš sve koji čine bezakonje; pogubićeš sve koji govore laž; čoveka krvnika i varalice gnuša se Gospod. A ja po velikoj milosti Tvojoj ućiću u dom Tvoj, da se poklonim svetome hramu Tvome sa strahom Tvojim. Gospode, vodi me pravdom Tvojom, radi neprijatelja mojih ispravi pred Tobom put moj. Jer nema istine u ustima njihovim; njihovo srce je sujetno, grlo im je grob otvoren; jezicima svojim varaju. Sudi im, Bože, neka otpadnu od namera svojih; za mnogo bezbožje njihovo odgurni ih, jer Te mnogo ogorčiše, Gospode! I neka se vesele svi koji se uzdaju u Tebe; neka se na vek raduju: i nastanićeš se u njima, i hvaliće se Tobom svi koji ljube Ime Tvoje. Jer Ti blagosiljaš pravednika: Gospode, kao oružjem dobre volje ovenčao si nas.

Psalam 6.

Gospode, ne izobličavaj me u jarosti Svojoj, niti me vaspitavaj u gnjevu Svome! Pomiluj me, Gospode, jer sam nemoćan; isceli me, Gospode, jer se pometoše kosti moje, i duša je moja veoma smućena. A Ti, Gospode, dokle ćeš? Obrati se, Gospode, izbavi dušu moju, spasi me radi milosti Svoje. Jer mrtvi ne spominju Tebe; i u adu ko će Te slaviti? Iznemogoh od uzdisanja svoga; svaku noć kvasim odar svoj, i suzama svojim natapam postelju svoju. Pomuti se od jarosti oko moje, oveštah među svima neprijateljima svojim. Odstupite od mene, svi koji činite bezakonje, jer Gospod je čuo glas plača moga, Gospod je čuo molbu moju; Gospod molitvu moju prima. Neka se postide i pometu svi neprijatelji moji, neka se povrate i postide odmah.

S l a v a:

Psalam 7.

Gospode Bože moj, u Tebe se uzdam, spasi me od svih koji me gone, i izbavi me. Da mi kad-god vrag ne zgrabi dušu kao lav, a nema ko da izbavi ni da spase. Gospode, Bože moj, ako sam ovo učinio: ako je nepravda u rukama mojim, ako sam uzvratio onima što mi zlo čine, onda neka otpadnem od neprijatelja mojih prazan; neka goni neprijatelj dušu moju, i neka je stigne, i pogazi na zemlju život moj i slavu moju u prah da obrati. Ustani, Gospode, u gnjevu Svome; uzvisi se u krajevima neprijatelja Tvojih; i ustani, Gospode Bože moj, po naredbi kojom si zapovedio, i zbor naroda okružiće Tebe, i iznad njega izađi u visinu. Gospod će suditi narodima: sudi mi, Gospode, po pravdi mojoj, i po nezlobivosti mojoj u meni. Neka se okonča zloba grešnika, a pravednika ispravi; Bože, Ti ispituješ srca i bubrege; pravedna je pomoć moja od Boga, koji spašava pravične srcem. Bog je sudija pravedan i moćan i dugotrpeljiv, i ne navodi gnjev na svaki dan. Ali ako se ne obratite, On oštri mač Svoj, napreže luk i naperuje ga; i u njemu oprema oruđa smrtna, strele Svoje čini da spaljuju. Gle, pobole nepravdom, zače bolest, i rodi bezakonje. Izri jamu, i iskopa je, i pade u jamu koju je načinio. Bolest njegova okrenuće se na glavu njegovu, i nepravda njegova pašće mu na teme. Slaviću Gospoda za pravdu Njegovu, i pevaću imenu Gospoda Višnjega.

Psalam 8.

Gospode, Gospode naš! kako je čudesno ime Tvoje po svoj zemlji! Jer veleljepije Tvoje uzdiže se iznad nebesa. Iz usta male dece i odojčadi učinio si Sebi hvalu, na suprot neprijateljima Svojim, da bi oborio neprijatelja i osvetnika. Kad pogledam nebesa Tvoja, dela prstiju Tvojih, mesec i zvezde, koje si Ti postavio: šta je čovek, da ga spominješ? ili sin čovečiji, te ga posećuješ? Umanjio si ga malim čim od anđela, slavom i čašću venčao si ga; i postavio si ga nad delima ruku Svojih, sve si pokorio pod noge njegove: ovce i volove sve, a još i zveri poljske; ptice nebeske i ribe morske, što prolaze staze morske. Gospode, Gospode naš! kako je čudesno ime Tvoje po svoj zemlji!

S l a v a:

Katizma 2.

Psalam 9.

Slaviću Te, Gospode, svim srcem svojim, kazivaću sva čudesa Tvoja. Veseliću se, i radovaću se u Tebi, pevaću imenu Tvome, Višnji! Kad se vrati vrag moj natrag, on iznemože i pogibe od lica Tvoga. Jer si učinio sud moj i parnicu moju, seo si na presto da sudiš pravdu. Zapretio si narodima, i pogibe bezbožnik, ime si mu zatro za na vek i na vek veka. Vragu ponesta oružja na kraju, i gradove Ti si razrušio: pogibe sa hukom spomen njegov. A Gospod uvek ostaje: spremio je za sud presto Svoj; i On će suditi vaseljeni po pravdi, sudiće narodima po pravici. I biće Gospod utočište ubogome, pomoćnik u nevoljama blagovremeni. I neka se uzdaju u Tebe oni koji znaju ime Tvoje, jer nisi ostavio one koji Te traže, Gospode! Pevajte Gospodu, Koji živi na Sionu, objavite po narodima namere Njegove; jer On potražuje prolivenu krv, pamti je, i ne zaboravlja vapaje ubogih. Pomiluj me, Gospode, vidi poniženje moje od neprijatelja mojih, Ti koji me podižeš od vrata smrtnih, da bih objavio sve hvale Tvoje na vratima kćeri Sionove: da se radujemo spasenju Tvome. Utonuše narodi u pogibelj, koju su načinili; u tu zamku, koju su namestili, uhvati se noga njihova. Gospod se daje poznati po sudu kojim sudi: u dela ruku svojih zaplete se grešnik. Neka se vrate grešnici u ad, svi narodi što zaboravljaju Boga; jer siromah neće biti zaboravljen do kraja, trpljenje ubogih neće propasti do kraja. Ustani, Gospode, da se ne osili čovek: neka se sude narodi pred Tobom. Postavi, Gospode, zakonodavca nad njima, neka znaju narodi da su ljudi. Zašto, Gospode, stojiš daleko, ne gledaš kad smo u nevolji, ne pomažeš blagovremeno? Kad se gordi bezbožnik, izgara siromah: svezuju se u savetima koje izmišljaju bezbožnici. Jer je hvaljen grešnik u pohotama duše svoje, i nepravednik smatra se blaženim. Grešnik je razdražio Gospoda, u velikom gnjevu svom on ne traži volju Božju: nema Boga pred njim. Prljaju se putevi njegovi u svako vreme; uklanjaju se sudovi Tvoji od lica njegova: nad svima neprijateljima svojim želi da vlada. Jer reče u srcu svome: neću posrnuti, od pokolenja u pokolenje biću bez zla. Njegova su usta puna kletve i gorčine i laži; pod jezikom je njegovim muka i bol. Sedi u zasedi sa bogatima, da bi iz potaje ubio nevinoga; oči njegove vrebaju siromaha. Sedi u potaji kao lav u svojoj ogradi, vreba da zgrabi siromaha, da zgrabi siromaha kad ga privuče. U zamci svojoj poniziće ga: ali zaneće se i pasti kad ovlada ubogima. Jer reče u srcu svome: Bog je zaboravio, okrenuo je lice Svoje da ne vidi do kraja. Ustani, Gospode Bože moj, neka se podigne ruka Tvoja, ne zaboravi uboge Svoje do kraja. Zašto bezbožnik razgnevi Boga? Jer reče u srcu svom: neće istraživati. Vidiš, jer Ti bolest i jarost providiš: neka budu predani u ruke Tvoje: Tebi se predaje siromah, siročetu Ti budi pomoćnik. Skrši mišicu grešnome i lukavome; potražiće se greh njegov i neće se naći. Gospod je Car na vek i na vek veka: ima da poginete, neznabožci, sa zemlje Njegove! Gospode, Ti čuješ želje ubogih; i Tvoje uho pazi na pripremu srdaca njihovih. Učini sud siročetu i poniženome, da se ne veliča više čovek na zemlji.

Psalam 10.

U Gospoda se uzdam; kako govorite duši mojoj: preletaj po gorama kao ptica? Jer evo grešnici zategli luk, spremili strele u tobolcu da streljaju u mraku pravične srcem. Jer što si Ti sagradio, oni porušili: a pravednik šta je učinio? Gospod je u svetom hramu Svom; presto je Gospodnji na nebesima, oči Njegove na uboga gledaju, veđe Njegove ispituju sinove čovečije. Gospod ispituje pravednika i bezbožnika; a ko voli nepravdu, mrzi svoju dušu. Pustiće na grešnike zamke: oganj i sumpor i duh buran, udeo su čaše njihove. Jer je pravedan Gospod i pravdu voli, pravote vidi lice Njegovo.

S l a v a:

Psalam 11.

Spasi me, Gospode, jer ponesta svetih, jer se umanjiše istine kod sinova čovečijih. Svaki govori sujetno svome prijatelju; usne su lažljive u srcu, i u srcu govori zlo. Istrebiće Gospod sva usta lažljiva i jezik veličavi; one koji govore: mi smo jaki jezikom svojim, usne su naše uz nas, ko je gospodar nad nama? Zbog jadanja siromaha i uzdaha ubogih, sada ću ustati, govori Gospod: da se postavim u spasenje, da se pojavim u njemu. Reči su Gospodnje reči čiste, srebro žeženo, u vatri očišćeno od zemlje, sedam puta prekaljeno. Ti ćeš nas, Gospode, ograditi, i sačuvati nas od pokolenja ovoga i do veka. Naokolo bezbožnici idu; po uzvišenosti Svojoj umnožio si sinove čovečije.

Psalam 12.

Dokle ćeš me, Gospode, zaboravljati do kraja? Dokle ćeš odvraćati lice Svoje od mene? Dokle ću polagati savete u duši svojoj, patnje u srcu svome dan i noć? Dokle će se vrag moj uznositi nada mnom? Pogledaj, usliši me, Gospode Bože moj, prosvetli oči moje, da ne bih kad-god zaspao na smrt. Da nekad ne kaže vrag moj: nadvladao sam ga; da se ne poraduju oni što me gone, ako posrnem. A ja se uzdam u milost Tvoju: radovaće se srce moje o spasenju Tvome; pevaću Gospodu koji mi dobro čini, i pojaću imenu Gospoda Višnjega.

Psalam 13.

Reče bezumnik u srcu svom: nema Boga. Pokvarili se i ogadili u poduhvatima: nema toga koji dobro čini, nema ni jednoga. Gospod posmatra sa neba na sinove čovečije, da vidi, ima li koga da je razuman, ili da traži Boga? Svi su zastranili, svi se iskvarili, nema toga koji čini dobro, nema ni jednoga. Zar neće poznati sebe svi koji čine bezakonje, koji jedu narod moj kao što jedu hleb: Gospoda ne prizvaše? Zadrhtaše od straha tamo gde ne beše straha; jer je Gospod u rodu pravednih. Savet siromaha posramili ste, jer je Gospod nada njegova. Ko će poslati sa Siona spasenje Izrailjevo? Kad Gospod vrati zarobljeni narod Svoj, onda će se radovati Jakov i veseliće se Izrailj.

S l a v a:

Psalam 14.

Gospode, ko će stanovati u dvoru Tvome? ili ko će se naseliti na svetoj gori Tvojoj? Onaj koji hodi neporočan i tvori pravdu, koji govori istinu u srcu svom; koji ne laže jezikom svojim i ne čini prijatelju svom zla, i ne prima brukanje na svoje bližnje. Ništavan je pred njim lukavij, a one, koji se boje Gospoda, proslavlja; ko se kune prijatelju svom, i ne poriče; ne daje srebro svoje na dobit, i ne prima mito protiv nevinoga: ko ovako čini, neće posrnuti do veka.

Psalam 15.

Sačuvaj me, Gospode, jer se u Tebe uzdam. Rekoh Gospodu: Ti si Gospod moj, jer Ti ne potrebuješ blaga moja. Svetima, koji su na zemlji Njegovoj, divno pokaza Gospod sva htenja Svoja u njima. Umnožile se nemoći njihove, posle toga pohitaše; neću sabrati sabranja njihova od krvnih žrtava, niti ću spomenuti imena njihova ustima svojim. Gospod je udeo nasledstva moga i čaše moje: Ti mi uređuješ nasleđe moje. Uže mi je zahvatilo najbolje, jer i nasledstvo moje najbolje je meni. Da blagosiljam Gospoda koji me urazumio; a još i do noći vaspitavaju me bubrezi moji. Svagda providim Gospoda pred sobom: jer je s desna meni, da ne posrnem. Zato se veseli srce moje, i raduje se jezik moj; a još će se i telo moje nastaniti na nadi; jer nećeš ostaviti dušu moju u adu, niti ćeš dati svetome Tvome, da vidi truljenja. Pokazao si mi puteve života: ispunićeš me veselja s licem Tvojim: miline su u desnici Tvojoj na kraju.

Psalam 16.

Usliši, Gospode, pravdu moju, pripazi na moljenje moje, saslušaj molitvu moju, nije iz usta lažljivih. Od lica Tvoga sudba će moja izaći: oči moje neka vide pravote. Oprobao si srce moje, pohodio si noću; okušao si me u ognju, i u meni se ne nađe nepravda. Jer usta moja da ne govore dela ljudska: radi reči usana Tvojih ja sačuvah puteve tvrde. Upravi stope moje po stazama Tvojim, da se ne pokolebaju stope moje. Ja Te prizvah, i Ti si me uslišio, Bože! Prikloni uho Svoje meni i usliši reči moje. Divno pokaži milosti Tvoje, Ti koji spasavaš one, koji se u Tebe uzdaju, od onih, što se protive desnici Tvojoj. Sačuvaj me, Gospode, kao zenicu oka: pokrovom krila Tvojih pokrivaj me od lica bezbožnika što mi dojadiše. Vrazi moji dušu moju obuzeše, srce svoje u salo zatvoriše, usta njihova govoriše gordinju. Izagnavši me, opet su me opkolili; oči svoje uperiše da me obore na zemlju. Zahvatiše me kao lav gotov na lov, i kao lavić što sedi u zasedi. Ustani, Gospode, presretni ih, i spreči ih: izbavi dušu moju od bezbožnika, mač Tvoj od neprijatelja ruke Tvoje. Gospode, od onih, kojih je malo na zemlji, odeli ih u životu njihovom; ali od sakrivena blaga Tvojega napuni se trbuh njihov; imali su i sinova mnogo, i od bogatstva svoga ostaviše ostatke dečici svojoj. A ja ću se u pravdi javiti licu Tvojemu, i biću sit kada mi se pokaže slava Tvoja.

S l a v a:

Katizma 3.

Psalam 17.

Ljubiću te, Gospode, snago moja; Gospod je tvrđava moja i utočište moje i izbavitelj moj; Bog moj, pomoćnik moj, i uzdam se u Njega: On je zaštitnik moj i rog spasenja moga i zastupnik moj. S hvalom prizovem Gospoda, i spašavam se od neprijatelja svojih. Obuzeše me smrtne muke, i potoci bezakonja smetoše me. Opkoliše me muke adske, presretoše me zamke smrtne. I kad bejah u nevolji, prizvah Gospoda, i k Bogu svome zavapih: i usliši iz svetoga hrama Svoga glas moj, i vapaj moj dođe Mu do ušiju. I poljulja se i drhtaše zemlja; i temelji gora pomeli se i poljuljali se, jer se prognevi na njih Bog. Podiže se dim gnjevom Njegovim, i oganj od lica Njegovog rasplamte se, živo ugljevlje razgore se od Njega. I savi nebesa i siđe, i mrak je pod nogama Njegovim. I usede na Heruvime i polete, polete na krilima vetrova. I načini od mraka Sebi pokrivalo, oko Njega je pokrov Njegov od mračnih voda u oblacima vazdušnim. Od sevanja pred Njim kroz oblake udari grad i živo ugljevlje. I zagrme s neba Gospod, i Višnji odjeknu glasom Svojim. Pusti strele, i razagna ih; i munje umnoži, i pomete ih. I javiše se izvori vodeni, i otkriše se temelji vaseljene, od pretnje Tvoje, Gospode, od duvanja duha gnjeva Tvoga. Posla s visina i prihvati me, prihvati me iz velikih voda. Izbavi me od silnih neprijatelja mojih i od onih što me nenavide, jer behu jači od mene; presretoše me u dan nevolje moje, ali Gospod bi utvrđenje moje. I izvede me na širinu, da me izbavi, jer mu bejah po volji. I dade mi Gospod po pravdi mojoj, i po čistoti ruku mojih dade meni. Jer sačuvah puteve Gospodnje, i ne odmetnuh se od Boga svojega, nego su svi sudovi Njegovi preda mnom, i opravdanja Njegova ne odstupaju od mene. I biću neporočan sa Njim, i sačuvaću se od bezakonja svoga. I dade mi Gospod po pravdi mojoj, i po čistoti ruku mojih pred očima Njegovim. Sa svetim bićeš svet, i sa čovekom nevinim bićeš nevin, i sa izbranim bićeš izbran, a sa grubim – razvratićeš se. Jer Ti spasavaš ljude ponižene, a oči gordih ponižavaš. Jer Ti prosvetljuješ svetiljku moju, Gospode Bože moj, prosvetljuješ tamu moju. Jer s Tobom se izbavljam od iskušenja, i s Bogom mojim prelazim prepreke. Bog moj, neporočan je put Njegov; reči su Gospodnje ognjene; On je zaštitnik svima koji se u Njega uzdaju. Jer ko je Bog osim Gospoda? ili ko je Bog osim Boga našega? Ovaj Bog opasuje me silom, i postavio mi je put bez poroka; usavršava noge moje kao u jelena, i na visine postavlja me. Navikava ruke moje na boj, i čini mišice moje lukom bakarnim. I Ti si mi dao štit spasenja, i desnica Tvoja prihvati me; a karanje Tvoje ispravlja me na kraju, i karanje Tvoje, ono me uči. Ti širiš stope moje poda mnom, te nisu iznemogla stopala moja. Gonim vrage svoje i stižem ih, i neću se vratiti dok-god ne iščeznu. Oboriću ih, i neće moći ustati, pašće pod nogama mojim, jer si me Ti opasao silom za boj, i oborio si poda-me sve koji ustaju na mene. I naterao si u begstvo neprijatelje moje, i nenavidnike moje istrebio si. Oni povikaše, ali ne beše niko da spase; zavapiše ka Gospodu, ali ih On ne usliši. I rasipam ih kao prah pred licem vetra, kao blato putem gazim njih. Ti me izbavljaš od protiv-rečenja naroda, postavljaš me za glavu tuđim plemenima; narod, koji nisam poznavao, služi mi; po samom čuvenju slušaju me. A sinovi tuđi slagaše me; sinovi tuđinski oveštaše, i postaše hromi na stazama svojim. Živ je Gospod, i neka je blagosloven Bog moj, i neka se uzvisi Bog spasenja moga; Bog, koji mi daje osvetu, i pokorava mi narode; izbavitelj moj od gnevljivih neprijatelja: od onih, što ustaju na mene, uzvisuješ me; od čoveka nepravedna izbavljaš me. Zato ću Te hvaliti pred narodima, Gospode, i pevati imenu Tvome; Tebi, koji veličaš spasenje cara Svoga, i činiš milost pomazaniku Svome Davidu i potomstvu njegovom do veka.

S l a v a:

Psalam 18.

Nebesa kazuju slavu Božiju, i tvorenje ruku Njegovih javlja svod nebeski. Dan danu prenosi glagol, i noć noći objavljuje znanje. Nema reči, niti ima govora, gde se ne bi čuli glasovi njihovi. Po svoj zemlji iziđe govor njihov i do kraja vaseljene glagoli njihovi. U suncu je postavio stan Svoj; i ono izlazi kao ženik iz ložnice svoje, raduje se kao junak kad prođe put svoj. Izlazak mu je s kraja nebesa, i hod mu je do kraja nebesa; i nema ko bi se sakrio od toplote Njegove. Zakon je Gospodnji bez poroka, obraća duše; svedočanstvo je Gospodnje verno, umudruje mladence; opravdanja su Gospodnja prava, vesele srce; zapovest je Gospodnja svetla, prosvetljuje oči. Strah je Gospodnji čist, ostaje na vek veka; sudovi su Gospodnji istiniti, i svi su opravdani, željeni su više od zlata i dragog kamenja mnogog, i slađi od meda i saća. Jer i rab Tvoj čuva ih; kad ih neko sačuva, ima veliku nagradu. Ko će znati sve grehopade? od tajnih mojih očisti me, i od tuđih poštedi raba Tvoga: ako ne ovladaju mnome, tada ću neporočan biti, i očistiti se od velikog greha. I biće Ti ugodne reči usta mojih, i poučenje srca moga pred Tobom svagda, Gospode, pomoćniče moj i izbavitelju moj!

Psalam 19.

Neka te usliši Gospod u dan nevolje, neka te zaštiti ime Boga Jakovljeva. Neka ti pošalje pomoć iz Svetinje, i sa Siona neka te zastupi. Neka spomene svaku žrtvu tvoju, i sve-paljenica tvoja neka bude bogata. Neka ti da Gospod po srcu tvome, i svaki savet tvoj neka ispuni. Radovaćemo se u spasenju Tvome, i u ime Gospoda Boga našega veličaćemo se: neka ispuni Gospod sve molbe tvoje. Sada znam da Gospod spašava pomazanika Svoga; da uslišuje njega sa svetoga neba Svoga: u silama je spasenje desnice Njegove! Jedni na kolima, a drugi na konjima, a mi prizivamo ime Gospoda Boga našega. Oni se spotakoše i padoše, a mi smo ustali i uspravili se. Gospode, spasi cara, i usliši nas u koji-god dan prizovemo Tebe.

Psalam 20.

Gospode, u sili Tvojoj veseli se car, i o spasenju Tvome veoma se raduje! Želju srca njegovog dao si mu, i htenje usana njegovih nisi odbio. Jer si ga dočekao blagoslovom milosnim, položio si na glavu njegovu venac od dragog kamenja. Molio Te je za život, i dao si mu dužinu dana na vek veka. Velika je slava njegova spasenjem Tvojim: slavu i veleljepije položio si na njega. Jer dao si mu blagoslov na vek veka, razveselio si ga radošću s licem Svojim. Jer se car uzda u Gospoda, i milošću Višnjega neće se pokolebati. Neka se nađe ruka Tvoja svima neprijateljima Tvojim, desnica Tvoja neka nađe sve koji Te mrze. Jer ćeš ih postaviti kao peć ognjenu, kad se pokaže lice Tvoje; gnjevom Svojim Gospod će ih smetnuti, i oganj će ih pojesti. Rod njihov sa zemlje ćeš pogubiti, i potomstvo njihovo između sinova čovečijih. Jer nameriše zlo na tebe, smisliše savete koje ne mogu sastaviti. Jer ćeš ih nagnati u begstvo; sa ostalima Tvojim udesiti lice njihovo. Uzvisi se, Gospode, silom Svojom, da bi pevali i slavili sile Tvoje.

S l a v a:

Psalam 21.

Bože, Bože moj, pazi na mene, zašto si me ostavio? Daleko su od spasenja moga reči grehopada mojih. Bože moj, vičem danju, i Ti ne čuješ; i noću, ali nije to bezumlje meni. A Ti u svetinji živiš, hvalo Izrailjeva! U Tebe se uzdaše Oci naši, uzdaše se, i Ti si ih izbavljao; k Tebi povikaše i spasoše se; u Tebe se uzdaše i ne posramiše se. A ja sam crv, a ne čovek: ruglo ljudima i ništavilo narodu. Svi koji me vide rugaju mi se, razvaljuju usta, mašu glavom i govore: nadao se na Gospoda, neka ga izbavi, neka ga spase, ako ga voli. Jer Ti si me izvadio iz utrobe, Ti si nada moja od dojki matere moje. Tebi sam privržen od rođenja, od utrobe matere moje Ti si Bog moj. Ne udaljuj se od mene, jer je nevolja blizu, jer nema ko da mi pomogne. Opkoliše me junci mnogi; volovi tovni obuzeše me: otvorili na mene usta svoja kao lav, što grabi i riče. Kao voda razlih se, i rasule se sve kosti moje; posta srce moje kao vosak, koji se topi usred utrobe moje. Osuši se kao opeka krepost moja, i jezik moj prilepi se za grlo moje, i u prah smrtni sveo si me. Jer opkoliše me psi mnogi, zbog lukavih obuze me; probodoše ruke moje i noge moje; izbrojaše sve kosti moje; a oni osmotriše, i prezreše me. Razdeliše haljine moje među sobom, a za dolamu moju baciše kocku. Ali Ti, Gospode, ne udalji pomoć Tvoju od mene, pripazi na odbranu moju! Izbavi od mača dušu moju, i iz ruke pseće jedinicu moju. Spasi me od usta lavljih, i od rogova jednoroga smirenje moje. Objaviću ime Tvoje braći mojoj, usred crkve pevaću Ti. Vi, koji se bojite Gospoda, hvalite Ga; svi potomci Jakovljevi, slavite Ga; i neka se boji Njega sve potomstvo Izrailjevo! Jer ne prezre niti negodova na molitvu siromaha, niti odvrati lice Svoje od mene, nego me usliši kad povikah k Njemu. Od Tebe je pohvala moja, u crkvi velikoj ispovediću se Tebi: oddaću Ti molitve svoje pred onima koji se Tebe boje. Neka jedu ubogi i nasite se, i neka hvale Gospoda oni koji Ga traže: živa će biti srca njihova na vek veka. Opomenuće se, i obratiti ka Gospodu svi krajevi zemaljski, i pokloniće se pred Njim sva plemena neznabožačka. Jer je Gospodnje carstvo, i On vlada narodima. Jedoše i pokloniše se svi bogati na zemlji; pred Njim pripadaju svi, koji silaze u zemlju. A duša moja Njemu će živeti, i potomstvo moje služiće Njemu. Javljaće se Gospodu pokolenje koje dolazi; i javljaće pravdu Njegovu narodu koji se rađa, koji stvori Gospod.

Psalam 22.

Gospod me napasa, i ničega me neće lišiti; na mestu zelenila, tamo me nastani; na tihoj vodi odgaja me. Dušu moju oporavlja, vodi me na staze pravde radi imena Svoga. Jer ako pođem i posred senke smrti, neću se bojati zla, jer si Ti sa mnom: štap Tvoj i palica Tvoja, oni me teše. Pripremio si preda mnom trpezu nasuprot onih što me napadaju; pomazao si uljem glavu moju, i čaša Tvoja opija me kao moćna. I milost Tvoja pratiće me u sve dane života moga, i ja ću stanovati u domu Gospodnjem dokle bude dana.

Psalam 23.

Gospodnja je zemlja i sve što je na njoj, vaseljena i svi što žive u njoj. Jer je On na morima osnovao nju, i na rekama je utvrdio nju. Ko će izaći na goru Gospodnju? ili ko će stati na svetom mestu Njegovom? Onaj u koga su ruke nevine i srce čisto, ko ne uzima dušu svoju olako, i ne kune se lažno prijatelju svome. On će dobiti blagoslov od Gospoda, i milostinju od Boga Spasa svojega. Takav je rod onih, koji traže Gospoda, koji traže lice Boga Jakovljeva. Podignite vrata svoja, knezovi, i podignite se, vrata večna, i ućiće Car slave. Ko je taj Car slave? Gospod moćan i silan, Gospod silan u boju. Podignite vrata svoja, knezovi, i podignite se, vrata večna, i ućiće Car slave. Ko je taj Car slave? Gospod Savaot, On je Car slave.

S l a v a:

Katizma 4.

Psalam 24.

K Tebi, Gospode, uzdigoh dušu svoju, Bože moj, u Tebe se uzdam, da se ne postidim do veka, niti da mi se potsmeju vrazi moji. Jer svi koji se Tebe drže, neće se postideti; neka se postide oni, što čine bezakonje u sujeti. Pokaži mi, Gospode, puteve Svoje, i nauči me ići stazama Tvojim. Povedi me na istinu Svoju i nauči me; jer si Ti Bog Spasitelj moj, i Tebe se držim svaki dan. Opomeni se sažaljenja Svoga, Gospode, i milosti Svoje, jer su one od veka. Grehe mladosti moje i neznanja moga ne pominji; po milosti Svojoj spomeni me Ti, radi dobrote Svoje, Gospode! Blag je i pravičan Gospod; zato On postavlja zakon grešnicima na putu; upućuje krotke na sud, uči krotke putevima Svojim. Svi su putevi Gospodnji milost i istina onima, koji istražuju zavet Njegov i svedočanstva Njegova. Radi imena Svoga, Gospode, oprosti grehe moje, jer ih je mnogo. Ko je čovek koji se boji Gospoda; njemu će Bog postaviti zakon na putu, koga je izabrao. Duša će njegova počivati u dobru, i potomstvo njegovo naslediće zemlju. Gospod je snaga onima koji Ga se boje, i zavet Svoj javlja im. Oči su moje svagda uperene ka Gospodu, jer On izvlači iz zamke noge moje. Pogledaj na mene i pomiluj me, jer sam ja jedinac i siromah. Nevolje srca moga umnožile se, iz teskobe moje izvedi me. Vidi poniženje moje i muku moju, i oprosti sve grehe moje. Vidi vrage moje kako se namnožili, i mržnjom nepravednom omrznuli me. Sačuvaj dušu moju i izbavi me; da se ne postidim, jer se u Tebe uzdam. Nezlobivi i pravični prionuše uz mene, jer se Tebe držim, Gospode. Izbavi, Bože, Izrailja od svih nevolja njegovih.

Psalam 25.

Sudi mi, Gospode, jer ja u nezlobivosti svojoj hodim, i u Gospoda se uzdam da neću iznemoći. Isprobaj me, Gospode, i ispitaj me; razgori bubrege moje i srce moje. Jer je milost Tvoja pred očima mojim, i ugađam Tebi u istini Tvojoj. Ne sedim sa društvom sujetnim, i sa prestupnicima zakona ne idem. Mrska mi je crkva lukavih, i sa bezbožnicima ne sedim; umivam ruke svoje sa nevinima. I obićiću žrtvenik Tvoj, Gospode, da čujem glas hvale Tvoje, i da kazujem sva čudesa Tvoja. Gospode, zavoleo sam blagoljepije doma Tvoga, i mesto naselja slave Tvoje. Nemoj pogubiti dušu moju sa bezbožnicima, ni život moj sa ljudima krvnicima, u čijim su rukama bezakonja, čija se desnica ispuni mita. A ja hodim u nezlobivosti Svojoj: izbavi me, Gospode, i pomiluj me. Noga moja stade na pravoti; u crkvama ću Te blagosiljati, Gospode.

Psalam 26.

Gospod je prosvećenje moje i Spasitelj moj: koga ću se bojati? Gospod je zaštitnik života moga: koga ću se plašiti? Kad mi se približavahu zlikovci da pojedu telo moje, napadači i neprijatelji moji, oni iznemogoše i padoše. Ako vojska ustane na mene, neće se uplašiti srce moje; ako se rat digne na mene, ja ću se u Njega uzdati. Za jedno samo molim Gospoda, samo to ištem: da živim u domu Gospodnjem u sve dane života svoga, da gledam krasotu Gospodnju, i da pohađam sveti hram Njegov. Jer me sakrio u domu Svome u dan zala mojih; sklonio me u potaji doma Svoga, na stenu me podigao. I sada evo, podigao je glavu moju na vrage moje: obišao sam i prineo u Njegovom domu žrtvu hvale i klicanja: pevaću i pojaću Gospodu. Usliši, Gospode, glas moj, kojim Te prizivam: pomiluj me i usliši me. Tebi reče srce moje: Gospoda tražim; lice moje traži Tebe; tražim lice Tvoje, Gospode! Nemoj odvratiti lice Svoje od mene, i nemoj se u gnjevu udaljiti od raba Svoga; budi pomoćnik moj, nemoj me odbaciti, i nemoj me ostaviti, Bože Spasitelju moj! Jer otac moj i mati moja ostaviše me, ali me Gospod prihvati. Postavi mi zakon, Gospode, na putu Tvome, i povedi me na pravu stazu radi neprijatelja mojih. Nemoj me dati na volju onima što me napadaju; jer ustadoše na mene svedoci nepravedni, ali nepravda slaga samu sebe. Verujem da ću videti blaga Gospodnja na zemlji živih. Drži se Gospoda, i budi hrabar, i neka se krepi srce tvoje, i drži se Gospoda.

S l a v a:

Psalam 27.

K Tebi, Gospode, vičem, Bože moj, nemoj prećutati od mene, da ne bih nekada, ako prećutiš od mene, bio sličan onima što silaze u grob. Usliši, Gospode, glas moljenja moga, kada Ti se molim, kad podižem ruke moje ka svetome hramu Tvome. Nemoj me odvući sa grešnicima, i ne pogubi me sa onima što čine nepravdu, što sa bližnjima svojim govore mirno, a u srcima svojim zlo. Podaj im, Gospode, po delima njihovim i po lukavstvu namera njihovih: po delima ruku njihovih podaj im, uzvrati im kako su zaslužili. Jer ne razumeše dela Gospodnja, i dela ruku Njegovih: razorićeš ih i nećeš ih sazidati. Neka je blagosloven Gospod, jer usliši glas moljenja moga! Gospod je pomoćnik moj i zaštitnik moj; u Njega se pouzda srce moje, i pomože mi, i procveta telo moje: i voljom svojom ispovedam se Njemu. Gospod je tvrđava naroda Svoga, i zaštitnik je spasenja pomazanika Svoga. Spasi narod Svoj i blagoslovi nasleđe Svoje; i budi pastir njihov i podiži ih do veka.

Psalam 28.

Prinesite Gospodu, sinovi Božiji, prinesite Gospodu jaganjce na žrtvu, prinesite Gospodu slavu i čast. Prinesite Gospodu slavu imenu Njegovom, poklonite se Gospodu u dvoru svetinje Njegove. Glas je Gospodnji nad vodama, Bog slave grmi, Gospod je nad vodama mnogim. Glas je Gospodnji u kreposti, glas je Gospodnji u veleljepiju. Glas Gospoda, koji lomi kedre; i krši Gospod kedre Livanske, i pretvara ih u prah kao zlatno tele Livansko; a mili narod je kao mladi jednorog. Glas Gospoda, koji preseca plamen ognja. Glas Gospoda, koji potresa pustinju; i potresa Gospod pustinju Kadis. Glas Gospoda, koji razdrešava bremenite jelene, i otkriva šume; i u hramu Njegovom svaki govori o slavi Njegovoj. Gospod potop naseljava, i sedeće Gospod Car do veka. Gospod daje krepost narodu Svome, Gospod blagosilja narod Svoj mirom.

Psalam 29.

Uzvišavaću Te, Gospode, jer si me podigao, i nisi razveselio vrage moje o meni. Gospode Bože moj, zavapih k Tebi i iscelio si me. Gospode, izvadio si iz ada dušu moju, spasio si me od onih što silaze u grob. Pevajte Gospodu, sveci Njegovi, i ispovedajte uspomenu svetinje Njegove. Jer gnjev je u jarosti Njegovoj, a život u volji Njegovoj; večerom se useljava plač, a izjutra radost. A ja rekoh u izobilju svom: neću posrnuti do veka. Gospode, po volji Svojoj podaj lepoti mojoj silu; ali okrenuo si lice Svoje i ja bejah smućen. Tada Tebi, Gospode, zavapih i Bogu mome pomolih se: Kakva je korist od krvi moje, kada budem sišao u trulež? Hoće li Te prah slaviti, ili javljati istinu Tvoju? I Gospod me usliši, i pomilova me, Gospod beše pomoćnik moj. Obratio si plač moj na radost meni, rastrgao si vreću moju i opasao me veseljem. Zato neka Ti peva slava moja i neće joj dotužiti; Gospode Bože moj, do veka ću Tebe hvaliti!

S l a v a:

Psalam 30.

U Tebe se Gospode, uzdam, da se ne postidim do veka: pravdom Tvojom izbavi me i oslobodi me. Prikloni k meni uho Svoje, požuri da me izvučeš! Budi mi Bog zaštitnik, i dom-utočište, da bih se spasao. Jer si Ti sila moja i utočište moje, i radi imena Svoga vodi me i hrani me. Izbavi me iz zamke, koju mi namestiše, jer si Ti zaštitnik moj, Gospode! U ruke Tvoje predajem duh moj: iskupio si me, Gospode Bože istine. Mrziš one koji čuvaju sujete prazne, a ja se u Gospoda uzdam. Radovaću se i veseliću se o milosti Tvojoj, jer si pogledao na poniženje moje, spasio si od nevolje dušu moju, i nisi me predao u ruke neprijateljima, postavio si noge moje na prostrano mesto. Pomiluj me, Gospode, jer sam u nevolji, smuti se jarošću oko moje, duša moja i utroba moja. Jer iščeze u patnji život moj, i godine moje u uzdasima; iznemože u siromaštvu snaga moja, i kosti se moje pometoše. Svima neprijatelja mojim bejah za brukanje, i susedima mojim veoma, i strašilo poznanicima mojim: videći me vani, beže od mene. Zaboravljen sam kao mrtav od srca, postao sam kao razbijen sasud. Jer slušam ukor od mnogih žitelja okolo, kad se sakupljaju protiv mene, i dogovaraju da uzmu dušu moju. A ja se, Gospode, u Tebe uzdam, velim: Ti si Bog moj! u Tvojim su rukama žrebi moji: izbavi me iz ruku neprijatelja mojih, i od onih što me gone. Prosvetli licem Svojim raba Svoga, spasi me milošću Svojom. Gospode, da se ne postidim zato što Te prizivam; neka se postide bezbožnici, i neka siđu u ad. Neme da budu usne lažljive, koje govore na pravednika bezakonje, gordo i prezrivo. Kako je veliko mnoštvo dobara Tvojih, Gospode, koja čuvaš za one, koji se Tebe boje, koja spremaš za one, koji se u Tebe uzdaju, pred sinovima čovečijim! Sakrivaš ih u potaji lica Svoga od meteža ljudskoga; pokrivaš ih pokrovom od svadljivih jezika. Neka je blagosloven Gospod, što divno pokaza milost Svoju u gradu utvrđenom. A ja rekoh u istupljenju svom: odbačen sam od lica očiju Tvojih; ali Ti si čuo glas molitve moje kada Te prizivah. Ljubite Gospoda, svi Sveti Njegovi, jer Gospod traži istinu, i uzvraća odviše onima što čine gordinju. Budite hrabri i neka se krepi srce vaše, svi koji se u Gospoda uzdate.

Psalam 31.

Blago onima kojima su oproštena bezakonja, i kojima su gresi pokriveni. Blago čoveku kome Gospod ne računa greha, i u čijim ustima nema prevare. Kad zaćutah oveštaše kosti moje od vapaja mojih svaki dan. Jer dan i noć Tvoja ruka bivaše sve teža na meni: povratih se na jadanje, kad me ubode trn. Bezakonja svoja poznah, i greh svoj ne sakrih; rekoh: okriviću sebe za bezakonje svoje Gospodu; i Ti si oprostio bezbožnost srca moga. Zato neka Ti se moli svaki Tvoj ugodnik u pogodno vreme, i onda kad naiđe potop voda mnogih, k njemu se neće približiti. Ti si utočište moje od nevolja što me obuzimaju; Radosti moja, izbavi me od onih što me opkoliše. Urazumiću te, i postaviću te na put ovaj, kojim da ideš; utvrdiću na tebi oči Moje. Nemojte biti kao konj i mazga, koji nemaju razuma, kojim uzdom i žvalama valja obuzdati čeljusti, kad ne idu k tebi. Grešnika snalaze mnoge kazne, a ko se uzda u Gospoda njega milost okružuje. Veselite se o Gospodu i radujte se, pravednici, i hvalite se, svi pravični srcem!

S l a v a:

Katizma 5.

Psalam 32.

Radujte se, pravednici, u Gospodu; pravima dolikuje pohvala. Slavite Gospoda uz gusle, pevajte Mu uz harfu od deset žica. Pevajte Mu pesmu novu, lepo Mu pojte sa klicanjem. Jer je prava reč Gospodnja, i sva dela Njegova u veri. Gospod voli milostinju i sud: puna je zemlja milosti Gospodnje. Rečju Gospodnjom nebesa se utvrdiše, i Duhom usta Njegovih sva vojska njihova. On skuplja kao u meh vode morske, polaže u skrovišta bezdane. Neka se boji Gospoda sva zemlja, od Njega neka se poljuljaju svi žitelji po vaseljeni. Jer On reče i postaše, On naredi i stvoriše se. Gospod razbija savete narodima, i odmeće njihova smišljanja, i odmeće savete knezovima. A savet Gospodnji ostaje do veka, misli srca Njegovog u pokolenja i pokolenja. Blago narodu, kome je Gospod njegov Bog, narodu koji je On izabrao Sebi za nasleđe. Sa neba pogleda Gospod, vide sve sinove čovečije; sa gotovog staništa Svoga pogleda na sve žitelje na zemlji; On je sazdao posebno sva srca njihova, On razume sva dela njihova. Neće spasiti cara velika sila, i junaka neće spasiti velika snaga njegova; lažan je konj za spasenje, i ne spašava svojom velikom snagom. Gle, oči su Gospodnje na onima koji se Njega boje, koji se nadaju na milost Njegovu, da izbavi od smrti duše njihove, i da ih prehrani u gladi. A duša naša čeka Gospoda; jer je On pomoćnik i zaštitnik naš; jer u Njemu se veseli srce naše; i u sveto ime Njegovo uzdamo se. Neka bude, Gospode, milost Tvoja na nama kao što se uzdamo u Tebe.

Psalam 33.

Blagosiljam Gospoda u svako vreme, hvala je Njegova svagda u ustima mojim. Gospodom se hvali duša moja, neka čuju krotki i neka se vesele. Veličajte Gospoda sa mnom, i zajedno uzvisimo ime Njegovo. Potražih Gospoda, i usliši me, i od svih nevolja mojih izbavi me. Pristupite k Njemu i prosvetite se, i lica se vaša neće postideti. Ovaj siromah povika, i Gospod ga usliši, i spase ga od svih nevolja njegovih. Angel Gospodnji ustaje oko onih koji se Boga boje, i izbavlja ih. Okusite i vidite da je blag Gospod; blago čoveku koji se nada na Njega. Bojte se Gospoda, svi Sveti Njegovi, jer nema oskudice onima koji se Njega boje. Bogati osiromašili i ogladneli, a oni koji traže Gospoda ne lišavaju se ni jednoga dobra. Priđite, deco, poslušajte mene: strahu Gospodnjem naučiću vas! Koji čovek želi života, i voli da vidi dane dobre? Neka ustavlja jezik svoj od zla, i usne svoje da ne govore laž. Ukloni se od zla i učini dobro, potraži mir i idi za njim! Oči su Gospodnje na pravednima, i uši Njegove na molitvi njihovoj. Ali je lice Gospodnje protiv onih što čine zlo, da istrebi na zemlji spomen njihov. Zavapiše pravednici i Gospod ih usliši, i izbavi ih od svih nevolja njihovih. Gospod je blizu onih koji su skrušeni srcem, i spašava one koji su smireni duhom. Mnoge nevolje imaju pravednici, i od sviju njih izbavlja ih Gospod. Čuva Gospod sve kosti njihove, ni jedna od njih neće se slomiti. Ljuta smrt snalazi grešnika, i oni što mrze pravednika ogrešiće se. Iskupiće Gospod duše raba Svojih, i neće pogrešiti svi koji se u Njega uzdaju.

S l a v a:

Psalam 34.

Sudi, Gospode, onima što mi sude nepravedno, i zarati na one što ratuju protiv mene. Uzmi oružje i štit, i digni se meni u pomoć. Izvuci mač, i presretni moje gonitelje; reci duši mojoj: Ja sam spasenje tvoje. Neka se postide i posrame oni što traže dušu moju; neka se vrate natrag i postide oni što mi smišljaju zlo. Neka budu kao prah pred licem vetra, i Anđeo Gospodnji neka ih progoni. Neka bude put njihov taman i klizav, i Anđeo Gospodnji neka ih muči. Jer mi ni za što postaviše pogibelj zamke svoje, sujetno brukaše dušu moju. Neka dođe na njega zamka, koju ne zna, i kljusa, koju tajno namesti, neka njega ulovi, i u zamku, neka upadne u nju. A duša moja radovaće se o Gospodu, i veseliće se o spasenju Njegovom. Sve će kosti moje reći: Gospode, Gospode, ko je sličan Tebi? Ti izbavljaš siromaha iz ruke jačih od njega, i siromaha i uboga od onih što ga haraju. Ustadoše protiv mene nepravedni svedoci, i pitahu me za ono što ne znam. Uzvratiše mi zlo za dobro, i ostaviše dušu moju bez čeda. A kad mi oni dosađivahu ja se odevah u kostret, i smiravah postom dušu svoju, i molitva moja vraćaše se u nedra moja. Kao bližnjemu, kao bratu našemu, tako ugađah; kao onaj koji plače i tuguje, tako se ponižavah. A oni se raduju i sabiraju; sabiraju se na mene rane, i ne poznah; razdeljuju se, i ne žale me. Iskušavaju me, rugaju mi se porugom, i škrguću na mene zubima svojim. Gospode, kada ćeš pogledati? Oporavi dušu moju od njihovih pakosti, od lavova jedinicu moju. Ispovediću se Tebi u velikoj crkvi, u težačkom narodu hvaliću Te. Neka se ne raduju oni što me napadaju nepravedno, neka ne namiguju očima oni što me mrze ni za što. Jer meni su govorili o miru, a sa gnjevom izmišljali prevare. I oni protiv mene široko otvaraju usta svoja, i govore: dobro je, dobro je, vide oči naše! Video si, Gospode, da ne prećutiš; Gospode, ne odstupaj od mene! Ustani, Gospode, i pripazi na sud moj, Bože moj i Gospode moj, na parnicu moju. Sudi mi, Gospode, po pravdi Svojoj, Gospode Bože moj, i da se ne poraduju o meni; da ne govore u srcu svome: dobro je, blago duši našoj! niti da govore: progutali smo ga. Neka se postide i posrame svi koji se raduju mome zlu, neka se obuku u stid i sram oni koji se razmeću nada mnom. A neka se raduju i vesele oni koji žele pravdu moju; i neka svagda govore: veliki je Gospod, - oni koji žele mira rabu Njegovom! I moj će jezik da se poučava pravdi Tvojoj, vas-dan hvali Tvojoj!

Psalam 35.

Govori bezakonik tajno grešiti u sebi; nema straha Božijeg pred očima njegovim. Jer slaga pred Bogom, da nađe svoje bezakonje i da omrzne na njega. Reči su usta njegovih - bezakonje i prevara; ne htede da razume pa da čini dobro. Bezakonje izmišlja na postelji svojoj, pristaje na svaki put rđavi, i zlo mu nije mrsko. Gospode, do nebesa je milost Tvoja, i istina Tvoja do oblaka. Pravda je Tvoja kao gore Božije, sudovi su Tvoji kao bezdan prostrani: ljude i stoku Ti spašavaš, Gospode! Jer si uzveličio milost Tvoju, Bože; i sinovi čovečiji u zaklonu krila Tvojih imaju se uzdati. Da se opiju od izobilja doma Tvoga, i iz potoka Svoje sladosti da ih napojiš. Jer u Tebe je izvor života, Tvojom svetlošću vidimo svetlost. Produži milost Svoju onima koji Te znaju, i pravdu Svoju pravima srcem. Da ne dođe meni noga gordinje, i ruka grešnička da ne poljulja mene. Tamo padoše svi koji čine bezakonje: oboreni biše i ne mogu ustati.

S l a v a:

Psalam 36

Nemoj se žestiti na lukave, niti zavidi bezakonicima. Jer će se kao trava brzo osušiti i kao lišće zeleni brzo otpasti. Uzdaj se u Gospoda i čini dobro, i naseli zemlju i hrani se njenim plodovima. Ugodi Gospodu, i daće ti što želi srce tvoje. Otkrij Gospodu put svoj, i uzdaj se u Njega, i On će učiniti. Ima da izvede kao svetlost tvoju pravdu, i tvoj sud kao u podne. Pokori se Gospodu, i moli Ga usrdno. Ne revnuj za onim koji napreduje na zlom putu svom, za čovekom, koji prestupa zakon. Prestani od gnjeva i ostavi jarost; ne revnuj na lukavo. Jer će se istrebiti oni što čine lukavo, a oni koji se drže Gospoda, oni će naslediti zemlju. I još malo, pa neće postojati grešnik, i tražićeš mesto njegovo i nećeš ga naći! A krotki će naslediti zemlju, i naslađivati se milinom mira. Grešnik nenavidi pravednika, i škrguće zubima na njega; ali mu se Gospod smeje, jer providi da se primiče dan njegov. Mač potežu grešnici, zatežu luk svoj da obore siromaha i uboga, da pokolju one koji su pravični srcem. Mač njihov da uđe u srca njihova, i lukovi njihovi da se polome. Bolje je malo u pravednika nego mnogo bogatstvo grešnika. Jer će se mišice grešnika skršiti, a pravednike utvrđuje Gospod. Zna Gospod puteve neporočnih, i nasleđe njihovo na vek će biti. Neće se postideti u zlo vreme i u dane gladne biće siti. A grešnici će poginuti, i neprijatelji Gospodnji, kad se proslave i uzvise, iščezavajući kao dim iščezavaju. Grešnik uzima i ne vraća, a pravednik sažaljeva i daje. Jer oni koji blagosiljaju njega, oni će naslediti zemlju; a oni što proklinju njega, biće istrebljeni. Gospod ispravlja stope čoveku, i mio Mu je put njegov. Ako padne neće se razbiti, jer Gospod podržava ruku njegovu. Bejah mlad i ostareh, i ne videh pravednika ostavljena, niti decu njegovu da prose hleba. Svaki dan pravednik sažaljeva i zajmi, i njegovo potomstvo biće blagosloveno. Uklanjaj se od zla, i čini dobro, pa ćeš živeti na vek veka. Jer Gospod voli sud, i ne napušta Svoje ugodnike, nego ih čuva do veka. A bezakonici biće proterani, i pleme bezbožničko biće istrebljeno. A pravednici će naslediti zemlju i živeti na njoj na vek veka. Usta pravednoga poučavaju se premudrosti, i jezik njegov govori sud. Zakon Boga njegovog njemu je u srcu, i neće zapnuti stope njegove. Grešnik vreba pravednika, i traži da ga umrtvi; ali ga Gospod neće ostaviti u ruke njegove, niti će ga osuditi kad mu bude sudio. Drži se Gospoda i sačuvaj put Njegov, pa će te uzvisiti da naslediš zemlju; i gledaćeš istrebljivanje grešnika. Videh nečastivoga kako se preuznosi i podiže nad svima kao kedri Livanski; i pridođoh i, gle, nema ga više; i potražih ga, i ne nađe se mesto njegovo. Čuvaj nezlobivost i drži se pravde, jer je ostanak čoveku mirnome. A bezakonici će se istrebiti sasvim, i potomstvo bezbožnika će se istrebiti. Od Gospoda je spasenje pravednicima, i zaštitnik je njihov u vreme nevolje. Gospod im pomaže, i izbavlja ih, i otima ih od grešnika, i spašava ih, jer se oni u Njega uzdaše.

S l a v a:

Katizma 6.

Psalam 37.

Gospode, ne izobličavaj me u jarosti Svojoj, niti me vaspitavaj u gnjevu Svome. Jer me strele Tvoje ustreliše i ruka Tvoja oteža na meni. Nema leka telu mome od lica gnjeva Tvoga; nema mira u kostima mojim od lica grehova mojih. Jer bezakonja moja premašiše glavu moju, kao teško breme otežaše meni. Zasmrdeše i zagnojiše rane moje od lica bezumlja moga. Ojađen sam i poguren do kraja; vas-dan tugujući hodim. Jer se bedra moja napuniše poruga, i nema leka za telo moje. Zlo me stiže i veoma sam ponižen, ječim od uzdisanja srca svoga. Gospode, pred Tobom je sva želja moja, i uzdisanje moje od Tebe se ne utaji! Srce mi se smuti, ostavi me sila moja, i svetlost očiju mojih, ni ona nije sa mnom. Drugovi moji i prijatelji moji prema meni se približiše i stadoše, i bližnji moji iz daleka stadoše. I oni, što traže dušu moju, razmeću se gordo, i oni, što mi traže zla, govore sujetno, i po vas-dan poučavaju se prevarnim. A ja kao gluv ne slušah i kao nem ne otvarah usta svoja. I bio sam kao čovek koji ne čuje i koji nema izobličenja u ustima svojim. Jer se u Tebe, Gospode, uzdam: Ti ćeš me uslišiti, Gospode Bože moj! Jer rekoh: da se kad-god ne poraduju o meni vrazi moji; jer kad se kolebahu noge moje, oni izgovoriše na mene gorde reči. Jer ja sam na rane gotov, i bolest je moja svagda preda mnom. Jer ja ću objaviti bezakonje svoje, i pobrinuću se o grehu svome. A vrazi moji žive i postaše moćniji od mene, i umnožili se oni što me mrze nepravedno: oni što mi vraćaju zlo za dobro klevetaju me, zato što sam pristao za dobrim. Ne ostavljaj me, Gospode Bože moj, ne udaljuj se od mene! Pripazi na pomoć moju, Gospode spasenja mojega.

Psalam 38.

Rekoh: sačuvaću puteve moje, da ne sagrešim jezikom svojim: položih ustima svojim stražu, kad grešnik ustane preda mnom. Bejah nem i ponizih se; ćutah i o dobru, i moja se bolest obnovi. Zagreja se srce moje u meni, i u poučenju mome razgoreva se oganj; govorih jezikom svojim: ukaži mi, Gospode, končinu moju, i koliki je broj dana mojih, da znam, čega se lišavam ja. Evo, pedljima si odmerio dane moje, i sastav je moj kao ništa pred Tobom. Ipak je sve sujeta, svaki čovek živ. Zaista obrazom hodi čovek, i uzalud se mete: sabira bogatstvo, a ne zna, kome će to dopasti. I sada, ko je moja uzdanica? nije li Gospod? i sastav moj od Tebe je. Od svih bezakonja mojih izbavi me: dao si me bezumniku za brukanje. Onemeo sam i ne otvaram usta svoja, jer to si Ti učinio. Otkloni od mene udarce Tvoje, jer od snažne ruke Tvoje ja iščezoh. U izobličenjima za bezakonja vaspitao si čoveka, i istopio si kao paučinu dušu njegovu: ipak se uzalud mete svaki čovek. Usliši molitvu moju, Gospode, i saslušaj molbu moju; ne prećuti suze moje, jer sam ja gost u Tebe i došljak, kao i svi oci moji. Olakšaj mi, da počinem, pre no što odem, i više ne postojim.

Psalam 39.

Trpeći čekah Gospoda: i On obrati pažnju na mene, i usliši molitvu moju. I izvadi me iz jame jadanja, i iz mulja blata, i postavi na stenu noge moje, i ispravi stope moje. I postavi u usta moja pesmu novu, himnu Bogu našemu: mnogi vide i počinju se bojati i uzdati se u Gospoda. Blago čoveku, kome je ime Gospodnje nada njegova, i ne pogleda u sujete i ludosti lažne. Mnoga čudesna dela učinio si, Gospode Bože moj, i po mislima Tvojim nema Ti ravna: hteo bih javljati i govoriti o njima, ali im broja nema. Žrtve i prinose nisi hteo, ali si mi telo opremio; žrtve paljenice i one što se za grehe prinose, nisi tražio. Tada rekoh: evo idem, kao što je pisano u knjizi za mene; hoću da učinim volju Tvoju, Bože moj, i zakon je Tvoj posred utrobe moje. Blagovestim pravdu u crkvi velikoj; evo, ne zabranjujem ustima svojim: Gospode, Ti to znaš. Pravdu Tvoju ne sakrivam u srcu svom, istinu Tvoju i spasenje Tvoje kazujem: ne skrivam milost Tvoju i istinu Tvoju od sabora velikog. A ti, Gospode, ne udalji milost Tvoju od mene; milost Tvoja i istina Tvoja svagda neka me zastupaju. Jer me obuzeše zla, kojima nema broja; stigoše me bezakonja moja da ne mogu gledati; ima ih više nego kose na glavi mojoj, i srce moje ostavilo me. Gospode, budi voljan da me izbaviš; Gospode, pohitaj mi u pomoć! Neka se postide i posrame svi što traže da uzmu dušu moju, neka se vrate natrag i postide oni što mi žele zla! Neka odmah prime stid svoj svi koji mi govore: dobro je, dobro je! A neka se raduju i vesele o Tebi svi koji Te traže, Gospode; i neka govore svagda: veliki je Gospod, - svi koji vole spasenje Tvoje! A ja sam siromah i ubog: Gospod će se pobrinuti za mene. Ti si pomoćnik moj i zaštitnik moj, Bože moj, ne zakasni.

S l a v a:

Psalam 40.

Blago onome ko razume siromaha i uboga: izbaviće ga Gospod u zli dan. Gospod da ga čuva, i da ga poživi, da bude blažen na zemlji, i da ga ne preda u ruke neprijateljima njegovim. Gospod da mu pomogne na odru bolesti njegove; ali svu postelju promenio si mu u bolesti njegovoj. Ja rekoh: Gospode, pomiluj me, isceli dušu moju, jer Ti sagreših. Vrazi moji govore zlobno o meni: kada će umreti, i ime njegovo poginuti? I ako neko dođe da me vidi, on sujetno govori: srce njegovo sabralo je bezakonje sebi, - i otišavši napolje govore zlo o meni zajedno. Svi vrazi moji šapuću protiv mene, smišljaju mi zlo. Nabediše me za prestupanje zakona; ali ko spava, zar neće više ustati? Jer i čovek mira moga, u koga se uzdah, koji jeđaše hleb moj, podiže petu na mene. A Ti, Gospode, pomiluj me i podigni me, a ja ću im uzvratiti. Po tome ću poznati da sam Ti mio, ako se vrag moj ne poraduje o meni. A mene si za nezlobivost primio, i utvrdio si me pred Tobom do veka. Neka je blagosloven Gospod Bog Izrailjev, od veka i do veka: Amin i Amin.

Psalam 41.

Kao što jelen želi na izvorske vode, tako duša moja želi k Tebi, Bože! Žedna je duša moja Boga jakoga i živoga: kada ću doći i javiti se licu Božijem? Suze su mi postale hleb danju i noću, kad mi svaki dan govore: gde je Bog tvoj? Pri sećanju na ovo, izlivam dušu svoju; jer ću doći u mesto divnoga staništa, sve do doma Božijega sa glasom radosti i blagodarnosti, sa pevanjem prazničnim. Što si žalosna, dušo moja, i što me smućuješ? Uzdaj se u Boga; jer ću Njega slaviti. On je spasenje lica moga i Bog moj! Klonula je u meni duša moja; zato pominjah Tebe sa zemlje Jordanske i Ermonske, sa gore male. Bezdna doziva bezdnu glasom vodopada Tvojih; sve visote Tvoje i valovi Tvoji navališe na mene. Danju javlja Gospod milost Svoju, i noću je pesma Njemu od mene, molitva Bogu života moga. Reći ću Bogu: Ti si zastupnik moj; zašto si me zaboravio? i zašto idem tužan kad me vrag napada? Kad se lome kosti moje, brukaju me vrazi moji, govoreći mi svaki dan: gde je tvoj Bog? Što si žalosna, dušo moja, i što me smućuješ? Uzdaj se u Boga; jer ću Njega slaviti: On je spasenje lica moga i Bog moj!

Psalam 42.

Sudi mi, Bože, i rasudi parnicu moju sa narodom nevaljalim; od čoveka nepravednog i lažljivog izbavi me. Jer si Ti, Bože, snaga moja: zašto si me odbacio? i zašto idem tužan kad me vrag napada? Pošalji svetlost Tvoju i istinu Tvoju, neka me vode i izvedu na svetu goru Tvoju, i u dvorove Tvoje. Onda ću pristupiti k žrtveniku Božijem, k Bogu koji veseli mladost moju: i uz gusle slaviću Te, Bože, Bože moj! Što si žalosna, dušo moja, i što me smućuješ? Uzdaj se u Boga; jer ću Njega slaviti: On je spasenje lica moga, i Bog moj.

S l a v a:

Psalam 43.

Bože, ušima našim čuli smo, i oci nam naši javiše delo, koje si učinio u njihovo vreme, u staro vreme. Ruka Tvoja istrebi narode, i nasadio si njih; iskorenio si plemena, i proterao ih. Jer nisu mačem svojim zadobili zemlju, i mišica njihova nije ih spasla; nego Tvoja desnica i Tvoja mišica, i svetlost Tvoga lica, jer si ih zavoleo. Ti si sam Car moj i Bog moj, Ti zapovedaš spasenja Jakovljeva. S Tobom ćemo pobediti neprijatelje svoje, i s imenom Tvojim oboriti one koji ustaju na nas. Jer se ne uzdam u luk svoj, i mač moj neće spasiti mene. Nego si nas Ti spasio od napadača naših, i posramio si nenavidnike naše. Bogom ćemo se hvaliti svaki dan, i ime Tvoje slaviti do veka. Ali sada si nas odbacio i posramio, i ne ideš, Bože, s vojskama našim. Obraćaš nas te bežimo ispred neprijatelja naših, i haraju nas nenavidnici naši. Dao si nas kao ovce za jelo, i po narodima rasejao si nas. U bescenje si predao narod Svoj, i ne beše mnoštva u klicanjima našim. Postavio si nas za brukanje susedima našim, na porugu i podsmeh onima oko nas. Postavio si nas za priču narodima, da klimaju glavom tuđinci. Svaki je dan sramota moja preda mnom i stid je pokrio lice moje, od glasa brukača i klevetnika, od lica neprijatelja i gonitelja. Sve ovo snađe nas, ali nismo zaboravili Tebe, niti narušili zavet Tvoj; i ne odstupi natrag srce naše; ali si udaljio staze naše od puta Tvoga. Jer si nas ponizio na mestu stradanja, i pokri nas senka smrti. Onda da bejasmo zaboravili ime Boga svoga i podigli ruke svoje k bogu tuđemu, ne bi li Bog istraživao to? Jer On zna tajne u srcu. Jer Tebe radi umrtvljavamo se svaki dan, računamo se kao ovce za klanje. Ustani, što spavaš, Gospode! Probudi se, i ne odbaci nas do kraja. Zašto okrećeš lice Svoje? zaboravljaš siromaštvo naše i muku našu? Jer se ponizi do praha duša naša, prilepi se zemlji utroba naša. Ustani, Gospode, pomozi nam, i izbavi nas imena radi Tvojega.

Psalam 44.

Polete iz srca moga reč dobra: govorim ja dela moja caru; jezik je moj trska knjižnika brzopisca. Krasan si lepotom mimo sinova čovečijih, izliva se blagodat iz usta tvojih. Zato te je blagoslovio Bog do veka. Pripaši mač svoj uz bedra svoja, Junače, sa krasotom tvojom i lepotom tvojom; i napreduj i uspevaj i caruj radi istine i krotosti i pravde, i vodiće te čudesno desnica tvoja. Narodi će pasti pod vlast Tvoju, Junače, strele su tvoje naoštrene: ima da prostrele srca neprijatelja carevih. Presto je Tvoj, Bože, na vek veka; žezal pravosti žezal je carstva Tvoga. Zavoleo si pravdu a omrznuo si bezakonje; radi toga pomaza te, Bože, Bog tvoj jelejem radosti mimo drugova tvojih. Haljine tvoje mirišu na izmirnu i aloj i kasiju, u palatama od slonove kosti, one te vesele, carske kćeri dvore te; prista Carica s desna Tebi, u haljinama pozlaćenim odevena, preukrašena. Slušaj, Kćeri, i vidi, i prikloni uho svoje, i zaboravi narod svoj i dom oca svoga; i poželeće Car lepote tvoje; jer On je Gospod tvoj, i poklonićeš se Njemu; i kći Tirova s darovima, pred licem Tvojim pomoliće se bogataši narodni. Sva je slava Kćeri careve unutra, u resama zlatnim odevena, preukrašena. Privode se Caru deve za njom, druge njezine privode se Tebi. Privode se veselo i radosno, uvode se u hram Carev. Umesto otaca tvojih biće sinovi tvoji, postavićeš ih za knezove po svoj zemlji. Pominjaću ime tvoje u svakom pokolenju i pokolenju; radi toga slaviće Te narodi na vek i na vek veka.

Psalam 45.

Bog nam je utočište i sila, pomoćnik u nevoljama koje nas snalaze. Zato se nećemo uplašiti kad se smućuje zemlja, i gore se premeštaju u srca morska. Neka buče i kipe vode njihove, neka se gore tresu od snage Njegove. Reke svojim tokovima vesele grad Božiji, osvetio je svetilište Svoje Višnji. Bog je usred njega, i neće se poljuljati: Bog mu pomaže od rane zore. Smutiše se narodi, ukloniše se carstva; dade glas svoj Višnji, i zemlja se poljulja. Gospod nad vojskama sa nama je, zastupnik je naš Bog Jakovljev. Hodite i vidite dela Božija, čudesa koja učini na zemlji: prekide ratove do kraja zemlje, luk prebi i koplje slomi i štitove sagore ognjem. Upraznite se i poznajte da sam Ja Bog: ima da se uzvisim nad narodima, da se uzvisim nad zemljom. Gospod nad vojskama sa nama je, zastupnik je naš Bog Jakovljev.

S l a v a:

Katizma 7.

Psalam 46.

Svi narodi, zaplještite rukama, pokliknite Bogu glasom radosti. Jer je Svevišnji Gospod strašan, veliki Car nad celom zemljom. On nam pokori narode i plemena pod noge naše; On nam izabra nasleđe Svoje, lepotu Jakovljevu, koju zavole. Iziđe Bog usred klicanja, Gospod uz zvuk trube. Pojte Bogu našemu, pojte; pojte Caru našemu, pojte; jer Bog je Car cele zemlje, pojte razumno. Bog caruje nad narodima; Bog sedi na svetom prestolu Svom. Knezovi narodni sabrali se s Bogom Avramovim; jer se Božji vlastelini na zemlji vrlo uzdigoše.

Psalam 47.

Veliki je Gospod i veoma hvaljen u gradu Boga našega, na svetoj gori Svojoj; dubokog je korena i radost cele zemlje, gore Sionske, rebra severova, grad Cara velikoga. Bog u hramovima njegovim poznaje se, kad zastupa njega. Jer, gle, carevi se zemaljski sabraše, zajedno priđoše. Oni videše tako i začudiše se, smutiše se i pokolebaše se; onde ih obuze strah, onde su muke kao porođajne. Duhom burnim ima da razbiješ lađe Tarsijske. Kao što čusmo, tako i videsmo u gradu Gospoda nad vojskama, u gradu Boga našega: Bog ga je osnovao za navek. Primismo, Bože, milost Tvoju usred naroda Tvoga. Po imenu Tvojem, Bože, tako je i hvala Tvoja na krajevima zemlje; pravde je puna desnica Tvoja. Nek se veseli gora Sionska, i nek se raduju kćeri judejske radi sudova Tvojih, Gospode. Pođite oko Siona i obuhvatite ga, izbrojte kule njegove; položite u srca svoja moć njegovu, i razmotrite dvorove njegove, pa to kazujte budućem pokolenju. Jer Ovaj je Bog naš na vek i na vek veka, On će biti naš pastir u vekove.

Psalam 48.

Slušajte ovo, svi narodi, čujte svi koji živite po vaseljeni; na zemlji rođeni i sinovi čovečiji, zajedno bogati i ubogi. Usta će moja govoriti premudrost, i poučenje srca moga razum; prikloniću uho svoje na priču, otvoriću uz psaltir zagonetku svoju. Zašto da se bojim u zli dan? bezakonje nogu mojih stignuće me? Vi koji se uzdate u silu svoju i hvalite se veličinom bogatstva svoga: brat ne može iskupiti: zar će iskupiti čovek? neće dati Bogu otkup za sebe, i cenu otkupa duše svoje; i trudi se na vek, i živeće na kraju; neće videti pogibelj, kad vidi mudrace kako umiru; zajedno bezumni i nerazumni poginuće, i ostaviti drugima bogatstvo svoje; i grobovi su im večne kuće, stanovi njihovi u pokolenja i pokolenja: a oni nadenuše imena svoja na zemlje. I čovek u časti, koji ovo ne razume, pridružio se nerazumnoj stoci i postao joj ravan. Ovaj njihov put njima je na sablazan, a posle toga ustima svojim oni će lepo govoriti. Ali oni su kao ovce zatvoreni u adu, smrt im je čuvar; i izjutra vladaće nad njima pravednici, i njihova pomoć oveštaće u adu: iz slave svoje izbačeni biše. Ali će Bog dušu moju izbaviti iz ruku adovih, kad prihvati mene. Ne boj se kad se čovek obogati ili kad poraste slava doma njegovoga; jer kad umre neće ništa sa sobom poneti, niti će poći za njim slava njegova. Jer dušu njegovu blagosiljaju za života njegova; i hvaliće te kad mu činiš dobro. Ali će on otići do pokolenja otaca svojih gde svetlosti do veka neće videti. I čovek u časti, koji ovo ne razume, priključio se nerazumnoj stoci i postao joj ravan.

S l a v a:

Psalam 49.

Bog nad bogovima Gospod govori i doziva zemlju od istoka sunca do zapada. Sa Siona je blagoljepije krasote Njegove. Bog će javno doći, Bog naš, i neće prećutati; pred Njim će se oganj razgoreti, i oko Njega bura velika. Prizvaće nebo sviše, i zemlju, da sudi narodu Svome. Saberite Mu ugodnike Njegove, koji su učinili sa Njim zavet o žrtvama. I nebesa će oglasiti pravdu Njegovu, jer Bog je sudija. Slušaj, narode Moj, šta ću ti kazati, Izrailju, šta ću ti zasvedočiti: Ja sam Bog, tvoj Bog. Neću te za žrtve tvoje izobličavati: tvoje žrtve paljenice svagda su preda Mnom. Ne treba Mi uzimati teoca iz doma tvoga, ni jarića iz stada tvojih. Jer je Moje sve gorsko zverinje, i skoti po gorama i volovi. Znam sve ptice nebeske, i krasota poljska preda Mnom je. Da ogladnim ne bih tebi rekao, jer je Moja vaseljena i sve što je u njoj. Zar Ja jedem meso juneće, ili krv jareću pijem? Prinesi Bogu hvalu na žrtvu, i oddaj Višnjemu molitve svoje; i prizovi Me u dan nevolje svoje, i Ja ću te izbaviti, i ti ćeš Me proslaviti. A grešniku reče Bog: Zašto ti kazuješ opravdanja Moja, i izgovaraš zavet Moj ustima tvojim? A sam si omrzao vaspitno karanje, i reči Moje bacio si za leđa. Kad si video lopova, trčao si s njim, i s preljubnikom imao si udeo. Usta si svoja pustio da govore zlo, i jezik tvoj da plete prevare. Sedeo si i klevetao na brata svoga, i sinu matere svoje činio si sablazan. Ti si to činio, a Ja ćutah; i ti si umislio bezakonje, da sam Ja kao ti, da sam Ja tebi sličan. Izobličiću te i staviću ti pred lice grehove tvoje. Razumite dakle ovo vi, koji zaboravljate Boga, da kad-god ne zgrabi Bog, i ne bude izbavitelja. Žrtva hvale proslavlja Mene, i to je put, kojim ću mu pokazati spasenje Moje.

Psalam 50.

Pomiluj me, Bože, po velikoj milosti Svojoj i po mnoštvu dobrote Svoje očisti bezakonje moje. Najpre operi me od bezakonja moga i od greha moga očisti me. Jer ja znam bezakonje svoje, i greh je moj stalno preda mnom. Tebi jedinome sagreših, i zlo pred Tobom učinih, da bi se opravdao u rečima Svojim i da bi pobedio kad budeš sudio. Gle, u bezakonjima začet sam, i u gresima rodi me mati moja. Jer gle, istinu voliš, i javljaš mi nepoznatosti i tajne mudrosti Svoje. Pokropi me isopom, i očistiću se; operi me, i postaću belji od snega. Daj mi da čujem radost i veselje, da se obraduju kosti ponižene. Odvrati lice Svoje od grehova mojih, i sva bezakonja moja očisti. Srce čisto sazdaj u meni, Bože, i duh prav obnovi u nutrini mojoj. Ne odbaci me od lica Tvoga, i Duha Tvoga Svetoga ne oduzmi od mene. Podaj mi radost spasenja Tvoga, i duhom vladalačkim učvrsti me. Naučiću bezakonike putevima Tvojim, i bezbožnici k Tebi će se obratiti. Izbavi me od krvi, Bože, Bože spasenja moga, da se raduje jezik moj pravdi Tvojoj. Gospode, otvori usne moje, i usta moja objaviće hvalu Tebi. Jer da si hteo žrtve, ja bih je prineo; za žrtve paljenice ne mariš. Žrtva je Bogu duh skrušen; srce skrušeno i smireno Bog neće prezreti. Po blagosti Svojoj, Gospode, učini dobro Sionu, i neka se podignu zidovi Jerusalimski. Onda će Ti biti mile žrtve pravde, prinosi i svepaljenice; tada će uznositi na žrtvenik Tvoj teoce.

S l a v a:

Psalam 51.

Što se hvališ u zlobi, silniče? Bezakonje činiš svaki dan? Nepravdu je izmislio jezik tvoj, i njime, kao britvom izoštrenom, učinio si prevaru. Više voliš zlo nego dobro, nepravdu više nego da govoriš pravdu. Ti voliš sve reči potopne, jezik lažljiv! Radi toga Bog će te razrušiti do kraja: istrgnuće te, i preseliti iz stana tvoga, i koren tvoj iz zemlje živih. Videće pravednici i pobojaće se, i nasmejaće se njemu, i reći: gle čoveka, koji nije postavio Boga za pomoćnika sebi, nego se uzdao u veličinu bogatstva svoga, i osilio u sujeti svojoj. A ja, kao maslina plodna u domu Božjem, uzdaću se u milost Božiju na vek i na vek veka. Tebe ću hvaliti do veka za sva dobra; i držaću se imena Tvoga, jer je dobro pred Tvojim ugodnicima.

Psalam 52.

Reče bezuman u srcu svome: nema Boga. Pokvarili se i ogadili u bezakonjima, nema toga koji dobro tvori. Bog s neba pogleda na sinove čovečije, da vidi ima li koji razuman ili da traži Boga. Svi skrenuli, svi su nevaljali, nema toga koji čini dobro, nema ni jednoga. Zar neće poznati sebe svi koji čine bezakonje, koji jedu narod moj kao hleb da jedu: oni Gospoda ne prizvaše. Obuze ih strah tamo gde straha nema: jer Bog rasipa kosti čoveko-ugodnika: postideše se, jer ih je Bog ponizio. Ko će dati sa Siona spasenje Izrailjevo? Kada Bog povrati zarobljeni narod Svoj, radovaće se Jakov i veseliće se Izrailj.

Psalam 53.

Bože, imenom Svojim spasi me, i silom Svojom sudi mi! Bože, usliši molitvu moju, čuj reči usta mojih. Jer tuđinci ustali na mene, i silnici traže dušu moju; a nisu postavili Boga pred sobom. Ali gle, Bog mi pomaže, i Gospod je zastupnik duše moje. Obratiće zlo na vrage moje, istinom Svojom istrebiće ih. Rado ću prineti žrtvu Tebi: proslaviću ime Tvoje, Gospode, jer je dobro; jer Ti me izbavljaš iz svake nevolje, i na vrage moje gleda oko moje.

Psalam 54.

Saslušaj, Bože, molitvu moju, i ne prezri moljenje moje; pripazi na mene, i usliši me; rastužih se u razmišljanju svom, i smutih se od glasa neprijatelja i od pakosti grešnika; jer nameriše na-me bezakonje, i u gnjevu gone me. Srce moje smuti se u meni, i strah smrtni spopade me; strah i trepet dođe na-me, i tama pokri me. I rekoh: ko će mi dati krila kao u goluba, pa da poletim i počinem? Evo, udaljih se bežeći, i nastanih se u pustinji. Čekah Boga koji me spašava od malodušnosti i od bure. Potopi, Gospode, i razdeli jezike njihove, jer videh bezakonje i protiv-rečenje u gradu; danju i noću obilaze ga po zidinama njegovim; i bezakonje i muka u njemu su, i nepravda; i sa ulice njegove ne odlazi prevara i grabež. Jer da je se neprijatelj narugao meni, to bih pretrpeo; i da me je nenavidnik moj nagrdio, od njega bih se sakrio. Nego ti, čoveče jednodušni, vladaru moj i znanče moj, koji si zajedno sa mnom hleb jeo, i u dom Božji jednomišljeno hodismo. Neka dođe smrt na njih, i neka živi siđu u ad; jer je lukavstvo u stanovima njihovim, posred njih. A ja zavapih Bogu, i Gospod me usliši. Uveče i ujutro i u podne kazujem i javljam, i uslišiće glas moj. Izbaviće mirom dušu moju od onih što mi se približuju, jer ih je mnogo protiv mene. Uslišiće Bog i poniziće ih, Bog koji je pre vekova! jer u njih nema promene, i ne boje se Boga. Pružio je ruku Svoju da im uzvrati, jer oskrnaviše zavet Njegov. Razdeliše se od gnjeva lica Njegova, ali srcem su blizu; reči su im blaže od ulja, a one su strele. Prebaci na Gospoda brigu svoju, i On će te odhraniti: neće dati do veka pravedniku da posrne. Ali Ti ćeš ih, Bože, svaliti u jamu pogibelji; ljudi krvnici i varalice neće doživeti ni polovinu dana svojih; a ja ću se, Gospode, u Tebe uzdati.

S l a v a:

Katizma 8.

Psalam 55.

Pomiluj me, Bože, jer me pogazi čovek-vrag; vas-dan ratujući izmuči me. Gaziše me vrazi moji vas-dan, jer su mnogi koji me napadaju s visina. Danju se ne bojim, i ja se u Tebe uzdam. Bogom pohvaljujem reči svoje; u Boga se uzdam, ne bojim se: šta će mi učiniti telo? Vas-dan reči mojih gnušaju se; što-god misle, sve meni o zlu. Zasednu i sakriju se, i paze za petama mojim, kao što potrpeh dušom svojom. Natovareni tolikim zločinima, da li će izbeći kaznu? Za ništa ćeš ih odgurnuti, u gnjevu ćeš narode oboriti. Bože, život moj objavih Tebi: postavio si suze moje pred Tobom, kao i u obećanju Tvome. Neka se vrate vrazi moji natrag kad-god Tebe prizovem; evo poznah, da si Ti Bog moj. Bogom ću pohvaliti glagol; Gospodom ću pohvaliti reč. U Boga se uzdam, ne bojim se; šta će mi učiniti čovek? U meni su, Bože, molitve, koje ću oddati hvali Tvojoj; jer si izbavio dušu moju od smrti, oči moje od suza, i noge moje od spoticanja: da bih ugađao Gospodu u svetlosti živih.

Psalam 56.

Pomiluj me, Bože, pomiluj me; jer se u Tebe uzda duša moja, i pod senku krila Tvojih sklanjam se dok ne prođe bezakonje. Prizivah Boga Višnjega, Boga koji mi dobro čini. Posla s neba pomoć i spase me, i posrami one koji me gaziše; posla Bog milost Svoju i istinu Svoju, i izbavi dušu moju od sredi lavića: zaspah smućen; zubi su njihovi koplja i strele, i jezik njihov mač oštar. Vaznesi se na nebesa, Bože, i po svoj zemlji slava Tvoja! Spremiše zamku nogama mojim, i poguriše dušu moju; iskopaše pred licem mojim jamu, i sami padoše u nju. Gotovo je srce moje, Bože, gotovo je srce moje: pevaću i pojaću u slavi mojoj. Ustani, slavo moja, ustani, psaltiru i gusle: ustaću rano. Hvaliću Te, Gospode, po narodima, i pevaću Ti po plemenima, jer je velika do nebesa milost Tvoja, i do oblaka istina Tvoja. Vaznesi se na nebesa, Bože, i po svoj zemlji slava Tvoja!

Psalam 57.

Ako dakle zaista pravdu govorite, pravo sudite, sinovi čovečiji? Jer u srcu bezakonje činite na zemlji, i ruke vaše pletu nepravdu. Od samog rođenja zastraniše grešnici, zabludiše od utrobe materine, govoriše laži. U njima je jarost kao u zmije, kao u gluve aspide, koja zatiskuje uši svoje, koja ne čuje glasa bajača, da se obaje obajana od mudroga. Bog im je polomio zube u ustima njihovim; Gospod je polomio čeljusti lavova! Prođu kao voda što protiče, napregnu luk svoj dok ne iznemognu. Kao vosak rastopljen oduzmu se; pade oganj na njih i ne videše sunca. Pre no što oseti trnje njihovog žbuna, kao žive, kao u gnjevu proguta ih. Veseliće se pravednik kad vidi osvetu, opraće ruke svoje u krvi grešnika. I rećiće čovek: ako dakle ima nagrada pravedniku, dakle ima Boga koji sudi njima na zemlji!

S l a v a:

Psalam 58.

Otmi mene od neprijatelja mojih, Bože, i od onih, što ustaju na mene, izbavi me. Izbavi me od onih, što čine bezakonje, i od ljudi krvnika spasi me. Jer evo, uloviše dušu moju, napadoše na mene silnici; a niti je bezakonje moje, niti greh moj, Gospode. Bez bezakonja hodih i ispravljah: ustani i izađi u susret meni, i vidi. I Ti, Gospode Bože nad vojskama, Bože Izrailjev, vidi da obiđeš sve narode, i da ne požališ sve koji čine bezakonje. Povrate se uveče, laju kao gladni psi i obilaze grad. Evo, oni zloreče ustima svojim, i mač im je pod usnama, jer kažu: ko će čuti? Ali Ti ćeš ih, Gospode, ismejati, i posramićeš sve narode. A ja ću sačuvati snagu svoju za Tebe, Bože, jer si Ti zastupnik moj. Bog moj, milost Njegova presreće me, Bog moj, milost mi pokazuje pred neprijateljima mojim. Nemoj ih pobiti, da ne bi nekad narod zaboravio zakon Tvoj; rastoči ih silom Svojom i obori ih, Gospode, zaštitniče moj. Za grehe usta njihovih, za reči usana njihovih, neka uhvaćeni budu u gordinji svojoj; a od kletve i laži objaviće se na končini, u gnjevu končine, i neće postojati; pa će saznati da Bog vlada nad Jakovom i nad krajevima zemlje. Povrate se uveče, i laju kao gladni psi, i obilaze grad. Oni se raziđu da jedu; pa ako se ne nasite, onda ropću. A ja pevam o sili Tvojoj, i radujem se jutrom o milosti Tvojoj; jer si bio zastupnik moj i utočište moje u dan nevolje moje. Ti si pomoćnik moj, Tebi pojem; jer si Ti, Bog zastupnik moj, Bože moj, milost moja!

Psalam 59.

Bože, odbacio si nas i oborio si nas, razgnevio si se i požalio si nas. Potresao si zemlju i smutio si je: isceli skrušenja njena, jer se poljulja. Pokazao si ljudima Svojim ljutu nevolju, napojio si nas vinom umiljenja. Onima, koji Te se boje, dao si znak, da izbegnu od lica luka. Da bi se izbavili ljubimci Tvoji, spasi desnicom Svojom, i usliši me. Bog reče u svetinji Svojoj: obradovaću se i razdeliti Sihem, i dolinu ću skinija razmeriti. Moj je Galad, i moj Manasija, i Jefrem je krepost glave moje, Juda car moj. Moav posuda nade moje, na Idumeju pružam obuću Svoju: meni se tuđinci pokoriše! Ko će me uvesti u utvrđeni grad? ili ko će me odvesti do Idumeje? Nećeš li Ti, Bože, koji si nas odbacio? i nećeš li izaći, Bože, s vojskama našim? Daj nam pomoć u nevolji, jer je sujetno spasenje čovečje. Sa Bogom ćemo učiniti silu, i On će poraziti neprijatelje naše.

Psalam 60.

Usliši, Bože, moljenje moje, pripazi na molitvu moju. Sa krajeva zemlje povikah k Tebi, kad klonu srce moje: i Ti si me na stenu uzdigao, poveo si me, jer si bio pouzdanje moje, tvrdi zaklon od lica vražja. Nastaniću se u stanu Tvome na vekove, smestiću se pod okrilje krila Tvojih. Jer si Ti, Bože, uslišio molitve moje: dao si dostojanje onima koji poštuju ime Tvoje. Dane na dane caru ćeš dodati, i godine njegove produžiti u pokolenja i pokolenja. Prebivaće na vek pred Bogom; milost i istinu Njegovu ko će iskazati? Tako ću pevati imenu Tvome na vek veka, i prinositi molitve moje svakoga dana.

S l a v a:

Psalam 61.

Neće li se Bogu pokoriti duša moja? jer od Njega je spasenje moje! jer On je Bog moj i Spas moj, zastupnik moj: neću posrnuti više. Dokle ćete napadati na čoveka? Svi vi hoćete da ga oborite kao zid nakrivljen i kao ogradu zavaljenu. Ipak se dogovorili da cenu moju odbace: i trče žedni zla; ustima svojim blagosiljaju, a srcem svojim proklinju. A ti, dušo moja, Bogu se pokori; jer od Njega je trpljenje moje. Jer On je Bog moj i Spas moj, zastupnik moj: neću posrnuti. U Bogu je spasenje moje i slava moja; Bog je pomoć moja, i nada je moja na Boga. Uzdajte se u Njega, svi narodi, izlivajte pred Njim srca svoja; jer je Bog pomoćnik naš! Ipak su sujetni sinovi čovečiji, lažljivi su sinovi čovečiji u merilima, spremni su na nepravdu: svi su oni od sujete. Ne uzdajte se u nepravdu i ne želite grabež; bogatstvo ako teče, ne prilagajte srca. Jednom je rekao Bog, ovo sam dvoje čuo: da je sila Božija, i Tvoja je, Gospode, milost: jer ćeš Ti dati svakome po delima njegovim.

Psalam 62.

Bože, Bože moj, k Tebi jutrenjujem; zažedne za Tobom duša moja; koliko mnogo za Tobom telo moje u zemlji pustoj i neprohodnoj i bezvodnoj. Tako se u svetinji javih Tebi da vidim silu Tvoju i slavu Tvoju. Jer je milost Tvoja bolja od života: usne moje hvaliće Tebe. Tako ću Te blagosiljati u životu svome, i u ime Tvoje podizati ruke svoje. Neka se kao salom i mašću ispuni duša moja, i sa radosnim usnama hvaliće Te usta moja. Kad-god se opominjem Tebe na postelji svojoj, jutrom razmišljam o Tebi. Jer Ti si bio pomoćnik moj, i pod okriljem krila Tvojih radujem se. Prionu duša moja uz Tebe: i mene prihvati desnica Tvoja. A oni u sujeti tražiše dušu moju: oni će otići u preispodnju zemlje; predaće se u ruke mača i biće plen lisicama. A car će se veseliti o Bogu; hvaliće se svaki koji se kune Njime: jer se zagradiše usta onima što govore nepravedno.

Psalam 63.

Bože, usliši glas moj, kada Ti se molim; izbavi dušu moju od straha vražja. Zakloni me od gomile lukavih, od mnoštva onih što čine nepravdu; što naoštriše kao mač jezike svoje, nategoše luk svoj, stvar gorku, da ustrele iz potaje neporočnoga: odjednom će ustreliti njega i neće se pobojati Boga. Utvrdiše među sobom dogovor lukavi: kazaše da sakriju zamku, rekoše: ko će ih videti? Ispitaše bezakonje, iščezoše ispitivači ispitivanja: pristupa čovek, i srce je duboko. Ali će se Bog uzvisiti: strelama dečjim biše ranjeni; i malaksaše na njih jezici njihovi; smutiše se svi koji ih videše; i poboja se svaki čovek; i objaviše dela Božija, i tvorenja Njegova razumeše. Veseliće se pravednik u Gospodu, i uzdaće se u Njega, i hvaliće se svi pravični srcem.

S l a v a:

Katizma 9.

Psalam 64.

Tebi priliči pesma, Bože, na Sionu, i Tebi se prinosi molitva u Jerusalimu. Usliši molitvu moju: k Tebi će doći svako telo. Reči bezakonika nadvladaše nas, i Ti ćeš očistiti grehe naše. Blago onome, koga si izabrao i primio: nastaniće se u dvorovima Tvojim: ispunićemo se dobrima doma Tvoga: svet je hram Tvoj, čudesan u pravdi. Usliši nas, Bože, Spasitelju naš, nado svih krajeva zemlje i naroda preko mora daleko. Ti pripremaš gore snagom Svojom, silom si opasan; Ti smućuješ dubinu morsku, i huku valova njegovih ko će izdržati? Smutiće se narodi, i pobojaće se od znamenja Tvojih oni koji žive na krajevima zemlje; jer ishode jutra i večeri ukrašavaš. Nadgledaš zemlju i zalivaš je, i umnožavaš bogatstva njena; reka Božija puni se vodama, gotoviš hranu njima, jer takvo je gotovljenje. Brazde njene napajaš, množiš žita njena, u kišnim kapljama veseli se rastinje. Blagosiljaš krug godine dobrote Tvoje; i polja Tvoja pune se bogatstva. Od pustinje postaju plodna mesta, humovi se opasuju radošću. Odevaju se ovnovi ovčiji, i doline umnožavaju pšenicu: sve kliče i sve peva.

Psalam 65.

Uskliknite Gospodu, svi zemljani, pevajte imenu Njegovom, dajte slavu hvali Njegovoj. Recite Bogu: kako su strašna dela Tvoja! zbog velike sile Tvoje laskaju Ti neprijatelji Tvoji. Sva zemlja nek se pokloni Tebi i nek peva Tebi; neka peva imenu Tvome, Višnji! Hodite i vidite dela Božija, koliko je strašan u savetima iznad sinova čovečijih. On pretvara more u suvo, preko reke će proći nogama; onde ćemo se veseliti o Njemu. On vlada vekom silom Svojom, oči Njegove gledaju na narode: buntovnici, neka se ne uznose u sebi. Blagosiljajte, narodi, Boga našega i razglašujte hvalu Njegovu. On je darovao duši našoj život, i nije dao da posrnu noge naše. Jer Ti si nas oprobao, Bože, pretopio si nas kao srebro što se pretapa. Uveo si nas u zamku, metnuo si breme na pleća naša. Naveo si ljude na glave naše: prođosmo kroz oganj i vodu, i izveo si nas na odmor. Ućiću u dom Tvoj sa žrtvama paljenicama: da oddam Tebi molitve moje, koje izrekoše usne moje, i izgovoriše usta moja u nevolji mojoj. Žrtve paljenice da prinesem Tebi sa kadom i ovnovima, da prinesem Tebi teoce sa jarićima. Hodite, slušajte, svi koji se Boga bojite, i kazaću vam sve što je učinio duši mojoj. K Njemu povikah ustima svojim i jezikom svojim proslavih Ga. Nepravdu ako sam video u srcu svome, onda neka ne usliši mene Gospod. I zato me Bog usliši, i pripazi na glas moljenja moga. Neka je blagosloven Bog, koji ne ukloni molitvu moju, i milost Svoju od mene!

Psalam 66.

Bože, požali nas i blagoslovi nas, prosvetli nas licem Svojim i pomiluj nas; da bi se znao na zemlji put Tvoj, po svima narodima spasenje Tvoje. Neka Te slave narodi, Bože, neka Te hvale svi narodi! Nek se vesele i raduju plemena, jer sudiš narodima pravedno, i plemenima na zemlji upravljaš. Neka Te slave narodi, Bože, neka Te hvale svi narodi! Zemlja daje plod svoj: blagoslovi nas, Bože, Bože naš! Blagoslovi nas, Bože, i da se boje Njega svi krajevi zemaljski.

S l a v a:

(Neka se ispovede Tebi svi narodi, Bože. Ovo: ispovedanje, - to je kao kad deca govore učitelju šta su naučila i iskreno govore sve što znaju o Bogu, o sebi i o tvorevini Božjoj.)

Psalam 67.

Neka vaskrsne Bog, i neka se raseju neprijatelji Njegovi! I neka beže od lica Njegova oni što Ga mrze! Neka iščeznu kao što iščezava dim; kao što se topi vosak od lica ognja, tako da izginu grešnici od lica Božija. A pravednici nek se vesele, nek se raduju pred Bogom, nek se naslađuju u veselju! Pevajte Bogu, pojte imenu Njegovom, ravnite put Tome koji je krenuo na zapad: Gospod je ime Njemu; i radujte se pred Njim. Neka se pometu od lica Njegova, Oca siročadi i branitelja udovica: Bog je u svetom mestu Svom. Bog useljava jednomišljene u dom, izvodeći okovane mužanstvom, tako isto i buntovnike što žive u grobovima. Bože, kad si Ti išao pred Svojim narodom, kad si Ti prolazio kroz pustinju, zemlja se zatresla, jer i nebo je prokapalo od lica Boga Sinajina, od lica Boga Izrailjeva. Ti šalješ obilnu kišu, Bože, nasleđu Tvome; ono je bilo iznemoglo, a Ti si ga ukrepio. Stada Tvoja borave na njemu, po dobroti Tvojoj spremio si siromahu, Bože. Gospod daje blagovesnicima reč blagodatnu sa velikom silom. Car nad vojskama voljenog naroda Svoga, zapovedio je da se radi lepote doma podeli plen. Kada zaspite usred gore, ona je kao krila golubice posrebrena, i kao pleća njena pozlaćena zlatom. Kada Nadnebeski Car razdeli careve na njoj, zabeliće se sneg na Selmoni. Gora Božija gora je bogata, gora usirena, gora bogata. Zašto zavidljivo gledate, gore usirene, na goru koju je Bog izabrao da stanuje na njoj? jer Gospod će boravati na njoj do kraja. Kola Božija bezbrojna su, hiljade gozbaša: među njima je Gospod na Sinaju, u svetinji. Ti si izašao na visinu, zaplenio si plen, uzeo si na dar ljude; pa i nepokorni, da bi se nastanili. Neka je blagosloven Gospod Bog, neka je blagosloven Gospod iz dana u dan: da nam da napredak Bog spasenja naših. Bog je naš Bog da spašava; i Gospodnja, Gospodnja su ishodišta smrti. Ali Bog satire glave neprijatelja Svojih, i kosmato teme onih što hode u gresima svojim. Gospod reče: od Vasana ima da obratim, da obratim u dubine morske. Tako da ti ogrezne noga tvoja u krvi, jezik pasa tvojih od neprijatelja od njega. Viđena biše putovanja Tvoja, Bože, putovanja Boga mojega Cara, koji je u svetinji. Napred iđahu knezovi blizu pevača, između deva sa timpanima. U crkvama blagosiljajte Boga, Gospoda sa izvora Izrailjevih! Onde je Venijamin najmlađi sav u ushićenju, knezovi Judini, vladari njihovi; knezovi Zavulonovi, knezovi Neftalimovi. Zapovedi, Bože, silom Svojom; utvrdi, Bože, ovo što si učinio među nama! U crkvi Tvojoj, u Jerusalimu, carevi će Ti prinositi darove. Zapreti zverovima iz močvare, čoporu bikova među junicama narodnim, da se zatvore oni što su iskušani srebrom: rastoči narode koji žele ratove. Doćiće molitvenici iz Egipta, Etiopija će pružiti ruke svoje k Bogu. Carstva zemaljska, pevajte Bogu, pojte Gospodu koji se uzneo na nebo nebesa na istoku! evo daće glasu Svome glas sile. Dajte slavu Bogu; veleljepota je Njegova nad Izrailjem i sila Njegova na oblacima. Divan je Bog u Svetima Svojim, Bog Izrailjev! On daje silu i krepost narodu Svome. Neka je blagosloven Bog!

S l a v a:

Psalam 68.

Spasi me, Bože, jer dođoše vode do duše moje! Propadam u mulju dubine, gde nema života; tonem u dubinu morsku i vali me potapaju. Iznemogoh vičući, promuče grlo moje, oči mi iščezoše očekujući Boga mojega. A onih, što me mrze ni za što, ima više nego kose na glavi mojoj; osiliše se vrazi moji, koji me gone nepravedno: što nisam grabio, tada sam vraćao. Bože, Ti znaš bezumlje moje i pregrešenja moja od Tebe se ne utajiše. Nemoj da se postide zbog mene oni koji se drže Tebe, Gospode, Gospode nad vojskama! niti da se posrame zbog mene oni koji Te traže, Bože Izrailjev! Jer Tebe radi podnosim brukanje, i stid pokriva lice moje. Postao sam tuđin braći svojoj, i stranac sinovima matere svoje. Jer revnost za dom Tvoj izjede me, i brukanja onih što Tebe brukaju padaju na mene. I pokrivam postom dušu svoju, i to je za bruku meni; i uzeh kostret sebi za odelo, i bivam im za priču. O meni se razgovaraju sedeći na vratima, i o meni pevaju pijući vino. A ja sa molitvom svojom k Tebi, Bože: vreme je za dobru volju, Bože; po velikoj milosti Svojoj usliši me, u istini spasenja Tvoga. Spasi me od blata, da ne potonem; da se izbavim od nenavidnika svojih i od dubokih voda. Da me ne potopi bura vodena, niti da me proguta dubina, niti da ždrelo sklopi nada mnom usta svoja. Usliši me, Gospode, jer je blaga milost Tvoja; po velikom milosrđu Svom pogledaj na mene. Ne odvraćaj lice Svoje od raba Svoga, jer se mučim, brzo usliši me! Pripazi na dušu moju i izbavi je; radi neprijatelja mojih izbavi mene. Jer Ti znaš bruku moju i stid moj i sramotu moju; pred Tobom su svi gonitelji moji. Brukanje očekivaše duša moja, i jadanje; i čekah da se neko sažali, ali ne beše ga; da me neko uteši, ali ne nađoh ga. I dadoše Mi žuč da jedem i u žeđi Mojoj napojiše Me octom. Neka trpeza njihova bude zamka pred njima, i kazna i sablazan. Neka im se pomrače oči da ne vide, i leđa im poguri za uvek. Izlij na njih gnjev Svoj, i jarost gnjeva Tvoga neka ih postigne! Stan njihov neka opusti, i u naseljima njihovim neka ne bude žitelja. Jer koga si Ti porazio, oni toga progone, i dodaju na bol ranama mojim. Dodaj na njih krivicu za krivicom, i da ne uđu u pravdu Tvoju. Neka budu izbrisani iz knjige živih, i sa pravednima da ne budu zapisani. A ja sam siromah i bolan; spasenje Tvoje, Bože, neka me zastupi. Hvaliću ime Boga mojega u pesmi, veličaću Ga u pohvali; i to će biti Bogu milije od mladog teleta s rogovima i papcima. Neka vide siromasi i nek se raduju. Potražite Boga, i oživeće duša vaša. Jer Bog čuje siromahe i sužnje Svoje ne prezire. Neka Ga hvale nebesa i zemlja, more i sve što u njemu gamiže! Jer će Bog spasiti Sion, i sazidaće se gradovi Judejski; i nastaniće se tamo, i naslediće ga; i potomstvo raba Tvojih vladaće njime i obitavaće u njemu oni koji ljube ime Tvoje.

Psalam 69.

Bože, na pomoć moju pripazi; Gospode, pohitaj da mi pomogneš! Nek se postide i posrame oni što traže dušu moju! Nek se vrate natrag i postide oni što mi žele zla! Neka se vrate odmah osramoćeni oni što mi govore: dobro je, dobro je! A nek se raduju i vesele o Tebi svi koji Te traže, Bože, i neka svagda govore: veliki je Gospod, - svi koji vole spasenje Tvoje! A ja sam siromah i ubog, Bože, pomozi mi! Ti si pomoćnik moj i izbavitelj moj, Gospode, ne zakasni!

S l a v a:

Katizma 10.

Psalam 70.

U Tebe se, Gospode, uzdam, da se ne postidim do veka. Pravdom Svojom izbavi me, i izvedi me; prikloni k meni uho Svoje, i spasi me! Budi mi Bog zaštitnik i utvrđeno mesto gde bih se spasao, jer si Ti tvrđava moja i utočište moje. Bože moj, izbavi me iz ruku grešnika, iz ruku bezakonika i nasilnika. Jer si Ti, Gospode, pouzdanje moje, Gospode, Ti si nadanje moje od mladosti moje. Tebe se čvrsto držim od rođenja svoga, od utrobe matere moje Ti si moj pokrovitelj: Ti si moja pesma svagda. Za mnoge sam postao čudo, ali Ti si pomoćnik moj krepak. Neka usta moja budu puna hvale, tako da pevam slavu Tvoju, vas-dan veleljepije Tvoje. Nemoj me odbaciti u vreme starosti, kad me izda snaga moja, nemoj me ostaviti! Jer vrazi moji govore meni, i oni, što vrebaju dušu moju, dogovaraju se zajedno, govoreći: Bog ga je napustio: gonite ga, i uhvatite ga, jer nema izbavitelja. Bože moj, ne udaljuj se od mene; Bože moj, pohitaj mi u pomoć! Nek se postide i iščeznu oni, što kleveću dušu moju; neka spopadne stid i sram one, koji traže zla meni! A ja ću se svagda u Tebe uzdati, i prilagati hvale Tebi. Usta moja oglašavaće pravdu Tvoju, svaki dan spasenje Tvoje: jer ne znam književni govor. Ućiću u sili Gospodnjoj; i spominjaću, Gospode, samo Tvoju pravdu. Bože moj, kako si me učio od mladosti moje, i do sada javljam čudesa Tvoja. I sve do starosti i prestarenja, Bože moj, nemoj me ostaviti, dok ne objavim mišicu Tvoju svom pokolenju koje dolazi, silu Tvoju i pravdu Tvoju, Bože, sve do najviših visina, koje si mi učinio veličine. Bože, ko je kao Ti? Kolike si mi pokazao nevolje mnoge i ljute? ali preokrenuvši oživeo si me, i iz bezdana zemaljskih izvadio si me. Umnožio si na meni veličanstvo Tvoje, i preokrenuvši utešio si me, i iz bezdana zemaljskih opet izveo si me. I ja ću Te slaviti po narodima, Gospode, uz zvuke psaltira opevaću istinu Tvoju, Bože, pojaću Tebi sa harfom, Sveče Izrailjev! Radovaće se usne moje kad pevam Tebi, i duša moja koju si izbavio; a još i jezik moj svaki dan poučavaće se pravdi Tvojoj, kad se postide i posrame oni što traže zla meni.

Psalam 71.

Bože, daj caru sud Tvoj i pravdu Tvoju sinu carevu: da sudi ljudima Tvojim po pravdi, i siromasima Tvojim po pravici. Neka gore donesu mir narodu, i bregovi pravdu. On će suditi siromasima u narodu, i spasiti sinove ubogih, a klevetnika će poniziti. I prebivaće sa suncem, i pre meseca od pokolenja do pokolenja. Ima sići kao rosa na runo, i kao kaplje što kaplju na zemlju. Zasijaće u dane njegove pravda sa izobiljem mira, dok se ne oduzme mesec. I vladaće od mora do mora, i od reka do krajeva vaseljene. Pred njim će se pokloniti Etiopljani, i neprijatelji njegovi prah će lizati. Carevi tarsijski i ostrvljani doneće mu darove, carevi Arabije i Save prineće mu darove. I klanjaće se njemu svi carevi zemaljski, svi narodi služiće njemu. Jer je izbavio siromaha iz ruku silnika, i uboga koji nemaše pomoćnika. Poštedeće siromaha i uboga, i duše će ubogih spasiti. Od globe i od nepravde izbaviće duše njihove, i biće poštovano ime njegovo pred njima. I živeće, i daće mu se od zlata Arabijska; i moliće se za njega svagda, svaki dan blagosiljaće ga. Biće pšenice u izobilju na zemlji po vrhovima gorskim, uzvišavaće se iznad Livana plod njihov, i po gradovima cvetaće ljudi kao trava zemaljska. Biće ime njegovo blagosloveno u vekove; pre sunca prebiva Ime Njegovo; i blagosloviće se u njemu sva plemena zemaljska, svi će ga narodi zvati blaženim. Neka je blagosloven Gospod, Bog Izrailjev, koji jedini čini čudesa! I neka je blagosloveno ime Slave Njegove na vek i na vek veka; i ispuniće se slave Njegove cela zemlja. Amin i Amin.

S l a v a:

Psalam 72.

Kako je dobar Bog Izrailjev onima koji su pravoga srca! A meni u malo ne pokleknuše noge, u malo se ne proliše stope moje. Jer se rasrdih na bezakonike, mir grešnika gledajući. Jer ne znaju za muke smrtne, i telo njihovo ne zna za bolove. Na radovima ljudskim nema ih, i sa ljudima neće da se muče. Zato ih drži gordost njihova do kraja, obučene u nepravdu i bezbožnost svoju. Kao iz sala izađe nepravda njihova, pa pređe u ljubav srca. Izmisliše i govoriše u lukavstvu, visoko govoriše o nepravdi. Usta svoja digli su u nebesa, i jezik njihov pređe po zemlji. Zato će se ljudi Moji obratiti ovamo, i dani ispunjeni će se naći u njima. I rekoše: kako će saznati Bog? i zar Svevišnji to zna? Eto, ovi grešnici i gozbaši na vek drže bogatstvo. I rekoh: eda uzalud ispravljam srce svoje, i umivam sa nevinima ruke svoje. I primam tugu svaki dan, i ukor svoj svako jutro! Da sam rekao: kazaću tako: evo, rodu sinova Tvojih prestupih. I poduzeh da razumem ovo; ali to beše teško za mene. Dok nisam ušao u svetilište Božije i razumeo posletke njihove. Ipak, za prevare njihove naneo si im zla: oborio si ih kad se pogordiše! Kako opusteše: odjednom iščezoše, pogiboše za bezakonje svoje. Kao san kad se čovek probudi, Gospode, tako ćeš u Svom gradu učiniti ništavnim njihove likove. Jer se srce moje razgorelo, i bubrezi se moji izmenili, i ja ništavni ne razumeh: kao živinče bejah pred Tobom. Ali ja sam svagda sa Tobom: Ti si mi ukrepio desnu ruku, i savetom Svojim vodio si me, i sa slavom primio si me. Jer šta bih imao na nebu? i osim Tebe šta bih hteo na zemlji? Iščeze srce moje i telo moje: Ti si Bog srca moga, Ti si čast moja, Bože, do veka! Jer evo, poginuće oni koji se udaljuju od Tebe; istrebićeš sve koji zabluđuju od Tebe. A meni je dobro prilepljivati se Bogu, polagati na Gospoda nadanje svoje, i oglašavati sve hvale Tvoje na vratima kćeri Siona.

Psalam 73.

Zašto si nas, Bože, odbacio do kraja; zašto se razgnevi jarost Tvoja na ovce paše Tvoje? Opomeni se sabora Svoga, koga si stekao isprva, i iskupio ga Sebi u naslednu državu, ovu goru Sion, na kojoj si se nastanio. Podigni ruke Svoje na njihovu gordinju na kraju, za sva zla što učini neprijatelj u svetinji Tvojoj. Likuju nenavidnici Tvoji usred praznika Tvoga; postavljaju znamenja svoja, znamenja i ne poznaju. Kao u zanosu previše, kao u šumi drveća sekirama posekoše dveri njegove, i sečivom i bradvom razrušiše njega. Ognjem spališe Svetilište Tvoje na zemlji, oskrnaviše skiniju imena Tvoga. Rekoše u srcu svome srodinice njihove zajedno: hodite da prekinemo sve praznike Božije na zemlji! Znamenja njihova ne vidimo, nema više ni proroka, i za nas neće više znati. Dokle, Bože, da bruka neprijatelj; da razdražuje protivnik ime Tvoje do kraja? Zašto ustavljaš ruku Svoju i desnicu Svoju? Hoćeš li je pružiti iz nedara Svojih na kraju? A Bog, Car naš, pre vekova spremio je spasenje usred zemlje! Ti si silom Svojom utvrdio more, Ti si satro glave aždajama u vodi. Ti si razmrskao glavu aždaje, i dao je za jelo ljudima Etiopskim. Ti si rastrgao izvore i potoke: Ti si isušio reke Itamske. Tvoj je dan i Tvoja je noć, Ti si uredio svetila i sunce. Ti si postavio sve granice zemlji: leto i proleće, Ti si ustanovio. Opomeni se toga: neprijatelj bruka Gospoda, i narod bezumni huli na ime Tvoje. Ne daj zverima dušu koja se ispoveda Tebi, duše ubogih Tvojih ne zaboravi do kraja! Pogledaj na zavet Svoj, jer su svi pomračeni krajevi na zemlji puni domova bezakonja. Smirenij neka se ne vrati posramljen, siromasi i ubogi neka hvale ime Tvoje! Ustani, Bože, brani parnicu Svoju; opomeni se, kako Te bezumnik bruka svaki dan! Ne zaboravljaj glas molitvenika Tvojih: gordinja nenavidnika Tvojih diže se svagda.

S l a v a:

Psalam 74.

Hvalićemo Tebe, Bože, hvalićemo Tebe, i prizivati ime Tvoje. Kazaću sva čudesa Tvoja. Kad bude vreme došlo, ja ću suditi po pravdi. Rastopi se zemlja i svi žitelji na njoj, a Ja sam utvrdio stubove njene. Rekoh bezakonicima: ne prestupajte zakon, - i grešnicima: ne uznosite rog. Ne dižite u vis rog svoj, i ne govorite na Boga nepravdu. Jer pomoć neće doći ni od istoka, ni od zapada, ni od pustinjskih gora; nego je Bog sudija: jednoga ponižuje a drugoga uzvišuje. Jer je čaša u ruci Gospodnjoj, vina nerastvorena puna gustine, i pretočio je iz jedne u drugu; ipak se komina njegova ne odvoji: ima da je ispiju svi grešnici na zemlji. A ja ću se radovati do veka, i pevati Bogu Jakovljevu; i sve ću rogove grešnika slomiti, i uzvisiće se rog pravednika.

Psalam 75.

Zna se u Judeji za Boga, u Izrailju veliko je ime Njegovo. I beše u miru mesto Njegovo i stanište Njegovo na Sionu. Tamo je polomio silu lukova, oružje i mač i rat. Ti čudesno svetliš sa gora večnih. Smutiše se svi nerazumni srcem; zaspaše snom svojim, i ništa ne nađoše svi posednici bogatstva u rukama svojim. Od pretnje Tvoje, Bože Jakovljev, zadremaše oni što sede na konjima. Ti si strašan, i ko će stati protiv Tebe, i odoleti gnjevu Tvome? S neba javljaš sud, zemlja drhti i ćuti, kad Bog ustaje na sud, da spase sve krotke na zemlji. Jer pomišljanje čovečije ispoveda se Tebi, i ostanak pomišljanja praznuje Tebi. Pomolite se, i oddajte slavu Gospodu Bogu našem; svi koji su oko Njega prineće darove Strašnome, koji oduzima duhove knezovima, Strašnome mimo careva zemaljskih.

Psalam 76.

Glasom svojim ka Gospodu povikah, glasom svojim ka Bogu, i On me usliši. U dan nevolje svoje potražih Boga, rukama svojim noću pred Njim, i ne prevarih se; odbi da se uteši duša moja. Spomenuh Boga i obradovah se; udubih se u misli i omaloduši duh moj. Pretekoše straže oči moje: smutih se i ne govorih. Razmišljam o prvim danima, i godine večne pominjem i na tome se poučavam. Noću se udubljujem u misli srcem svojim, i tuguje duh moj. Zar će nas na vekove odbaciti Gospod, i neće nas više voleti? Ili će do kraja milost Svoju odseći, skončati obećanje iz pokolenja u pokolenje? Da li je Bog zaboravio Svoju milost, i u gnjevu povukao milosrđe Svoje? I rekoh: sada počeh razumevati da je ovo za mene promena desnice Višnjega! Opominjem se dela Gospodnjih, spominjem od početka čudesa Tvoja, i poučavam se u svima delima Tvojim, i o namerama Tvojim razmišljam. Bože, u svetinji je put Tvoj: ko je Bog tako velik kao Bog naš? Ti si Bog koji čini čudesa: Ti si pokazao silu Svoju među narodima; mišicom Svojom izbavio si narod Svoj, sinove Jakovljeve i Josifove. Videše Te vode, Bože, videše Te vode i ustreptaše, pometoše se bezdne, silna huka od voda; oblaci su zagrmeli, i strele Tvoje proleću. Glas groma Tvoga odjekivaše svuda unaokolo; munje Tvoje osvetliše vaseljenu, zemlja se poljulja, i drhtaše. Po moru su putevi Tvoji, i staze Tvoje po velikim vodama, i tragovi Tvoji ne poznaju se. Vodio si ljude Svoje kao ovce rukom Mojsijevom i Aronovom.

S l a v a:

Katizma 11.

Psalam 77.

Pazite, ljudi Moji, na zakon Moj, priklonite uho svoje k rečima usta Mojih. Otvoriću u pričama usta Svoja, projaviću zagonetke isprva. Ono što smo čuli i doznali, i što nam kazaše Oci naši, ne utajiše to od dece svoje u potonjem naraštaju, objavljujući slavu Gospodnju i silu Njegovu i čudesa koja je učinio. On podiže svedočanstvo u Jakovu, i zakon postavi u Izrailju, za koje zapovedi ocima našim da to predaju sinovima svojim; da bi znao potonji naraštaj, deca koja se rađaju, pa i oni da bi ustali i kazivali to svojoj deci. Da polažu na Boga nadanje svoje, i da ne zaboravljaju dela Božija i zapovesti Njegove da drže; da ne budu kao očevi njihovi, rod grub i nepokoran, rod koji ne ispravi srce svoje, i ne uveri s Bogom duh svoj. Sinovi Jefremovi, vešti strelci da zatežu luk, vratiše se natrag u dan rata; ne sačuvaše zavet Božiji, i po zakonu Njegovom ne hteše hoditi. I zaboraviše dobročinstva Njegova i čudesa koja im je pokazao; pred ocima njihovim kako učini čudesa u zemlji Egipatskoj, na polju Tanejskom. Razdvoji more i provede njih, postavi vode kao meh; i vodi ih danju oblakom, a preko noći svetlošću ognja. Raseče stene u pustinji i napoji ih kao iz velikog bezdana; i izvede vodu iz stene i potekoše vode kao reke. Ali oni su nastavili da greše Njemu, i ogorčili su Svevišnjega u pustinji. I kušali su Boga u srcima svojim, tražeći jela po volji svojoj; i klevetali su na Boga i rekli: može li Bog zgotoviti trpezu u pustinji? pošto udari u stenu i poteče voda i potoci nabujaše; može li i hleba dati, ili zgotoviti trpezu narodu Svome? I Gospod ču ovo i prezre ih, i oganj se razgore na Jakova, i gnjev se podiže na Izrailja; jer ne verovaše Bogu niti se uzdaše u spasenje Njegovo. Tada zapovedi oblacima odozgo, i otvori vrata nebeska, i pusti te im padaše mana za jelo i hleb nebeski dade im; hleb anđelski jede čovek, posla im jela do sitosti. Podiže nebom južni vetar i navede silom svojom jugo-zapadni vetar; i kao prahom zasu ih mesom, i kao peskom morskim pticama krilatim; i popadaše posred logora, oko šatora njihovih, pa jedoše do pune sitosti, i dade im što su želeli, nije im ostala želja neispunjena. Ali dok im hrana još beše u ustima, gnjev se Božiji podiže na njih, i pobi većinu od njih, i izabrane Izrailjce obori! I preko svega toga još su sagrešili, i nisu verovali čudesima Njegovim; i pusti te dani njihovi prolaziše uzalud, i godine njihove sa mukom. Kad ih ubijaše, tada Ga tražahu i obraćahu se, i jutrenjevahu k Bogu; i opominjahu se da im je Bog pomoćnik, i Bog Svevišnji da im je izbavitelj. I zavoleše Ga ustima svojim, i jezikom svojim slagaše Mu; i srce im ne beše pravo sa Njim, niti behu verni zavetu Njegovom. Ali On je milosrdan, i opraštao je grehe njihove i nije ih ubijao, nego se često uzdržavao od jarosti Svoje, i nije podizao sav gnjev Svoj. I opominjao se da su telo, duh koji hodi i ne okreće se. Koliko Ga puta ogorčiše u pustinji, i progneviše Ga u zemlji bezvodnoj! I preokretali se i kušali su Boga, i srdili Sveca Izrailjevog. I nisu se opominjali ruke Njegove, i onoga dana kada ih izbavi iz ruke ugnjetača, kad postavi znake Svoje u Egiptu i Svoja čudesa na polju Tanejskom. On pretvori u krv reke njihove i izvore njihove, da ne mogoše piti; posla na njih bubine da ih ujedaju, i žabe da ih more. I pusti medljiku na letinu njihovu, i muku njihovu dade skakavcima. Vinograde njihove pobi gradom i smokve njihove slanom. I predade gradu stoku njihovu i imanje njihovo ognju; posla na njih ognjeni gnjev jarosti Svoje, jarost i gnjev i muku, poslanje kroz anđele ljute. Učini stazu gnjevu Svome, i ne poštede od smrti duše njihove, i stoku im predade pomoru. I pobi sve prvence u zemlji Egipatskoj, prvine od svakoga truda u naseljima Hamovim. I podiže ljude Svoje kao ovce, i povede ih kao stado preko pustinje. I vodi ih pouzdano, i oni se ne bojaše, a neprijatelje njihove pokri more. I dovede ih na goru svetinje Svoje, na ovu goru, koju zadobi desnica Njegova. I odagna ispred lica njihovog narode; i kockom razdeli im nasleđe, i po naseljima njihovim nastani plemena Izrailjeva. Ali oni su i dalje kušali i srdili Boga Svevišnjega, i svedočanstva Njegova nisu čuvali. I odvratili se i odvrgli kao i očevi njihovi, prevratili se u iskrivljen luk; i prognevili Ga humkama svojim i kipovima svojim razdražili Ga. A Bog ču i prezre, i ponizi veoma Izrailja. I odbaci skiniju Silomsku, skiniju u kojoj obitavaše među ljudima. I predade u ropstvo krepost Njihovu, i lepotu njihovu u ruke neprijateljima. I predade maču narod svoj, i nasleđe svoje prezre. Mladiće njihove pojede oganj, a devojke im se ne udavaše. Sveštenici njihovi padoše od mača, i udovice njihove neće biti uplakane. Najposle, kao od sna probudi se Gospod, kao junak savladan od vina; i odbi natrag neprijatelje Svoje, večnoj sramoti predade ih. I odbaci skiniju Josifovu i pleme Jefremovo ne izabra; nego izabra pleme Judino, goru Sion, koju zavole. I sagradi kao jednoroga Svetilište svoje, i utemelji ga na zemlji do veka! I izabra Davida raba Svoga, i uze ga od stada ovčijih, od ovaca dojilica uze ga da bude pastir Jakovu, rabu Njegovom, i Izrailju, nasledstvu Njegovom. I bio im je pastir nezlobivim srcem svojim, i vodio ih je razumnim rukama svojim.

S l a v a:

Psalam 78.

Bože, neznabožci zauzeše nasleđe Tvoje, oskrnaviše sveti hram Tvoj; pretvoriše Jerusalim u razvaline, trupove raba Tvojih dadoše za jelo pticama nebeskim, tela ugodnika Tvojih zverima zemaljskim. Proliše krv njihovu kao vodu oko Jerusalima, i ne beše niko da pogrebe. Postali smo bruka susedima našim, potsmeh i poruga onima oko nas. Dokle ćeš se, Gospode, gneviti do kraja, revnost Tvoja plamteti kao oganj? Izlij gnjev Tvoj na narode koji Te ne znaju, i na carstva koja ne prizivaju ime Tvoje. Jer pojedoše Jakova, i mesto su Njegovo opustošili. Ne pominji pređašnja bezakonja naša, nego brzo da nas sretne milosrđe Tvoje, Gospode, jer smo veoma osiromašili. Pomozi nam, Bože, Spasitelju naš, radi slave imena Tvoga! Gospode, izbavi nas i izbriši grehe naše radi imena Tvoga! Da nekad ne kažu neznabošci: gde je Bog njihov? I da se pokaže među neznabošcima pred očima našim osveta za prolivenu krv raba Tvojih! Nek izađu preda Te' uzdasi sužnjeva okovanih, silom mišice Svoje ukrepi sinove umrtvljenih. Sedmostruko vrati u nedra susedima našim brukanje njihovo, kojim brukaše Tebe, Gospode! A mi narod Tvoj, i ovce paše Tvoje slavićemo Te, Bože, do veka, u pokolenja i pokolenja javljaćemo hvalu Tvoju.

Psalam 79.

Pastire Izrailjev, pazi, Ti koji vodiš Josifa kao ovča; Ti koji sediš na Heruvimima, javi se! pred Jefremom, i Venijaminom, i Manasijom podigni silu Svoju i dođi da nas spaseš. Bože, obrati nas, i neka zasija lice Tvoje, pa ćemo se spasti. Gospode, Bože nad vojskama, dokle ćeš se gneviti na molitvu raba Tvojih? Hraniš nas hlebom suznim i pojiš nas suzama po meri. Postavio si nas za protiv-rečenje susedima našim, i neprijatelji naši narugaše se nama. Gospode, Bože nad vojskama, obrati nas, i neka zasija lice Tvoje, pa ćemo se spasti! Iz Egipta Ti si preneo čokot, proterao si narode i njega zasadio. Prokrčio si put pred njim i zasadio mu korenje, i ispuni zemlju. Njegova senka pokri gore, i loze njegove kedrove Božije; pustio je do mora loze svoje i mladare svoje sve do reka. Zašto si mu razvalio ogradu, da ga beru svi koji prolaze putem? Šumski vepar melje ga, i usamljeni divljak jede ga. Bože nad vojskama, obrati se već, i pogledaj s neba i vidi, i poseti vinograd ovaj, i savrši njega, koga je nasadila Desnica Tvoja, i sina čovečijeg koga si ukrepio Sebi! Spaljen je ognjem i raskopan, od pretnje lica Tvoga pogibe. Neka bude ruka Tvoja nad čovekom desnice Tvoje, i nad sinom čovečijim koga si ukrepio Sebi! I mi nećemo odstupiti od Tebe, i Ti ćeš nas oživeti, i prizivaćemo ime Tvoje. Gospode, Bože nad vojskama, obrati nas, i neka zasija lice Tvoje, pa ćemo se spasti!

Psalam 80.

Radujte se Bogu pomoćniku našemu, pokliknite Bogu Jakovljevu. Uzmite psalam i dajte timpan, psaltir krasan sa guslama. Zatrubite o novom mesecu trubom, na svečani dan praznika vašega. Jer je takav zakon u Izrailju, i naredba od Boga Jakovljeva. Ovo postavi za svedočanstvo Josifu, kad je izašao iz zemlje Egipatske: čuo je jezik koga nije znao. Olakšao je breme na leđima njegovim, ruke njegove radiše sa kotaricama. U nevolji prizivao si Me, i izbavih te; uslišah te u potaji bure, oprobah te na vodi protiv-rečenja. Slušaj, narode Moj, hoću da ti zasvedočim, Izrailju, ako hoćeš da Me poslušaš: da ne bude u tebe novi bog, i da se ne klanjaš tuđem bogu. Jer Ja sam Gospod Bog tvoj, Koji sam te izveo iz zemlje Egipatske: otvori svoja usta i Ja ću ih napuniti. Ali narod moj ne posluša glasa Moga, i Izrailj ne obrati pažnju k Meni; i Ja ih pustih na volju srca njihovoga, da pođu po svojim namerama. A ako bi Me narod Moj poslušao, ako bi Izrailj pošao putevima Mojim, do ništavila bih ponizio neprijatelje njegove, i na protivnike njegove digao bih ruku Svoju. Neprijatelji Gospodnji slagaše Mu, ali vreme njihovo biće do veka. Jer ih je hranio najboljom pšenicom i medom iz kamena sitio je njih.

S l a v a:

Psalam 81.

Bog stade na saboru bogova, i usred bogova rasuđuje: Dokle ćete suditi nepravedno, i povlađivati grešnicima? Sudite pravedno siročetu i siromahu, smirenog i ubogog opravdajte; izvučite siromaha i uboga, izbavite ga iz ruku grešnika. Ali oni nemaju ni znanja ni razumevanja, oni hode po tami; nek se poljuljaju svi temelji zemlje. Ja rekoh: bogovi ste, i svi ste vi sinovi Višnjega; ali vi kao ljudi umirete, i kao jedan od knezova padate. Ustani, Bože, sudi zemlji; jer ćeš Ti imati nasledstva u svima narodima.

Psalam 82.

Bože, ko se može uporediti s Tobom? Nemoj zaćutati niti počivati, Bože! Jer evo, neprijatelji Tvoji uzavreše, i nenavidnici Tvoji podigoše glavu; po narod Tvoj zlo naumiše i dogovaraju se protiv ugodnika Tvojih. Rekoše: hodite da ih istrebimo između naroda i da se više ne spominje ime Izrailjevo. Jer složno pristaše i napraviše zaveru protiv Tebe: Idumejska naselja i Ismailovci, Moav i Agarjani, Gavel i Amon i Amalik, i tuđinci sa žiteljima Tira; jer i Asur priđe s njima, postaše pomoć sinovima Lotovim. Učini im onako kao Madijamu i Sisari, kao Javinu na potoku Kisonu, koji su istrebljeni u Aendoru, i nagnojiše sobom zemlju. Postavi knezove njihove kao Oriva i Ziva, i Zeveja i Salmana, sve glavare njihove, sve koji rekoše: hajde da mi nasledimo sebi Svetilište Božije. Bože moj, postavi ih kao kolo, kao trsku pred licem vetra; kao oganj što sagoreva šume, i kao plamen što spaljuje gore, tako da ih poteraš burom Svojom i gnjevom Svojim da ih smutiš! Pokrij lica njihova sramotom, da bi potražili ime Tvoje, Gospode! Neka se postide i pometu za na vek veka, i neka se posrame i poginu! I neka znaju da je ime Tebi Gospod, i da si Ti jedini Svevišnji na celoj zemlji!

Psalam 83.

Kako su dragoceni stanovi Tvoji, Gospode nad vojskama! Duša moja čezne i kopni za dvorovima Gospodnjim; srce moje i telo moje raduju se Bogu živome! Jer i ptica nađe sebi dom, i grlica gnjezdo sebi, gde će položiti ptiće svoje; a ja nađoh oltare Tvoje, Gospode nad vojskama, Care moj i Bože moj! Blago onima koji žive u domu Tvome, u vekove vekova hvaliće Tebe. Blago čoveku kome si Ti odbrana njegova; on je ushođenja u srcu svome postavio, kroz dolinu plačevnu, u mesto koje je postavio; jer i blagoslove daće zakonodavac. Hodiće iz sile u silu; javiće se Bog bogova u Sionu. Gospode, Bože nad vojskama, usliši molitvu moju, saslušaj me, Bože Jakovljev! Zaštitniče naš, vidi, Bože, i pogledaj na lice pomazanika Svoga! Jer je bolji jedan dan u dvorovima Tvojim nego hiljade dana vani; više volim pri kraju biti u domu Boga mojega, nego živeti u naseljima grešničkim. Jer Gospod voli milost i istinu, Bog daje blagodat i slavu; Gospod neće lišiti dobra one koji hode u bezazlenosti. Gospode, Bože nad vojskama, blago čoveku koji se u Tebe uzda!

Psalam 84.

Zavoleo si, Gospode, zemlju Svoju, povratio si roblje Jakovljevo! Oprostio si bezakonja ljudima Svojim, pokrio si sve grehe njihove. Ukrotio si sav gnjev Svoj, odvratio si se od gnjeva jarosti Svoje. Povrati nas, Bože spasenja naših, i odvrati jarost Svoju od nas. Zar ćeš se u vekove gneviti na nas, ili ćeš produžiti gnjev Svoj sa pokolenja na pokolenje? Bože, kad se Ti obratiš oživećeš nas, i narod Tvoj veseliće se o Tebi. Pokaži nam, Gospode, milost Svoju i spasenje Svoje daj nam. Da čujem šta će reći u meni Gospod Bog: jer će izreći mir za ljude Svoje, i za svete Svoje, i za one koji se obraćaju srcem k Njemu. Ipak spasenje Njegovo blizu je onima koji Ga se boje, da bi nastanio slavu u zemlji našoj! Milost i Istina sretoše se, Pravda i Mir celivaše se. Istina sa zemlje zasija, i Pravda sa neba spusti se. Jer i Gospod daje dobro, i zemlja naša daje plod svoj. Pravda pred Njim prethodi i postavlja na put stope svoje.

S l a v a:

Katizma 12.

Psalam 85.

Prikloni, Gospode, uho Svoje i usliši me, jer sam ja siromah i ubog! Sačuvaj dušu moju, jer sam Tvoj ugodnik; Bože moj, spasi raba Svoga, koji se u Tebe uzda. Pomiluj me, Gospode, jer k Tebi vapijem vas-dan. Razveseli dušu raba Svoga, jer k Tebi, Gospode, uzdigoh dušu svoju. Jer si Ti, Gospode, blag i krotak i mnogomilostiv svima koji Te prizivaju. Čuj, Gospode, molitvu moju i pripazi na glas moljenja moga. U dan nevolje svoje zavapih k Tebi, i uslišio si me. Nema ravna Tebi među bogovima, Gospode, i nema ravna po delima Tvojim. Svi narodi, koje si stvorio, doćiće i pokloniće se pred Tobom, Gospode, i proslaviće ime Tvoje. Jer si Ti velik i činiš čudesa, Ti si Bog jedini! Povedi me, Gospode, na put Tvoj i hodiću po istini Tvojoj. Neka se raduje srce moje bojeći se imena Tvoga. Ispovedaću Te, Gospode Bože moj, svim srcem svojim i proslavljaću ime Tvoje do veka. Jer je milost Tvoja velika na meni i izbavio si dušu moju iz ada preispodnjega! Bože, bezakonici ustali na mene, i gomila nasilnika traži dušu moju, a nemaju Tebe pred sobom. Ali Ti, Gospode Bože moj, sažaljivi i milostivi, dugotrpeljivi i mnogomilostivi i istiniti, pogledaj na mene i pomiluj me! Daj moć Svoju rabu Svome i spasi sina rabinje Svoje. Učini sa mnom znamenje dobrote, i neka vide nenavidnici moji i neka se postide; jer si me Ti, Gospode, pomogao i utešio si me.

Psalam 86.

Temelji su njegovi na gorama svetim; Gospod voli vrata Sionova više od svih naselja Jakovljevih. Preslavne stvari govorahu o tebi, grade Božji! Među onima koji me znaju, pribrojaću Misir i Vavilon; i evo, tuđinci i Tir i narod Etiopski, oni biše tamo. Čovek će reći: majka je Sion! i Čovek se rodi u njemu, jer ga je sam Višnji osnovao; Gospod će kazati u pismu naroda i knezova ovih koji su bili u njemu; jer je svih veseljaka obitalište u tebi.

Psalam 87.

Gospode, Bože Spasenja moga, danju vičem i noću pred Tobom. Neka iziđe preda Te' molitva moja; prikloni uho Svoje k moljenju mome. Jer se napuni zala duša moja i život moj adu se približi. Pribrojan sam onima što silaze u grob, postadoh kao čovek bez pomoći, među mrtvima slobodan; kao ranjenici koji spavaju u grobu, koje Ti više ne spominješ i koji su od ruke Tvoje odgurnuti. Metnuše me u jamu preispodnju, gde je tama i senka smrti. Oteža na meni jarost Tvoja, i sve valove Tvoje naveo si na mene. Udaljio si od mene poznanike moje, postavili me za gadost sebi; zatvoren sam i ne ishodim. Oči moje iznemogoše od siromaštva; vičem k Tebi, Gospode, po vas-dan, pružam k Tebi ruke svoje. Eda li ćeš mrtvima činiti čudesa? ili će ih lekari podići da bi Te slavili? Eda li će neko u grobu kazivati milost Tvoju, i istinu Tvoju u pogibelji? Eda li će u tami biti poznata čudesa Tvoja, i pravda Tvoja u zemlji zaboravljenoj? Ali ja Tebe, Gospode, prizivam, i jutrom presreće Te molitva moja. Zašto, Gospode, odbacuješ dušu moju, odvraćaš lice Svoje od mene? Ja sam siromah i u trudovima od mladosti moje; pa se uzvisih, pa se ponizih i iznemogoh. Gnjev Tvoj dođe na mene, zastrašivanja Tvoja uzmutiše me; opkoljavaju me svaki dan kao voda, obuzimaju me zajedno. Udaljio si od mene druga i prijatelja, i poznanike moje od nevolje moje.

S l a v a:

Psalam 88.

O milosti Tvojoj, Gospode, pevaću do veka, u pokolenja i pokolenja javljaću istinu Tvoju ustima svojim. Jer si rekao: na vek se milost izgrađuje, na nebesima se priprema istina Tvoja. Zaveštah zavet izbranima Svojim, zakleh se Davidu, rabu Svome: do veka ću održavati potomstvo tvoje i presto tvoj utvrđivati u pokolenja i pokolenja. Nebesa kazuju čudesa Tvoja, Gospode, i istinu Tvoju u crkvi svetih. Jer ko će se u oblacima ravnati sa Gospodom? i ko će se izjednačiti sa Gospodom među sinovima Božijim? Bogu se treba klanjati u savetu svetih, jer je velik i strašan je svima koji su oko Njega. Gospode, Bože nad vojskama, ko je ravan Tebi? Silan si, Gospode, i istina je Tvoja oko Tebe! Ti vladaš nad silom morskom, i kolebanje valova njegovih Ti ukroćavaš. Ti si smirio gordoga kao ranjenika, i mišicom sile Svoje rastočio si neprijatelje Svoje. Tvoja su nebesa i Tvoja je zemlja; Ti si utvrdio vaseljenu i sve što-god je u njoj. Sever i more Ti si stvorio, Tavor i Ermon o imenu Tvome raduju se. Tvoja je mišica sa silom, krepka je ruka Tvoja i visoka desnica Tvoja. Pravda i sud temelji su Tvoga prestola, milost i istina prethode pred licem Tvojim. Blago narodima koji znaju za radosne pokliče; Gospode, u svetlosti lica Tvoga oni hode; imenom se Tvojim raduju po vas-dan, i pravdom Tvojom uzvišuju se. Jer si Ti pohvala sile njihove, i po milosti Tvojoj uzvišuje se rog naš. Jer je Gospodnje zastupljenje, i Sveca Izrailjeva, Cara našega! Tada si govorio u viziji sinovima Svojim, i rekao si: Poslah pomoć protiv silnika, uzvisih izbranoga iz naroda Svoga. Nađoh Davida raba Svoga, svetim uljem Svojim pomazah njega. Jer ruka Moja zastupaće ga, i mišica Moja krepiće ga. Ništa protiv njega neće uspeti neprijatelj, i sin bezakonja neće moći da ga muči. I od lica njegova odsećiću neprijatelje njegove, i nenavidnike njegove pobediću. I istina je Moja i milost Moja sa njim; i u Moje ime uzvisiće se rog njegov. I postaviću na more ruku njegovu i na reke desnicu njegovu. On će Me prizivati: Ti si Otac moj, Bog moj i zastupnik spasenja moga. I Ja ću ga postaviti za prvenca, za većega od careva zemaljskih. Čuvaću mu do veka milost Svoju, i zavet je Moj sa njim veran; i učvrstiću potomstvo njegovo na vek veka, i presto njegov kao dane nebeske. Ako sinovi njegovi ostave zakon Moj, i ne hode po Mojim naredbama; ako oskvrnave opravdanja Moja, i ne sačuvaju zapovesti Moje, onda ću ih pokarati štapom za bezakonja njihova, i batinama za nepravde njihove; ali milosti Svoje neću uzeti od njih, niti ću se izmeniti u istini Svojoj; niti ću oskvrnaviti zavet Svoj, i što je izašlo iz usta Mojih neću poreći. Jednom se zakleh Svetinjom Mojom, zar ću Davidu slagati: potomstvo njegovo ostaće do veka, i presto njegov biće kao sunce preda Mnom, i kao mesec utvrđeni do veka, i verni svedok na nebesima. A Ti si odbacio i zanemario, negodovao si na pomazanika Svoga; raskinuo si zavet sa rabom Svojim, oskvrnavio si svetinju njegovu na zemlji; razvalio si sve ograde njegove, tvrđave njegove pretvorio si u ruševine. Plene ga svi koji prolaze putem, postade bruka susedima svojim. Uzvisio si desnicu napadača njegovih, obradovao si sve neprijatelje njegove. Utupio si oštrice mača njegovog, i nisi ga zastupio u boju; odstupio si od svetinje njegove, i presto njegov oborio si na zemlju; skratio si dane života njegovog i oblio si ga stidom. Dokle ćeš se, Gospode, odvraćati do kraja, dokle će kao oganj plamteti gnjev Tvoj? Opomeni se koji je moj sastav; i da li si uzalud stvorio sve sinove čovečije? Koji je čovek živeo a smrti nije video, i dušu svoju da je izbavio iz ruku adovih? Gde su pređašnje milosti Tvoje, Gospode, kako si se kleo Davidu istinom Svojom? Opomeni se, Gospode, brukanja raba Tvojih, koje nosim u nedrima svojim od mnogih naroda; kojim brukaše neprijatelji Tvoji, Gospode, kojim brukaše izmenu pomazanika Tvoga. Neka je blagosloven Gospod do veka! Amin i Amin.

S l a v a:

Psalam 89.

Gospode, bio si nam utočište u pokolenja i pokolenja. Pre nego što gore postaše i uobliči se zemlja i vaseljena, i od veka i do veka Ti jesi. Nemoj obratiti čoveka u poniženje; a Ti si rekao: obratite se, sinovi čovečiji. Jer je hiljada godina pred očima Tvojim, Gospode, kao dan jučerašnji kad prođe, i kao straža noćna. Godine njihove biće ništavne, proćiće kao trava jutrom: izjutra procvetaju, i pridođu; uveče otpadnu, stvrdnu se i usahnu. Jer smo iščezli od gnjeva Tvoga, i od jarosti Tvoje smućeni smo. Stavio si bezakonja naša preda-Se', vek naš na svetlost lica Tvoga. Jer svi se dani naši prekraćuju i od srdnje Tvoje iščezavamo; godine naše prolaze kao paučina; dani naših godina, u njima je sedamdeset godina, a ako je u punoj snazi - osamdeset godina, i većina ih je trud i bol; jer krotost ulazi u nas i ona nas vaspitava. Ko će znati silu gnjeva Tvoga, i od straha Tvoga jarost Tvoju izmeriti? Tako mi pokaži desnicu Svoju, i one koji su srcem vaspitani u mudrosti. Obrati se, Gospode, dokle ćeš? I budi milostiv rabima Svojim. Ispunili smo se ujutru milosti Tvoje, Gospode, i obradovali se i razveselili se; u sve dane naše da se veselimo, za dane u koje si nas ponizio, za godine u koje videsmo zla. I pogledaj na rabe Tvoje i na dela Tvoja, i povedi sinove njihove. I neka bude svetlost Gospoda Boga našega na nama, i dela ruku naših ispravi nama, i dela ruku naših ispravi.

Psalam 90.

Čovek, koji živi u pomoći Višnjega, nastaniće se u zaklonu Boga nebeskoga. Rećiće Gospodu: Ti si zastupnik moj i utočište moje, Bog moj, u Koga se uzdam. Jer On će te izbaviti od zamke lovačke, i od reči metežne; plećima Svojim oseniće te, i pod krilima Njegovim imaćeš pouzdanje; štitom će te ograditi istina Njegova. Nećeš se bojati od strahote noćne, od strele koja leti po danu, od stvari što ide po mraku, od napasti i demona podnevnoga. Pašće pored tebe hiljada, i deset hiljada tebi s desne strane, a tebi se neće približiti. Ali ćeš gledati očima svojim i videti platu grešnicima. Jer si ti, Gospode, pouzdanje moje. Svevišnjega si izabrao sebi za utočište. Neće ti prići zlo, i rana se neće približiti telu tvome. Jer će Anđelima Svojim zapovediti za tebe, da te čuvaju na svima putevima tvojim; na ruke će te uzeti, da negde ne zapneš o kamen nogom svojom. Na aspidu i na zmiju nastupićeš i zgazićeš lava i aždaju. Jer se uzda u Mene, i izbaviću ga; zakloniću ga, jer je poznao ime Moje. Prizvaće Me, i uslišiću ga; sa njim sam u nevolji, izbaviću ga i proslaviću ga; dugim životom ispuniću ga, i pokazaću mu spasenje Moje!

S l a v a:

Katizma 13.

Psalam 91.

Dobro je ispovedati se Gospodu i pevati imenu Tvome, Višnji; javljati jutrom milost Tvoju, i istinu Tvoju noću, uz harfu od deset žica i uz gusle sa pesmom! Jer si me razveselio, Gospode, u tvorenjima Svojim, i u delima ruku Tvojih radujem se. Kako su uzvišena dela Tvoja, Gospode! veoma su duboke pomisli Tvoje. Bezuman čovek njih ne zna i nerazuman njih ne razume. Kad grešnici niču kao trava i cvetaju svi koji čine bezakonje, to biva zato da bi se istrebili za na vek veka. A Ti si Višnji na vek, Gospode. Jer evo neprijatelji Tvoji, Gospode, evo neprijatelji Tvoji ginu, i rasipaju se svi koji čine bezakonje. A moj rog uzvišava se kao u jednoroga, i starost moja u jeleju gustom. I oko moje gleda na vrage moje; i one, koji ustaju na mene, čuje uho moje. Pravednik cveta kao palma, kao kedar na Livanu množi se. Oni nasađeni u domu Gospodnjem cvetaju u dvorovima Boga našega; još su rodni u starosti gustoj, i budu blago-prijemčivi da veste: da je pravičan Gospod Bog naš i da nema u Njemu nepravde.

Psalam 92.

Gospod se zacari, u lepotu se obuče; obuče se Gospod u silu i opaša se; jer utvrdi vaseljenu koja se neće poljuljati. Presto je Tvoj gotov od večnosti, i od veka Ti jesi. Podigoše reke, Gospode, podigoše reke glasove svoje; uzdižu reke vodopade svoje od glasova voda mnogih. Divne su visote morske, divan je u visinama Gospod. Svedočanstva su Tvoja veoma verna; domu Tvome priliči svetost, Gospode, dokle bude dana.

Psalam 93.

Bog osvete je Gospod, Bog osvete pojavio se! Podigni se, Sudijo zemaljski, podaj po zasluzi gordima! Dokle grešnici, Gospode, dokle grešnici da se hvale? da oglašuju i govore nepravdu, da govore svi koji čine bezakonje? Narod Tvoj, Gospode, poniziše, i nasleđe Tvoje namučiše; udovicu i siroče umoriše, i došljaka ubiše. I rekoše: ne vidi Gospod niti zna Bog Jakovljev. Urazumite se, bezumni u narodu; i ludi, nekad umudrite se? Onaj, Koji je nasadio uho, zar ne čuje? i Koji je sazdao oko, zar ne vidi? Zar neće izobličiti Bog, Koji narode vaspitava, Koji uči čoveka znanju? Gospod zna misli ljudske, kako su ništavne. Blago čoveku koga Ti, Gospode, karaš i zakonu Svome učiš; da bi mu dao mir u zle dane, dok se ne iskopa grešniku jama. Jer neće Gospod odbaciti narod Svoj, i nasleđe Svoje neće ostaviti; dok se pravda ne obrati na sud, i svi koji se nje drže, svi pravični srcem. Ko će ustati za mene protiv lukavih? ili ko će pristati sa mnom protiv bezakonika? Da mi Gospod nije pomogao, umalo bi se duša moja preselila u ad. Ako kažem: posrće mi noga moja, milost Tvoja, Gospode, pomaže mi. Gospode, kada se umnože patnje u srcu mom, utehe Tvoje uveseljavaju dušu moju. Neka ne bude kod Tebe presto bezakonja, koji ljudima čini muku na naredbu. Jer love dušu pravednu i krv nevinu osuđuju. Ali je Gospod moje utočište, i Bog je pomoć pouzdanja moga. I Gospod će im uzvratiti za bezakonje njihovo, i za njihovo lukavstvo pogubiće ih Gospod Bog.

S l a v a:

Psalam 94.

Priđite radujmo se Gospodu, kličimo Bogu Spasitelju našem! Izađimo pred lice Njegovo u ispovedanju, i u psalmu uskliknimo Njemu! Jer Gospod je Bog veliki i Car veliki po svoj zemlji. Jer u Njegovoj su ruci svi krajevi zemlje, i visine gorske Njegove su. Jer Njegovo je more i On ga je stvorio, i kopno Njegove su ruke sazdale. Priđite poklonimo se i pripadnimo Njemu, i zaplačimo pred Gospodom, Stvoriteljem svojim; jer On je Bog naš, i mi smo narod paše Njegove i ovce ruke Njegove. Ako danas čujete glas Njegov, nemoj da vam otvrdnu srca vaša kao u prognevljenju, kao u dane kušanja u pustinji, gde me kušaše oci vaši, probaše Me iako su videli dela Moja. Zato negodovah četrdeset godina na taj rod, i rekoh: uvek zabluđuju srcem: i oni ne poznaše puteve Moje; i zato se zakleh u gnjevu Svom: da neće ući u pokoj Moj.

Psalam 95.

Pevajte Gospodu pesmu novu, pevajte Gospodu, svi zemljani! Pevajte Gospodu, blagosiljajte ime Njegovo, blagovestite iz dana u dan spasenje Njegovo. Oglasite po narodima slavu Njegovu, po svim plemenima čudesa Njegova. Jer je velik Gospod i hvaljen je veoma, On je strašniji od svih bogova. Jer svi bogovi mnogobožački jesu besovi; a Gospod je nebesa stvorio. Slava i krasota su pred Njim, svetinja i veleljepije u svetilištu Njegovom. Prinesite Gospodu, plemena narodna, prinesite Gospodu slavu i čast; prinesite Gospodu slavu imenu Njegovom. Uzmite darove i uđite u dvorove Njegove; poklonite se Gospodu u svetom dvoru Njegovom; neka se poljulja od lica Njegova cela zemlja! Recite narodima, da Gospod caruje; jer i učvrsti vaseljenu, koja se neće poljuljati: On će suditi narodima pravedno. Nek se vesele nebesa, i nek se raduje zemlja; neka se poljulja more i sve što je u njemu. Tada će se radovati polja i sve što je na njima; tada će se radovati sva drveta šumska, od lica Gospodnja, jer dolazi, jer ide da sudi zemlji: da sudi vaseljeni po pravdi, i narodima po istini Svojoj.

Psalam 96.

Gospod caruje: nek se raduje zemlja, nek se vesele ostrva mnoga. Oblak je i mrak oko Njega; sud i pravda su temelji prestola Njegovog. Oganj pred Njim predhodi, i popali naokolo neprijatelje Njegove. Osvetliše munje Njegove vaseljenu: zemlja vide i poljulja se. Gore se rastopiše kao vosak od lica Gospodnja, od lica Gospoda cele zemlje. Nebesa oglasiše pravdu Njegovu, i svi narodi videše slavu Njegovu. Nek se postide svi koji se klanjaju kipovima, i koji se hvale idolima svojim. Poklonite se Njemu, svi anđeli Njegovi. Usliši i razveseli se Sion, i kćeri Judejske obradovaše se radi sudova Tvojih, Gospode! Jer si Ti, Gospod Višnji nad celom zemljom, i veoma preuzvišen nad svima bogovima. Vi, koji ljubite Gospoda, mrzite na zlo; čuva Gospod duše ugodnika Svojih, izbavlja ih iz ruku grešnika. Svetlost zasija pravedniku, i veselje onima koji su pravični srcem. Radujte se, pravedni, u Gospodu i slavite spomen svetinje Njegove.

S l a v a:

Psalam 97.

Pevajte Gospodu pesmu novu, jer čudesa je učinio Gospod; pomože Mu desnica Njegova i sveta mišica Njegova. Gospod je ukazao spasenje Svoje, pred narodima otkrio je pravdu Svoju. Spomenu milost Svoju Jakovu, i istinu Svoju domu Izrailjevu: videše svi krajevi zemlje spasenje Boga našega. Pokliknite Bogu, svi zemljani; pevajte i radujte se i pojte. Pojte Gospodu uz gusle, uz gusle i glasom psaltira; u trube kovane i glasom truba rožanih uskličite pred Carem Gospodom. Neka se zaljulja more i sve što je u njemu, vaseljena i svi žitelji na njoj. Reke će zapljeskati rukama zajedno, gore će se obradovati, od lica Gospodnja, jer dolazi, jer ide da sudi zemlji; da sudi vaseljeni po pravdi i narodima po pravici.

Psalam 98.

Gospod caruje: neka se gneve narodi; On sedi na Heruvimima: neka se poljulja zemlja! Gospod u Sionu velik je i uzvišen nad svima narodima! Neka slave veliko ime Tvoje, jer je strašno i sveto! I čast careva voli pravedni sud; Ti si pripremio pravicu; sud i pravdu Ti si uredio u Jakovu. Uznosite Gospoda Boga našega, i poklanjajte se podnožju nogu Njegovih, jer je sveto. Mojsije i Aron behu među sveštenicima Njegovim, i Samuilo među onima koji prizivahu ime Njegovo: oni prizivahu Gospoda, i On je njih uslišavao. Iz stuba od oblaka govorio je njima, jer čuvahu svedočanstva Njegova i naredbe Njegove koje im dade. Gospode Bože naš, Ti si ih slušao; Bože, Ti si im bio milostiv, i činio osvetu na sve poduhvate njihove. Uznosite Gospoda Boga našega i poklanjajte se na svetoj gori Njegovoj, jer je svet Gospod Bog naš!

Psalam 99.

Uskliknite Bogu, svi zemljani! služite Gospodu u veselju; uđite pred Njim u radosti! Upoznajte Gospoda, jer je On Bog naš; On je nas stvorio, a ne mi: a mi smo narod Njegov, i ovce paše Njegove. Uđite na vrata Njegova sa ispovedanjem, u dvore Njegove sa pesmama; ispovedite se Njemu, pohvalite ime Njegovo. Jer je dobar Gospod; do veka je milost Njegova, i sve do pokolenja i pokolenja istina Njegova!

Psalam 100.

Milost i sud pevaću tebi, Gospode! Pevaću i razumeću na putu neporočnom: kada ćeš doći k meni? Hodim u nezlobivosti srca svoga u domu svom. Ne stavljam pred očima svojim stvar nezakonitu; mrzim na one koji čine prestupe. Srce pokvareno ne prionu za mene; lukavoga, što se uklanja od mene, neću da znam! Onoga, što tajno kleveta bližnjega svoga, toga izgonim; sa gordim okom i nesitim srcem, sa njim ne jedem. Oči su moje obraćene prema vernima na zemlji, da ih posadim sa mnom. Ko ide putem neporočnim taj služi meni. Ne živi u domu mome ko tvori gordinju; ko govori nepravedno ne stoji pred očima mojim. Jutrom zatirem sve grešnike na zemlji, da istrebim iz grada Gospodnjega sve koji čine bezakonje!

S l a v a:

Katizma 14.

Psalam 101.

Gospode, usliši molitvu moju, i vapaj moj neka dođe do Tebe. Ne odvraćaj lice Svoje od mene; u dan kad sam u nevolji, prikloni k meni uho Svoje, u dan kad Te prizivam, brzo me usliši. Jer iščezavaju dani moji kao dim, i kosti moje osušile se kao suva grana. Ranjen bejah kao trava i usahnu srce moje, jer zaboravih jesti hleb svoj. Od glasa uzdisanja moga prionu kost moja za telo moje. Postadoh sličan pelikanu u pustinji, i kao sova na razvalini. Bdim i sedim kao ptica osamljena na krovu. Svaki dan brukaju me vrazi moji, i oni, što me hvale, zaklinju se protiv mene. Jer pepeo kao hleb jedoh, i piće svoje suzama rastvarah, od lica gnjeva Tvoga i jarosti Tvoje, jer podigavši, oborio si me. Dani moji kao senka prošli su, i ja kao trava osuših se. A Ti, Gospode, na vek ostaješ, i spomen Tvoj u pokolenja i pokolenja. Ti ćeš ustati i smilovati se na Sion, jer je vreme da se smiluješ na njega, jer je došlo vreme. Jer rabima Tvojim omilje kamenje njegovo, i za prahom njegovim žale. Tada će se neznabošci bojati imena Tvoga, Gospode, i svi carevi zemaljski slave Tvoje; jer će Gospod sazidati Sion, i pojaviti se u slavi Svojoj. Pogledaće na molitvu smirenih, i neće odbaciti molbu njihovu. Neka se zapiše ovo za buduće pokolenje, i narod koji se izgrađuje, hvaliće Gospoda. Jer se nadvio sa svete visine Svoje, Gospod sa neba pogledao je na zemlju: da čuje uzdisanje okovanih, da razreši sinove umrtvljenih; da bi oglasili na Sionu ime Gospodnje, i hvalu Njegovu u Jerusalimu, kad se skupe svi narodi i carevi da služe Gospodu. Odgovori mu na putu kreposti njegove; umaljenje dana mojih objavi mi; nemoj me uzeti u polovini dana mojih! a Tvoje su godine u sva pokolenja. U početku Ti si, Gospode, osnovao zemlju, i nebesa su delo ruku Tvojih. Ona će propasti, a Ti ostaješ; i sve će kao ruho oveštati, i kao haljinu savićeš ih, i izmeniće se. Ali Ti ostaješ isti, i godine Tvoje nemaju kraja. Sinovi raba Tvojih nastaniće se, i potomstvo njihovo na vek uspravljaće se.

Psalam 102.

Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i sva nutrino moja, sveto ime Njegovo. Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, i ne zaboravljaj ni jednoga dobra što ti je učinio. On oprašta sva bezakonja tvoja, i isceljuje sve bolesti tvoje; On izbavlja od truleži život tvoj, i venčava te dobrotom i milošću; On ispunjava dobrima želje tvoje, i obnavlja se kao u orla mladost tvoja. Gospod čini milost i sud svima kojima se nepravda čini. Pokaza puteve Svoje Mojsiju, sinovima Izrailjevim volju Svoju. Milostiv je i dobar Gospod, dugotrpeljiv i mnogomilostiv. Neće se do kraja gneviti, niti će se do veka srditi. Nije po bezakonjima našim učinio nama, niti je po gresima našim uzvratio nama. Nego, koliko je nebo visoko od zemlje, toliko je milost Njegova na onima koji Ga se boje. Koliko je daleko istok od zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naša. Kao što otac žali sinove, tako Gospod žali one koji Ga se boje. Jer On zna građu našu, opominje se da smo prah. Dani su čovečiji kao trava, i kao cvet poljski tako odcveta; jer duh iziđe iz njega, i neće postojati, i neće poznati više mesto svoje. A milost je Gospodnja od veka i do veka na onima koji Ga se boje, i pravda Njegova na sinovima sinova, koji čuvaju zavet Njegov, i pamte zapovesti Njegove, da bi ih ispunjavali. Gospod pripremi na nebu presto Svoj, i carstvo Njegovo nad svima vlada. Blagosiljajte Gospoda, svi Anđeli Njegovi, silni krepošću, koji izvršavate reč Njegovu, slušajući glas reči Njegove. Blagosiljajte Gospoda, sve vojske Njegove, sluge Njegove, koji tvorite volju Njegovu. Blagosiljajte Gospoda, sva dela Njegova, na svakom mestu vladavine Njegove: blagosiljaj, dušo moja, Gospoda!

S l a v a:

Psalam 103.

Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Gospode, Bože moj, veoma si se uzvisio, obukao si se u ispovedanje i veleljepotu. Odevaš se svetlošću kao haljinom, prostireš nebo kao kožu; pokrivaš vodama visine Svoje, postavljaš oblake da hodaš po njima, krećeš se na krilima vetrova. Činiš duhove da su Ti Anđeli, i plamenove ognjene da su Ti sluge. Osnovao si zemlju na temeljima njenim, da se ne pomeri na vek veka. Bezdna kao haljina odeća je njena; na gorama stoje vode. Od pretnje Tvoje one beže, od glasa groma Tvoga boje se. Uzdižu se na gore i silaze u dolje, na mesto koje si im Ti odredio. Među si postavio vodama preko koje ne prelaze, niti se vraćaju da pokriju zemlju. Izvodiš izvore po dolinama, između gora protiču vode. Napajaju se sve zveri poljske, divljač je pije u žeđi svojoj. Na njima stanuju ptice nebeske; između stena razleže se glas njihov. Napajaš gore sa visina Svojih, plodovima dela Tvojih siti se zemlja. Izmlađuješ travu stoci, i zelene biljke na korist ljudima, da bi proizveli hleb iz zemlje; i vino veseli srce čoveku, lice se svetli od ulja, i hleb srce čoveku krepi. Site se drveta poljska, kedri Livanski koje si nasadio. Tamo ptice svijaju gnezda; rodino stanište predvodi njih. Visoke gore dao si jelenima, a stena je zaklon zečevima. Stvorio je mesec da pokazuje vremena, sunce poznaje zapad svoj. Postavio si tamu, i biva noć, po kojoj izlazi sve zverinje šumsko, lavići što riču da grabe, i traže od Boga hrane sebi. Sunce grane i oni se sabiraju, i ležu u jazbine svoje. Izlazi čovek na delo svoje i na delanje svoje do večera. Kako su velika dela Tvoja, Gospode! sve si premudro stvorio; puna je zemlja tvari Tvoje. Ovo more veliko i široko, tamo su gmizavci, kojima nema broja, životinje male sa velikima. Tamo lađe plove, aždaja ona, koju si stvorio da se ruga njemu. Sve Tebe čeka, da im daješ hranu na vreme. Kad im daješ, primaju; kad otvoriš ruku Svoju, sve se ispunjava dobrima. A kad odvratiš lice Svoje, uzmute se; kad im oduzmeš duh, iščezavaju i u prah svoj vraćaju se. Kad im pošalješ Duha Svoga, ponovo postaju, i tako obnavljaš lice zemlji. Neka bude slava Gospodnja u vekove; veseliće se Gospod o delima Svojim! On pogleda na zemlju, i ona se trese; dotiče se gora, i dime se. Pevaću Gospodu za života svoga, pojaću Bogu mojemu dok postojim. Neka mu bude prijatna beseda moja, a ja da se radujem o Gospodu! Neka iščeznu grešnici sa zemlje i bezakonici, da ne postoje oni! Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda!

S l a v a:

Psalam 104.

Ispovedajte se Gospodu, i prizivajte ime Njegovo; javljajte po narodima dela Njegova. Pevajte Mu i pojte Mu; kazujte sva čudesa Njegova. Hvalite se svetim imenom Njegovim; nek se veseli srce onih koji traže Gospoda. Tražite Gospoda i budite krepki, tražite lice Njegovo svagda. Pamtite čudesa Njegova koja je učinio, čudesa Njegova i sudove usta Njegovih. Pleme Avramovo, rabi su Njegovi, sinovi Jakovljevi, izbranici Njegovi. On je Gospod Bog naš; po svoj zemlji sudovi su Njegovi. On pamti na vek zavet Svoj, reč, koju je dao za hiljade pokolenja, koju je zaveštao Avramu, i kako se kleo Isaku; to je postavio Jakovu za naredbu, i Izrailju za zavet večni, govoreći: tebi ću dati zemlju Hanansku kao udeo nasleđa vašega; kad su oni bili malobrojni, najmanji i došljaci u njoj. I iđahu od naroda u narod, i od jednog carstva u drugo pleme. Ne dade nikome da im čini nepravdu, i karaše zbog njih careve: ne dirajte pomazanike Moje, i prorocima Mojim ne činite zla. I pusti glad na onu zemlju, i potre sav hleb što beše za hranu. Posla pred njima čoveka, u roblje prodan bi Josif. Okovima stegoše mu noge, gvožđe je tištalo dušu njegovu; dok ne dođe reč Njegova, i reč Gospodnja opravda ga. Posla car i odreši ga; knez narodni i pusti ga. Postavi ga za gospodara nad domom svojim, i za starešinu nad svim imanjem svojim; da nauči knezove njegove kao što je samoga sebe, i starešine njegove da umudri. Tada dođe Izrailj u Egipat, i Jakov se preseli u zemlju Hamovu. I namnoži Bog narod Svoj veoma, i učini ga jačim od neprijatelja njegovih. Ali se prevrnu srce njihovo da omrznu narod Njegov, i da čine prevaru rabima Njegovim. Posla Mojseja, raba svoga, i Arona, koga je izabrao Sebi; položi u njih reči znamenja Svojih, i čudesa Svojih u zemlji Hamovoj. Posla tamu, i zamrači se, jer se usprotiviše reči Njegovoj. Pretvori vode njihove u krv, te im pomori ribe. Uzavre zemlja njihova žabama, čak i po odajama careva njihovih. On reče, i dođoše obadi i komarci u sve krajeve njihove. Umesto kiše posla im grad, živi oganj spaljivaše zemlju njihovu. I pobi vinograde i smokve njihove, i satre svako drvo u oblasti njihovoj. Reče, i dođoše skakavci i gusenice kojima ne beše broja, i pojedoše svu travu u zemlji njihovoj, i pojedoše sve plodove u zemlji njihovoj. I porazi svakoga prvenca u zemlji njihovoj, prvinu svakoga truda njihovog. I izvede narod sa srebrom i zlatom, i ne beše bolesnoga u plemenima njegovim. Obradova se Egipat izlasku njegovom, jer ih beše obuzeo strah od njega. Razastre oblak za pokrivač ljudima, i oganj da im svetli noću. Moliše, i posla im prepelice, i hlebom nebeskim nasiti ih. Otvori stenu i potekoše vode, reke potekoše po suvoj pustinji. Jer se opomenu svete reči Svoje koju je dao Avramu, rabu Svome. I izvede ljude Svoje u radosti, i izbranike Svoje u veselju. I dade im predele drugih naroda i trudove tuđinaca u nasledstvo, da bi čuvali opravdanja Njegova, i zakon Njegov da bi istraživali.

S l a v a:

Katizma 15.

Psalam 105.

Ispovedajte se Gospodu, kako je dobar, kako je na vek milost Njegova. Ko će iskazati silu Gospodnju? ko će objaviti svu slavu Njegovu? Blago onima koji čuvaju pravičan sud, i čine pravdu u svako vreme! Spomeni nas, Gospode, u dobroj volji naroda Svoga, poseti nas spasenjem Svojim; da bi videli u dobru izbranike Tvoje, da bi se veselili u veselju naroda Tvoga, da bi se hvalili zajedno sa nasledstvom Tvojim. Zgrešili smo sa ocima našim, činili bezakonje i nepravdu. Oci naši u Egiptu ne razumeše čudesa Tvoja, i ne opominjahu se velike milosti Tvoje, i roptahu prolazeći kroz Crveno more. Ali ih On spase imena Svoga radi, da bi pokazao silu Svoju; i zapreti Crvenom moru, te presahnu; i prevede ih preko bezdne kao preko pustinje; i spase ih iz ruke nenavidnika, i izbavi ih iz ruke neprijatelja; pokri voda gonitelje njihove i ni jedan od njih ne osta živ. Tada verovaše rečima Njegovim i pevaše Mu hvalu. Ali brzo zaboraviše dela Njegova, ne podneše savet Njegov; i polakomiše se u pustinji, i stadoše kušati Boga u bezvodnoj zemlji. I dade im što su iskali, i posla sitost u duše njihove. I progneviše Mojseja u taboru, i Arona, svetitelja Gospodnjeg; otvori se zemlja i proguta Datana, i pokri na saboru Avirona; i razgore se oganj u saboru njihovom, plamen spali grešnike. I načiniše tele pod Horivom i klanjahu se kipu; i zameniše slavu Njegovu likom teleta koje jede travu. I zaboraviše Boga koji ih spašava, koji je činio velika dela u Egiptu, čudesa u zemlji Hamovoj, strašna na Crvenom moru. I reče da ih istrebi, samo da Mojsije, izbranik Njegov, nije stao skrušeno pred Njim da moli, i da odvrati jarost Njegovu da ih ne istrebi. I posle ne mariše za željenu zemlju, niti verovaše reči Njegovoj; i poroptaše po šatorima svojim, i nisu slušali glas Gospodnji. I On podiže ruku Svoju na njih, da ih obori u pustinji, i da obori pleme njihovo među narodima, i da ih raseje po zemljama. I oni se pridružiše Velfegoru, i jedoše prineseno na žrtvu mrtvima. I rasrdiše Boga delima svojim, i umnoži se među njima pomor. I ustade Fines, te umilostivi, i presta seča; i to mu se uračuna u pravdu, u pokolenja i pokolenja do veka. I razgneviše Boga na vodi protiv-rečenja, i Mojsej radi njih postrada; jer dodijaše duhu njegovom i on pogreši ustima svojim. Ne istrebiše narode za koje im je Gospod rekao; nego se pomešaše sa mnogobožcima, i navikoše na dela njihova. I stadoše služiti kipovima njihovim, i to im beše na sablazan. I sinove svoje i kćeri svoje prinošahu na žrtvu demonima, i prolivaše krv nevinu, krv sinova svojih i kćeri, koje prinošahu na žrtvu kipovima Hananskim, te zemlja bi ubijena krvlju, i oskrvni se delima njihovim, i zabludiše u poduhvatima svojim. I razgnevi se jarošću Gospod na narod Svoj, i zgadi se na nasledstvo Svoje; i predade ih u ruke neprijateljima, i nenavidnici njihovi zavladaše nad njima. I ugnjetavahu ih neprijatelji njihovi, i poniziše se pod rukama njihovim. Mnogo ih je puta izbavljao, ali Ga oni srdiše savetom svojim, i behu poniženi za bezakonja svoja. I Gospod pogleda na nevolju njihovu, i usliši moljenje njihovo, i opomenu se zaveta Svoga sa njima, i raskaja se po velikoj milosti Svojoj; i učini, te ih stadoše žaliti svi koji ih behu zarobili. Spasi nas, Gospode Bože naš, i sakupi nas iz neznabožaca da bi slavili sveto Ime Tvoje, da bi se hvalili hvalom Tvojom. Neka je blagosloven Gospod Bog Izrailjev, od veka i do veka! i sav narod neka rekne: Amin i Amin!

S l a v a:

Psalam 106.

Ispovedajte se Gospodu, kako je dobar, kako je na vek milost Njegova; neka reknu iskupljeni Gospodom, koje je iskupio iz ruke neprijatelja, i sakupio ih iz zemalja: od istoka i zapada, i severa i mora. Oni zabludiše po pustinji bezvodnoj, puta ka gradu naseljenome ne nađoše; behu gladni i žedni, i duša njihova iščeze u njima. I povikaše ka Gospodu u teskobi svojoj, te ih izbavi iz nevolje njihove; pa ih povede na put pravi, da idu u grad u kome će obitavati. Da bi ispovedali Gospodu milosti Njegove, i čudesa Njegova sinovima čovečijim! jer je nasitio dušu praznu, i dušu gladnu napunio je dobara. Sedeli su u tami i senci smrti, okovani siromaštvom i gvožđem, jer nisu slušali reči Božije, i savet Višnjega su odbacili. I ponizi se srce njihovo u trudovima; i iznemogoše, i ne beše nikoga da pomogne. I povikaše ka Gospodu kad se nađoše u teskobi, i spase ih iz nevolje njihove; i izvede ih iz tame i senke smrti, i raskide okove njihove. Da bi ispovedali Gospodu milosti Njegove, i čudesa Njegova sinovima čovečijim; jer razbi vrata bakarna i poluge gvozdene slomi. Prihvati ih sa puta bezakonja njihovih, jer se poniziše zbog bezakonja svojih. Svako se jelo gadilo duši njihovoj, i dođoše do vrata smrtnih; i povikaše ka Gospodu kad se nađoše u teskobi, i spase ih iz nevolje njihove. On posla reč Svoju i isceli ih, i izbavi ih iz truleži njihove. Da bi ispovedali Gospodu milosti Njegove, i čudesa Njegova sinovima čovečijim; i da bi prinosili Njemu žrtvu hvale, i oglašavali dela Njegova u radosti. Oni koji plove po moru na lađama i rade na velikim vodama, oni videše dela Gospodnja, i čudesa Njegova na dubini. On reče i nasta duh buran, te se podigoše valovi njegovi; podižu se do nebesa i spuštaju se do bezdana: duša njihova u zalima rastapaše se; pometoše se, i poljuljaše se kao pijani; i sva mudrost njihova potonu. I povikaše ka Gospodu kad se nađoše u teskobi, te ih izvede iz nevolje njihove. I naredi buri i postade lahor, i umukoše valovi njegovi; i veseli biše kad se umiriše, i povede ih u pristanište koje žele. Da bi ispovedali Gospodu milosti Njegove, i čudesa Njegova sinovima čovečijim! Da bi Ga uzvišavali u crkvi naroda, i u skupštini staraca da bi Ga hvalili! On pretvara reke u pustinju, i izvore vodene u zemlju suvu, rodnu zemlju u slanost zbog zlobe žitelja njenih. On pretvara pustinju u jezera vodna, i suvu zemlju u ishodišta vodna. I naseljava tamo gladne, i oni zidaju gradove za življenje; i seju polja i sade vinograde, i sabiraju letinu; i blagosilja ih i množe se veoma, i stoke im ne umanjuje. A pre ih beše malo, jer stradahu od zla i patnje što ih stizaše; napade slepilo na knezove njihove, i zavede ih u bezpuće, a ne putem. I izvuče uboga iz siromaštva, i postavi kao ovce plemena. Videće pravični i radovaće se, a svako bezakonje zagradiće usta svoja. Ko je mudar i sačuva ovo, taj će razumeti milosti Gospodnje.

S l a v a:

Psalam 107.

Gotovo je srce moje, Bože, gotovo je srce moje: pevaću i pojaću u slavi mojoj. Ustani, slavo moja, ustani, psaltiru i gusle: ustaću rano. Slaviću Te, Gospode, po narodima, pevaću Ti po plemenima; jer je velika povrh nebesa milost Tvoja i do oblaka istina Tvoja! Vaznesi se na nebesa, Bože, i po svoj zemlji slava Tvoja! Da bi se izbavili ljubljeni Tvoji, pomozi desnicom Svojom i usliši me. Bog reče u svetinji Svojoj: uzvisiću se i razdeliti Sihem, i dolinu ću skinija razmeriti. Moj je Galad, i moj Manasija, i Jefrem je krepost glave moje, Juda car moj. Moav posuda nade moje, na Idumeju pružam obuću Svoju: meni se tuđinci pokoriše! Ko će me uvesti u grad utvrđeni? ili ko će me odvesti do Idumeje? Nećeš li Ti, Bože, koji si nas odbacio? i nećeš li izaći, Bože, s vojskama našim? Daj nam pomoć u nevolji, jer je ništavna odbrana čovečija. Bogom ćemo učiniti silu, i On će poraziti neprijatelje naše!

Psalam 108.

Bože, hvalu moju nemoj prećutati, jer se usta grešnička i usta lažljiva na mene otvoriše, govoriše protiv mene jezikom lažljivim, i rečima zlobnim opkoliše me, i napadahu me ni za što. Umesto da me vole, oni me klevetaju, a ja se molim. I vraćaju mi zlo za dobro, i mržnju za ljubav moju. Postavi nad njim grešnika, i đavo nek mu stoji s desne strane; kad se bude sudio, neka izađe osuđen, i molitva njegova neka bude na greh. Neka budu dani njegovi kratki, i episkopstvo njegovo neka uzme drugi. Sinovi njegovi neka postanu siročad, i žena njegova udovica; pokolebani neka se skitaju sinovi njegovi i neka prose: neka budu izagnani iz svojih domova. Neka mu uzme zajmodavac sve što ima, i tuđini neka razgrabe trudove njegove. Nek se ne nađe niko ko bi ga branio, niti ko bi se sažalio na siročad njegovu. Neka budu čeda njegova za pogubljenje, u prvom kolenu neka mu se ime zatre. Bezakonje oca njegovog da se spomene pred Gospodom, i greh matere njegove da se ne izbriše, neka budu svagda pred Gospodom, i nek se istrebi sa zemlje spomen njihov. Pošto se ne opomenu da učini milost, nego gonjaše čoveka siromaha i uboga, i tužnoga srcem da umrtvi. I zavole kletvu, i dođe mu; i ne htede blagoslova, i udalji se od njega. I obuče se u kletvu kao u haljinu, i uđe kao voda u nutrinu njegovu, i kao ulje u kosti njegove. Neka mu ona bude kao haljina u koju se oblači, i kao pojas kojim se svagda paše. Takva je plata onima što me klevetaju u Gospoda, i što govore zlo protiv duše moje. I Ti, Gospode, Gospode, učini mi što priliči imenu Tvome, jer je blaga milost Tvoja. Izbavi me, jer sam ja siromah i ubog, i srce je moje smućeno u meni. Prolazim kao senka na izmaku, stresoh se kao skakavci. Kolena moja posrću od posta, i telo moje omrša bez jeleja. I ja bejah bruka njima: videći me mašu glavama svojim. Pomozi mi, Gospode Bože moj, i spasi me po milosti Svojoj! i neka razumeju, da je ovo ruka Tvoja, i Ti si, Gospode, stvorio nju. Oni proklinju, a Ti blagoslovi; ustaju na mene, ali nek se postide, a rab Tvoj da se veseli. Nek se obuku u sramotu oni što me klevetaju, i kao haljinom nek se obaviju stidom svojim. Slaviću Gospoda veoma ustima svojim, i usred mnogih hvaliću Ga; jer stoji sa desne strane ubogome, da bi spasio dušu moju od onih što me gone.

S l a v a:

Katizma 16.

Psalam 109.

Reče Gospod Gospodu mojemu: sedi Meni sa desne strane, dok položim neprijatelje Tvoje za podnožje nogama Tvojim. Žezal vlasti daje Ti Gospod sa Siona i vladaj posred neprijatelja Svojih. S Tobom je početak u dan sile Tvoje, u svetlosti svetih Tvojih; iz utrobe još pre Denice rodih Tebe. Kleo se Gospod i neće se raskajati: Ti si Sveštenik na vek po činu Melhisedekovu. Gospod je Tebi sa desne strane, pobiće careve u dan gnjeva Svoga; sudiće narodima, napuniće zemlju trupovima, satrće glave mnogih na zemlji. Iz potoka će na putu piti, i zato će podignuti glavu.

Psalam 110.

Hvaliću Te, Gospode, svim srcem svojim u savetu pravednika i saboru. Velika su dela Gospodnja, istražena u svima voljama Njegovim; ispovedanje i veleljepije delo su Njegovo, i pravda Njegova ostaje na vek veka. On je ostavio spomen Svojih čudesa: dobar je i milostiv Gospod; hranu daje onima koji Ga se boje, pamti na vek zavet Svoj. Silu dela Svojih javio je narodu Svome davši im zemlju tuđih naroda. Dela su ruku Njegovih istina i sud; verne su sve zapovesti Njegove; utvrđene na vek veka, osnovane na istini i pravoti. Iskupljenje posla narodu Svome: zapovedi za na vek zavet Svoj: sveto je i strašno Ime Njegovo. Početak je mudrosti strah Gospodnji, i razum je dobar svima koji ga tvore: hvala njegova ostaje na vek veka.

Psalam 111.

Blago čoveku koji se boji Gospoda, kome su mile veoma zapovesti Njegove. Silno će biti na zemlji potomstvo njegovo: rod pravični biće blagosloven. U domu je njegovom slava i bogatstvo, i pravda njegova ostaje na vek veka. U tami sjaje svetlost pravednima: milostiv je i sažaljiv i pravedan. Blago čoveku koji je milostiv i daje: on će izgraditi reči svoje na sudu: jer se do veka neće pokolebati. U večni spomen biće pravednik: ne boji se od zlog glasa; srce je njegovo gotovo uzdati se u Gospoda. Utvrđeno je srce njegovo, i neće se bojati, dok ne pogleda na vrage svoje. Prosipa, daje ubogima; pravda njegova ostaje na vek veka: rog će se njegov uzvisiti u slavi. Grešnik će videti i gneviti se, škrgutaće zubima svojim i rastapati se: želja će grešnika propasti.

S l a v a:

Psalam 112.

Hvalite, otroci (deco), Gospoda, hvalite ime Gospodnje. Neka bude blagosloveno ime Gospodnje od sada i do veka. Od istoka sunčanog do zapada hvaljeno je ime Gospodnje. Uzvišen je Gospod nad svima narodima: iznad nebesa je slava Njegova. Ko je kao Gospod Bog naš, koji živi na visinama? Koji gleda na smirene i na nebu i na zemlji; Koji iz praha podiže siromaha, i iz đubrišta uzvišuje uboga; da ga posadi sa knezovima, sa knezovima naroda Svoga; Koji od nerotkinje naseljava kuću, i od nje čini radosnu majku usred svoje dece.

Psalam 113.

Kad izađe Izrailj iz Egipta, dom Jakovljev iz naroda varvarskog, Judeja postade svetinja Njegova, Izrailj oblast Njegova. More vide i pobeže, Jordan se vrati natrag; gore zaigraše kao ovnovi, i bregovi kao jaganjci ovčiji. Šta ti bi, more, te pobeže; i tebi, Jordane, te se vrati natrag? Gore, što skačete kao ovnovi; i bregovi, kao jaganjci ovčiji? Od lica Gospodnja poljulja se zemlja, od lica Boga Jakovljeva, Koji pretvara stenu u jezera vodna i nesečivi kamen u izvore vodne. Ne nama, Gospode, ne nama, nego imenu Svome daj slavu, po milosti Svojoj i istini Svojoj; da ne govore narodi: gde je Bog njihov? A Bog naš na nebu i na zemlji, sve što htede, učini. Idoli su mnogobožački srebro i zlato, delo ruku čovečijih: usta imaju, a ne govore; oči imaju, a ne vide; uši imaju, a ne čuju; nozdrve imaju, a ne mirišu; ruke imaju, a ne hvataju; noge imaju, a ne hode; i ne puštaju glasa iz grla svoga. Kakvi su oni, takvi da budu i oni koji ih grade, i svi koji se uzdaju u njih. Dom Izrailjev uzda se u Gospoda: On im je pomoć i zaštita. Dom Aronov uzda se u Gospoda: On im je pomoć i zaštita. Oni koji se boje Gospoda, uzdaju se u Gospoda: On im je pomoć i zaštita. Gospod se opomenuo nas, i blagoslovio je nas, blagoslovio je dom Izrailjev, blagoslovio je dom Aronov; blagoslovio je one koji se boje Gospoda, male sa velikima. Neka vam Gospod umnoži blagoslove, vama i sinovima vašim! Blagosloveni ste vi Gospodu, Koji je stvorio nebo i zemlju! Nebo nebesa je Gospodu, a zemlju dade sinovima čovečijim. Neće Te mrtvi hvaliti, Gospode, niti svi koji silaze u ad, nego ćemo mi živi blagosiljati Gospoda od sada i do veka!

Psalam 114.

Milo mi je što Gospod uslišuje glas moljenja moga; jer priklanja k meni uho Svoje, i zato ću Ga prizivati u sve dane svoje. Obuzeše me muke smrtne, bede adove snađoše me, nevolju i patnju nađoh; ali prizvah ime Gospodnje: o, Gospode, izbavi dušu moju! Milostiv je Gospod i pravedan, i Bog je naš sažaljiv. Čuva Gospod mladence: smirih se i spase me. Vrati se, dušo moja, u pokoj svoj, jer ti Gospod učini dobro; jer izbavi dušu moju od smrti, oči moje od suza, i noge moje od spoticanja. Činiću što je ugodno pred Gospodom u zemlji živih.

S l a v a:

Psalam 115.

Verovah, zato govorih: da ja se ponizih veoma. I ja rekoh u zanosu svom: svaki je čovek laža. Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mi je dao? Primiću čašu spasenja i prizvaću ime Gospodnje. Molitve svoje uzneću Gospodu pred svim narodom Njegovim. Časna je pred Gospodom smrt ugodnika Njegovih. O, Gospode, ja sam rab Tvoj, ja sam rab Tvoj i sin rabinje Tvoje; Ti si raskovao okove moje. Tebi ću prineti žrtvu zahvalnosti i u ime Gospodnje prizvati. Uzneću molitve svoje Gospodu pred svim narodom Njegovim, u dvoru doma Gospodnjega, usred tebe, Jerusalime.

Psalam 116.

Hvalite Gospoda, svi narodi, hvalite Ga, sva plemena; jer se utvrdi milost Njegova na nama, i istina Gospodnja ostaje do veka!

Psalam 117.

Ispovedajte se Gospodu, kako je dobar, kako je na vek milost Njegova. Neka rekne dom Izrailjev, kako je dobar, kako je na vek milost Njegova. Neka rekne dom Aranov, kako je dobar, kako je na vek milost Njegova. Neka reknu svi koji se boje Gospoda, kako je dobar, kako je na vek milost Njegova. Iz teskobe prizvah Gospoda, i usliši me i izvede na širinu. Gospod je meni pomoćnik, i ne bojim se: šta će mi učiniti čovek? Gospod je meni pomoćnik, i ja ću pogledati na vrage svoje. Bolje je nadati se na Gospoda, nego li nadati se na čoveka; bolje je uzdati se u Gospoda, nego li uzdati se u knezove. Svi me narodi opkoliše, ali ih imenom Gospodnjim odbih! Opkoliše me sa svih strana, ali ih imenom Gospodnjim odbih! Opkoliše me kao pčele saće, i planuše kao oganj u trnju, ali ih imenom Gospodnjim odbih! Odgurnuše me, i gotov bih da padnem, ali me Gospod prihvati. Gospod je snaga moja i pesma moja, i On je meni spasenje. Glas radosti i spasenja čuje se u stanovima pravedničkim: desnica Gospodnja učini silu; desnica Gospodnja uzvisi me, desnica Gospodnja učini silu. Neću umreti, nego ću živ biti i kazivati dela Gospodnja. Karajući pokara me Gospod, ali me smrti nije predao. Otvorite mi vrata pravde, ući ću na njih, ispovediću se Gospodu! Evo vrata Gospodnja, na koja ulaze pravednici! Ispovediću se Tebi, što si me uslišio i bio si mi spasenje. Kamen, koji odbaciše zidari, taj posta glava od ugla. Ovo bi od Gospoda i divno je u našim očima. Evo dana, koga stvori Gospod! radujmo se, i veselimo se u njemu! O, Gospode, pomozi! O, Gospode, daj napredak! Neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Blagosiljamo vas iz doma Gospodnjega. Bog je Gospod i javio se nama; sastavite praznik učestalim žrtvama, sve do rogova oltarskih. Ti si Bog moj, i Tebe ću hvaliti; Ti si Bog moj, i Tebe ću veličati. Ispovediću se Tebi, što si me uslišio i bio si mi spasenje. Ispovedajte se Gospodu, kako je dobar, kako je na vek milost Njegova.

S l a v a:

Katizma 17.

Psalam 118.

Blaženi su neporočni na putu, koji hode po zakonu Gospodnjem. Blaženi su oni koji ispituju svedočanstva Njegova i svim srcem traže Ga. Jer oni, što čine bezakonje, oni ne idu putevima Njegovim! Ti si dao zapovesti Svoje, da se čuvaju dobro. Neka bi putevi moji bili upravljeni da bih sačuvao opravdanja Tvoja! Tada se neću postideti, kada pazim na sve zapovesti Tvoje. Ispovediću se Tebi pravičnim srcem, kad se naučim sudovima pravde Tvoje. Čuvaću opravdanja Tvoja, nemoj me ostaviti sasvim. Čime će mladić ispraviti put svoj? kad sačuva reči Tvoje. Svim srcem svojim tražim Tebe, nemoj me odgurnuti od zapovesti Tvojih. U srcu svom čuvam reči Tvoje, tako da ne sagrešim Tebi. Blagosloven si, Gospode, nauči me opravdanjima Svojim. Ustima svojim oglasih sve sudove usta Tvojih. Na putu svedočanstava Tvojih nasladih se kao na velikom bogatstvu. U zapovesti Tvoje udubiću se, i razumeću puteve Tvoje. U opravdanjima Tvojim poučiću se, neću zaboraviti reči Tvoje. Učini milost rabu Svome: oživi me, i čuvaću reči Tvoje. Otvori oči moje, da bih razumeo čudesa zakona Tvoga. Ja sam stranac na zemlji, nemoj sakriti od mene zapovesti Svoje. Čezne duša moja u svako vreme želeći da pozna sudove Tvoje. Zapretio si gordima: prokleti su oni što zastranjuju od zapovesti Tvojih. Ukloni od mene bruku i poniženje, jer svedočanstva Tvoja tražim. Jer sedoše knezovi i klevetahu me, a rab Tvoj razmišlja o opravdanjima Tvojim. Jer svedočanstva su Tvoja poučenje moje, i opravdanja su Tvoja savetnici moji. Prilepi se zemlji duša moja: oživi me po reči Svojoj. Puteve svoje objavih, i uslišio si me: nauči me opravdanjima Tvojim. Daj mi da razumem put opravdanja Tvojih, i razmišljaću o čudesima Tvojim. Zadrema duša moja od lenjosti, učvrsti me rečima Svojim. Put nepravde udalji od mene, i zakonom Tvojim pomiluj me. Izabrao sam put istine, i sudove Tvoje ne zaboravljam. Prionuh za svedočanstva Tvoja, Gospode, nemoj me postideti. Trčah putem zapovesti Tvojih, kad si raširio srce moje. Zakono-položi mi, Gospode, put opravdanja Svojih, i tražiću ga svagda. Urazumi me, i ispitaću zakon Tvoj, i čuvaću ga svim srcem svojim. Povedi me na stazu zapovesti Svojih, jer mi je ona omiljela. Prikloni srce moje ka svedočanstvima Svojim, a ne ka gramzivosti. Odvrati oči moje da ne gledaju ništavila: oživi me na putu Svome. Postavi Svome rabu reč Svoju na strah Tvoj, te da bi se bojao Tebe. Ukloni bruku moju, koje se pribojavam, jer su sudovi Tvoji blagi. Evo, želim zapovesti Tvoje, pravdom Svojom oživi me. Neka dođe na mene milost Tvoja, Gospode, spasenje Tvoje po reči Tvojoj. I odgovoriću onima, što me brukaju, reč, jer se uzdam u reči Tvoje. Nemoj nikada uzeti od usta mojih reči istine, jer se uzdam u sudove Tvoje. I čuvaću zakon Tvoj svagda, na vek i na vek veka. Hodio sam u široti, jer sam zapovesti Tvoje tražio. I govorio sam o svedočanstvima Tvojim pred carevima, i nisam se postideo. I poučavam se zapovestima Tvojim koje sam veoma zavoleo. I podigoh ruke svoje prema zapovestima Tvojim koje volim, i razmišljam o opravdanjima Tvojim. Spomeni reči Svoje rabu Svome, kojima si mi dao pouzdanje. U poniženju mome to me teši, što me reč Tvoja oživljava. Gordi prestupaju zakon preko svake mere; ali ja ne odstupam od zakona Tvoga. Spominjem sudove Tvoje od veka, Gospode, i tešim se. Tuga me obuzima zbog grešnika što ostavljaju zakon Tvoj. Pevljiva su meni opravdanja Tvoja u mestu naseljenja moga. Noću spominjem ime Tvoje, Gospode, i čuvam zakon Tvoj. Ovo je radost meni, jer sam opravdanja Tvoja tražio. Ti si udeo moj, Gospode: rekoh da čuvam zakon Tvoj. Molim se licu Tvome iz sveg srca: pomiluj me po reči Svojoj! Razmišljam o putevima Tvojim, i obraćam noge svoje ka svedočanstvima Tvojim. Pripremih se i ne smutih se, da sačuvam zapovesti Tvoje. Užad grešnika povezaše me, ali zakon Tvoj ne zaboravljam. U ponoći ustajem da se ispovedam Tebi za sudove pravde Tvoje. Ja sam prijatelj svima koji Te se boje, i koji čuvaju zapovesti Tvoje. Milosti Tvoje, Gospode, puna je zemlja: opravdanjima Svojim nauči me. Učinio si dobrotu rabu Svome, Gospode, po reči Svojoj. Nauči me dobroti i vaspitanju i znanju, jer sam poverovao zapovestima Tvojim. Pre nego što se ponizih, ja pregreših; zato sada reč Tvoju čuvam. Ti si dobar, Gospode, i po dobroti Svojoj nauči me opravdanjima Svojim. Umnoži se protiv mene nepravda gordih, a ja svim srcem svojim ispitujem zapovesti Tvoje. Usiri se kao mleko srce njihovo, a ja se poučavam zakonom Tvojim. Dobro mi je što si me ponizio, da bih se naučio opravdanjima Tvojim. Bolji mi je zakon usta Tvojih nego hiljade zlata i srebra.

S l a v a:

Ruke Tvoje stvorile su me, i sazdale me: urazumi me, i naučiću se zapovestima Tvojim. Oni koji se Tebe boje videće me, i radovaće se što se uzdam u reči Tvoje. Znam, Gospode, da su sudovi Tvoji pravedni i po pravdi me ponižavaš. Neka bude milost Tvoja uteha meni, po reči Tvojoj rabu Tvome. Neka dođe k meni milosrđe Tvoje, da oživim, jer je zakon Tvoj poučenje moje. Neka se postide gordi, jer nepravedno činiše bezakonje prema meni, a ja ću razmišljati o zapovestima Tvojim. Neka obrate mene oni koji se Tebe boje, i koji znaju svedočanstva Tvoja. Neka bude srce moje neporočno u opravdanjima Tvojim, da se ne postidim. Iščezava u spasenje Tvoje duša moja, u Tvoje se reči uzdam. Iščezavaju oči moje u Tvoje reči govoreći: kada ćeš me utešiti? Jer postadoh kao meh na mrazu, ali Tvoja opravdanja ne zaboravih. Koliki je broj dana raba Tvoga? kada ćeš suditi onima što me gone? Prestupnici zakona kazaše mi mudrovanja, ali nije kao zakon Tvoj, Gospode. Sve su zapovesti Tvoje istina, nepravedno me gone, pomozi mi! Umalo me ne ubiše na zemlji, ali ja ne ostavih zapovesti Tvoje. Po milosti Svojoj oživi me, i ja ću čuvati svedočanstva usta Tvojih. Na vek, Gospode, reč Tvoja prebiva na nebu; u pokolenja i pokolenja istina Tvoja: Ti si osnovao zemlju i ona prebiva. Po Tvojoj naredbi prebiva dan, jer sve Tebi služi. Da nije bio zakon Tvoj poučenje moje, tada bih se dakle pogubio u poniženju svome. Opravdanja Tvoja neću zaboraviti do veka, jer njima si oživeo mene.

S r e d i n a:

Ja sam Tvoj, spasi me, jer tražim opravdanja Tvoja. Grešnici čekaše mene da pogube: svedočanstva Tvoja razumeh. Svakom savršenstvu video sam kraj, ali je zapovest Tvoja veoma široka. Kako volim zakon Tvoj, Gospode, po vas-dan je poučenje moje! Zapovest Tvoja čini me mudrijim od neprijatelja mojih, jer je ona na vek moja. Razumniji postadoh od svih učitelja svojih, jer svedočanstva su Tvoja poučenje moje. Razumniji sam od staraca, jer zapovesti Tvoje tražim. Od svakoga zloga puta zaustavljam noge svoje, da bih čuvao reči Tvoje. Od sudova Tvojih ne odstupam, jer si mi Ti postavio zakon. Kako su slatke grlu mome reči Tvoje, slađe od meda ustima mojim! Od zapovesti Tvojih postadoh razuman, zato mrzim na svaki put nepravde. Zakon je Tvoj svetionik nogama mojim, i svetlost stazama mojim. Zakleh se i postavih da sačuvam sudove pravde Tvoje. Ponizih se veoma: Gospode, oživi me po reči Svojoj. Neka Ti bude, Gospode, ugodna dobrovoljna žrtva usta mojih, i sudovima Tvojim nauči me. Duša je moja u rukama Tvojim svagda, i ne zabaravljam zakon Tvoj. Grešnici su mi postavili zamku; ali ja ne zastranih od zapovesti Tvojih. Prisvojih svedočanstva Tvoja za uvek; jer su radost srcu mome. Privoleo sam srce svoje da tvori opravdanja Tvoja na vek za platu. Prestupnike zakona omrzoh, a zakon Tvoj zavoleh. Ti si pomoćnik moj i zaštitnik moj: na Tvoje se reči nadam. Idite od mene, lukavi, i ja ću ispitati zapovesti Boga svojega. Zaštiti me po reči Svojoj, i oživi me, i nemoj me posramiti u nadanju mome. Pomozi mi, i biću spašen, i poučavaću se opravdanjima Tvojim svagda. Ponizio si sve koji odstupaju od opravdanja Tvojih, jer su pomisli njihove nepravedne. Sve grešnike na zemlji smatram za prestupnike: radi toga zavoleh svedočanstva Tvoja. Prikuj telo moje za strah Tvoj, jer se bojim sudova Tvojih. Činim sud i pravdu, ne daj me onima što mi čine nepravdu. Prihvati raba Svoga na dobro, da me gordi ne klevetaju. Oči moje iščezoše u spasenje Tvoje, i u reči pravde Tvoje. Učini sa rabom Svojim po milosti Svojoj, i opravdanjima Svojim nauči me. Ja sam rab Tvoj: urazumi me, da bih znao svedočanstva Tvoja. Vreme je Gospodu činiti: razoriše zakon Tvoj. Radi toga volim zapovesti Tvoje više nego zlato i drago kamenje. Radi toga prema svima zapovestima Tvojim upravljam se, a svaki put nepravde mrzim. Čudesna su svedočanstva Tvoja; radi toga ispituje ih duša moja. Reč Tvoja, kad se javi, prosvetljuje i urazumljuje mladence. Otvorih usta svoja i privukoh duh, jer zapovesti Tvoje želim.

S l a v a:

Pogledaj me i pomiluj me, kao što činiš sa onima koji ljube ime Tvoje. Upravi stope moje po reči Tvojoj, i da ne ovlada mnome nikakvo bezakonje. Izbavi me od klevete čovečije, pa ću čuvati zapovesti Tvoje. Licem Svojim prosveti raba Svoga, i nauči me opravdanjima Svojim. Iz očiju mojih potekoše izvori suza, zato što ne sačuvah zakon Tvoj. Pravedan si, Gospode, i pravi su sudovi Tvoji. Javio si pravdu u svedočanstvima Svojim, i istinu celu. Istopi me revnost za Tobom, zato što neprijatelji moji zaboraviše reči Tvoje. Reč je Tvoja veoma ognjena, i rab je Tvoj voli. Ja sam malen i ništavan, ali opravdanja Tvoja ne zaboravljam. Pravda je Tvoja pravda na vek, i zakon je Tvoj istina. Teskoba i nevolja snađoše me, ali zapovesti Tvoje poučenje su moje. Večna je pravda u svedočanstvima Tvojim: urazumi me, i biću živ. Vičem iz sveg srca svoga: usliši me, Gospode, opravdanja Tvoja tražiću! Vičem Te: spasi me, pa ću čuvati svedočanstva Tvoja. Pritičem u nevreme, i vičem, na reči se Tvoje nadam. Pretiču oči moje ranu zoru, da bih se poučio rečima Tvojim. Usliši glas moj, Gospode, po milosti Svojoj: po sudu Svome oživi me. Približuju se oni, što me gone bezakonjem, a udaljili su se od zakona Tvoga. Ti si blizu, Gospode, i svi su putevi Tvoji istina. Odavno znam za svedočanstva Tvoja, da si ih postavio za uvek. Vidi poniženje moje i izbavi me, jer ne zaboravljam zakon Tvoj. Sudi parnicu moju i izbavi me: radi reči Svoje oživi me. Daleko je od grešnika spasenje, jer opravdanja Tvoja ne traže. Milosrđe je Tvoje, Gospode, veliko: po sudu Svom oživi me. Mnogi su koji me gone i napadaju, ali ja ne odstupam od svedočanstava Tvojih. Gledah nerazumne i rastapah se, jer ne čuvaju reči Tvoje. Vidi kako volim zapovesti Tvoje: Gospode, po milosti Svojoj oživi me. Osnova je reči Tvojih istina, i do veka su svi sudovi pravde Tvoje. Knezovi me gone ni za što, ali se srce moje boji reči Tvojih. Radujem se rečima Tvojim kao onaj koji zadobija veliki plen. Nepravdu omrzoh i zgadih se, a zakon Tvoj zavoleh. Sedam puta na dan hvalim Te za sudove pravde Tvoje. Veliki mir imaju oni koji vole zakon Tvoj, i njima nema sablazni. Čekam spasenje Tvoje, Gospode, i zapovesti Tvoje želim. Duša moja čuva svedočanstva Tvoja, i ja ih volim veoma. Čuvam zapovesti Tvoje i svedočanstva Tvoja, jer su svi putevi moji pred Tobom, Gospode. Neka izađe moljenje moje preda-Te, Gospode: po reči Svojoj urazumi me. Neka dođe molba moja preda-Te, Gospode: po reči Svojoj izbavi me. Usta će moja pevati himnu, kad me naučiš opravdanjima Svojim. Jezik će moj kazivati reči Tvoje, jer su sve zapovesti Tvoje pravedne. Neka mi bude ruka Tvoja na spasenje, jer zavoleh zapovesti Tvoje. Želim spasenje Tvoje, Gospode, i zakon je Tvoj poučenje moje. Neka bude živa duša moja i neka Tebe hvali, i sudovi Tvoji neka mi pomognu. Zabludih kao ovca izgubljena; traži raba Svoga, jer zapovesti Tvoje ne zaboravih.

S l a v a:

Katizma 18.

Psalam 119.

Ka Gospodu zavapih u nevolji svojoj, i On me usliši. Gospode, izbavi dušu moju od usana nepravednih i od jezika lažljiva. Šta će ti dati, i šta će ti doprineti jezik lažljivi? On je kao oštre strele u jakoga sa ugljevljem pustinjskim. Teško meni, jer se došljačenje moje produži: naselih se kod šatora kidarskih. Dugo je bila došljak duša moja. Sa onima, što mrze na mir, bio sam miran; ali kad sam im govorio, ratovahu protiv mene ni za što.

Psalam 120.

Podižem oči svoje prema gorama, odakle mi dolazi pomoć. Pomoć je meni od Gospoda, koji je stvorio nebo i zemlju. Ne daj da se koleba noga tvoja, pa neće zadremati čuvar tvoj; gle, ne drema niti spava čuvar Izrailja. Gospod će te sačuvati, Gospod je zaklon tebi, na desnu ruku tvoju. Danju te sunce neće ožeći niti mesec noću. Gospod će te sačuvati od svakoga zla, sačuvaće dušu tvoju Gospod. Gospod će čuvati polazak tvoj i dolazak tvoj, od sada i do veka!

Psalam 121.

Obradovah se kad mi rekoše: hajdemo u dom Gospodnji! Bejahu stojale noge naše u dvorovima tvojim, Jerusalime! Jerusalim je sagrađen kao grad sliven u jednu zgradu. Jer tamo ulaze plemena, plemena Gospodnja, svedočanstvo Izrailjevo, da slave ime Gospodnje. Jer tamo sedoše prestoli na sud, prestoli u domu Davidovom. Ištite mira Jerusalimu; i biće izobilje onima koji tebe ljube! Neka vlada mir u kulama tvojim, i blagostanje u dvorovima tvojim. Radi braće svoje i bližnjih svojih, ištem mira tebi! Radi doma Gospoda Boga našega tražim dobra tebi.

Psalam 122.

K Tebi, koji živiš na nebesima, podižem oči svoje! Gle, kao što su oči rabima uperene na ruke gospodara njihovih, kao oči rabinje na ruke gospođe njene, tako su oči naše ka Gospodu Bogu našemu, dok se ne smiluje na nas. Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas, jer smo presićeni poniženja; suviše se ispunila duša naša brukanja gozbaških i poniženja gordih.

Psalam 123.

Da nije bio Gospod sa nama, neka rekne Izrailj, da nije bio Gospod sa nama, kad ljudi ustadoše na nas, zaista, žive bi nas progutali, kad se prognevi jarost njihova na nas; zaista, voda bi nas potopila: nabujali potok prođe duša naša; zaista prođe duša naša vodu nepostojanu. Neka je blagosloven Gospod, koji nas ne dade u plen zubima njihovim. Duša se naša izbavi kao ptica iz zamke lovačke; zamka se raskide, i mi se izbavismo. Pomoć je naša u ime Gospoda, koji je stvorio nebo i zemlju.

S l a v a:

Psalam 124.

Oni, koji se uzdaju u Gospoda, oni su kao gora Sion: ne kolebaju se do veka oni, koji žive u Jerusalimu. Gore su oko njega, i Gospod je oko naroda Svoga od sada i do veka. Jer neće ostaviti Gospod žezal grešnički nad nasleđem pravednika, da ne bi pravednici pružili ruke svoje na bezakonja. Učini dobro, Gospode, dobrima, i onima koji su pravični srcem; a one, koji skreću u razvraćenja, oteraće Gospod sa bezakonicima! Mir na Izrailju!

Psalam 125.

Kad vraćaše Gospod roblje Sionsko bejasmo veoma utešeni. Tada se usta naša ispuniše radosti i jezik naš veselja. Tada govorahu po narodima: Gospod je učinio s njima velika dela. Zaista, Gospod je učinio s nama velika dela, i bejasmo veseli. Vraćaj, Gospode, roblje naše kao potoke jugom. Oni koji seju sa suzama, požnjeće sa radošću. Oni idući odlaze i plaču bacajući semena svoja; a vraćajući se dolaze radosni noseći rukoveti svoje.

Psalam 126.

Ako Gospod ne sagradi dom, uzalud se trude zidari; ako Gospod ne sačuva grad, uzalud bdije stražar. Uzalud vi jutrenjujete: ustajete posle odmora, jedući hleb patnje; dok On daje san ljubljenima Svojim. Evo, deca su nasleđe od Gospoda, porod je dar od Njega. Što su strele u ruci jakoga, to su sinovi starim roditeljima. Blago čoveku, koji je ispunio svoju želju sa njima: neće se osramotiti kad budu govorili neprijateljima svojim na vratima.

Psalam 127.

Blago svima, koji se boje Gospoda, koji hode putevima Njegovim! Trudove plodova svojih imaš jesti: blažen si, i dobro će ti biti. Žena je tvoja kao rodna loza usred doma tvoga; sinovi su tvoji kao mladari maslinovi oko trpeze tvoje. Eto, tako će biti blagosloven čovek koji se boji Gospoda! Blagosloviće te Gospod sa Siona, i videćeš dobra Jerusalimska u sve dane života svoga; i videćeš sinove sinova svojih. Mir na Izrailju!

Psalam 128.

Mnogo puta ratovaše sa mnom od mladosti moje, neka rekne Izrailj; mnogo puta ratovaše sa mnom od mladosti moje, ali nisu nadjačali mene. Na leđima mojim delaše grešnici, produžiše bezakonje svoje. Gospod pravedni presekao je vratove grešnika. Neka se postide i povrate natrag svi koji mrze Sion; neka budu kao trava na krovu, koja se pre čupanja osuši; od koje neće žetelac napuniti ruke svoje, ni vezilac rukovetima naručje svoje; i oni koji prolaze neće reći: neka je blagoslov Gospodnji na vama! blagosiljamo vas imenom Gospodnjim!

S l a v a:

Psalam 129.

Iz dubine vapijem k Tebi, Gospode! Gospode, usliši glas moj! Neka uši Tvoje pripaze na glas moljenja moga. Ako ćeš na bezakonja gledati, Gospode, Gospode, ko će se održati? Jer je u Tebe praštanje. Imena radi Tvoga sve trpim, Gospode; drži se duša moja reči Tvoje: uzda se duša moja u Gospoda. Od straže jutarnje do noći, od straže jutarnje neka se uzda Izrailj u Gospoda. Jer je u Gospoda milost i veliki je u Njega otkup; i On će iskupiti Izrailja od svih bezakonja njegovih.

Psalam 130.

Gospode, ne uznosi se srce moje, niti visoko gledaju oči moje; niti idem sa velikima, niti sa divnima koji su iznad mene. Ako ne mislim smireno nego uznosim dušu svoju, kao odojčetu odvojenom od matere svoje tako uzvrati duši mojoj. Neka se uzda Izrailj u Gospoda, od sada i do veka.

Psalam 131.

Opomeni se, Gospode, Davida i sve krotosti njegove, kako se zakleo Gospodu, i zavetovao Bogu Jakovljevu: Neću ući u stan doma svoga, niti ću leći na postelju odra svoga; neću dati sna očima svojim ni veđama svojim da dremaju, ni odmor slepoočnicama mojim, dok ne nađem mesto Gospodu, zaklon Bogu Jakovljevu. Evo, čusmo da je u Efrati, nađosmo ga na poljima šumskim. Uđimo u stan Njegov, da se poklonimo na mesto, gde stajahu noge Njegove. Vaskrsni, Gospode, u pokoj Tvoj, Ti i Kivot svetinje Tvoje. Sveštenici Tvoji nek se obuku u pravdu i ugodnici Tvoji nek se raduju. Radi Davida, raba Svoga, nemoj odvratiti lice pomazanika Svoga. Gospod se zakleo Davidu istinom, i neće se nje odreći: od ploda utrobe Tvoje posadiću na prestolu Tvome. Ako sinovi tvoji sačuvaju zavet Moj, i svedočanstva Moja ova, kojima ću ih naučiti, onda će i sinovi njihovi do veka sedeti na prestolu tvom. Jer je izabrao Gospod Sion, izabrao ga za stanište Sebi: Ovaj je pokoj moj na vek veka, ovde ću se nastaniti, jer sam ga odabrao. Lov njegov blagosiljajući blagosloviću, siromahe njegove nasitiću hlebom; sveštenike ću njegove obući u spasenje i sveti će se njegovi radošću radovati. Onde ću učiniti da uzraste rog Davidu, pripremih svetilnik pomazaniku Svome. Neprijatelje ću njegove obući u sramotu, a na njemu će procvetati svetinja Moja.

Psalam 132.

Gle zaista, kako je lepo i kako je krasno kada braća žive zajedno! Kao miro izliveno na glavu, koje silazi na bradu, bradu Aronovu, koje silazi na skute odežde njegove; kao rosa Ermonska, koja silazi na gore Sionske. Jer onde je Gospod dodelio blagoslov, i život do veka.

Psalam 133.

Evo sada blagosiljajte Gospoda, svi rabi Gospodnji, koji stojite u hramu Gospodnjem, u dvorovima doma Boga našega. U noćima podižite ruke svoje prema Svetinji, i blagosiljajte Gospoda. Blagosloviće te Gospod sa Siona, koji je stvorio nebo i zemlju!

S l a v a:

Katizma 19.

Psalam 134.

Hvalite ime Gospodnje, hvalite, rabi, Gospoda; vi koji stojite u hramu Gospodnjem, u dvorovima doma Boga našega. Hvalite Gospoda, jer je blag Gospod; pojte imenu Njegovom, jer je dobro. Jer Jakova izabra Sebi Gospod, Izrailja za dostojanje Sebi. Jer ja poznah da je veliki Gospod, i Gospod je naš nad svima bogovima. Sve što htede Gospod učini, na nebu i na zemlji, u morima i u svim bezdnama. Podiže oblake od kraja zemlje, munje sa kišom učini, izvodi vetrove iz skrovišta svojih. On porazi prvence Egipatske od čoveka do živinčeta. Pokaza znamenja i čudesa usred tebe, Egipte, na faraonu i na svima rabima njegovim. Porazi narode velike i pogubi careve jake: Siona cara amorejskoga, i Oga cara vasanskoga, i sva carstva Hananska; i dade zemlju njihovu u dostojanje, u nasleđe Izrailju, narodu Svome. Gospode, ime je Tvoje na vek, i spomen Tvoj u pokolenja i pokolenja! Jer će Gospod suditi narodu Svome, i za rabe Svoje umoljen biće. Idoli su neznabožački srebro i zlato, dela ruku čovečijih: usta imaju, a ne govore; oči imaju, a ne vide; uši imaju, a ne čuju; niti ima duha u ustima njihovim. Kakvi su oni, takvi da budu i oni koji ih grade, i svi koji se uzdaju u njih. Dome Izrailjev, blagosiljajte Gospoda; dome Aronov, blagosiljajte Gospoda; dome Levijev, blagosiljajte Gospoda; vi koji se bojite Gospoda, blagosiljajte Gospoda. Neka je blagosloven Gospod sa Siona, Koji živi u Jerusalimu!

Psalam 135.

Slavite Gospoda, jer je dobar, jer je na vek milost Njegova; slavite Boga nad bogovima, jer je na vek milost Njegova; slavite Gospoda nad gospodarima, jer je na vek milost Njegova; Boga Jedinoga koji tvori čudesa velika, jer je na vek milost Njegova; Koji je stvorio nebesa razumom, jer je na vek milost Njegova; Koji je utvrdio zemlju na vodama, jer je na vek milost Njegova; Jedinoga Koji je stvorio svetila velika, jer je na vek milost Njegova; sunce da upravlja danom, jer je na vek milost Njegova; a mesec i zvezde da vladaju noću, jer je na vek milost Njegova; Koji porazi Egipat sa prvencima njegovim, jer je na vek milost Njegova; i izvede iz njega Izrailja, jer je na vek milost Njegova; rukom krepkom i mišicom podignutom, jer je na vek milost Njegova; Koji razdvoji Crveno more na dva dela, jer je na vek milost Njegova; i provede Izrailja posred njega, jer je na vek milost Njegova; a faraona i vojsku njegovu vrže u more Crveno, jer je na vek milost Njegova; i provede narod Svoj kroz pustinju, jer je na vek milost Njegova; Koji porazi careve velike, jer je na vek milost Njegova; i pogubi careve moćne, jer je na vek milost Njegova; Siona, cara amorejskoga, jer je na vek milost Njegova; i Oga, cara vasanskoga, jer je na vek milost Njegova; i dade zemlju njihovu u nasleđe, jer je na vek milost Njegova; u nasleđe Izrailju, rabu Svome, jer je na vek milost Njegova; jer u smirenju našem spomenuo nas je Gospod, jer je na vek milost Njegova; i izbavio nas je od neprijatelja naših, jer je na vek milost Njegova; Koji daje hranu svakome telu, jer je na vek milost Njegova. Slavite Boga nebeskoga, jer je na vek milost Njegova!

Psalam 136.

Na rekama vavilonskim, tamo smo seli i plakali opominjući se Siona; o vrbe posred njega obesili smo harfe naše. Jer tamo nas zapitaše oni, što nas zarobiše, za reči pesama, i oni, što nas vodiše, za himne: pevajte nam neku od pesama Sionskih. Kako ćemo pevati pesmu Gospodnju na zemlji tuđoj? Ako zaboravim tebe, Jerusalime, neka bude zaboravljena desnica moja; neka mi se prilepi jezik za grlo moje, ako tebe ne spomenem, ako ne postavim Jerusalim za početak veselja moga. Napomeni, Gospode, sinovima Edomskim dan Jerusalimov, kad govoriše: raskopajte, raskopajte ga do temelja. Kćeri Vavilonska, jadnice, blago onome ko ti plati za dela zla koja si nam učinila! Blago onome koji uzme i razbije decu tvoju o Stenu!

S l a v a:

Psalam 137.

Slaviću Te, Gospode, svim srcem svojim, i pred Anđelima pevaću Tebi, jer Ti čuješ sve reči usta mojih. Pokloniću se ka svetome hramu Tvome, i slaviću ime Tvoje zbog milosti Tvoje i istine Tvoje; jer si uzdigao nad svima Tvoje sveto ime. U dan kada prizovem Tebe, brzo me usliši: silom Tvojom da umnožiš vrline u duši mojoj. Neka Te slave, Gospode, svi carevi zemaljski, jer su čuli sve reči usta Tvojih; i neka pevaju pesme Gospodnje, jer je velika slava Gospodnja! Jer je uzvišen Gospod, i gleda na ponižene, a uzvišene izdaleka poznaje. Ako pođem posred beda, Ti ćeš me oživeti; na gnjev neprijatelja mojih pružio si ruku Svoju, i spase me desnica Tvoja. Gospod će uzvratiti za mene: Gospode, milost je Tvoja do veka! dela ruku Tvojih ne prezri.

Psalam 138.

Gospode, ispitao si me i poznao si me. Ti znaš i kad sedim i kad ustajem; Ti znaš pomisli moje iz daleka; stazu moju i uže moje Ti si isledio, i sve puteve moje unapred provideo. Jer nema prevare na jeziku mome; evo, Gospode, Ti sve znaš, sve što je bilo i što će biti; Ti si me sazdao i položio si na mene ruku Svoju. Čudno je za mene znanje Tvoje, visoko je, ne mogu da ga dokučim. Kuda da pođem od Duha Tvoga? i od lica Tvoga kuda da bežim? Ako izađem na nebo, Ti si tamo. Ako siđem u ad, i tamo si. Ako podignem krila moja rano, i preselim se na kraj mora: i tamo će me ruka Tvoja voditi i podržavati me desnica Tvoja. Kad rekoh: dakle tama će me sakriti? ali je i noć kao svetlost oko mene; jer ni tama za Tebe nije pomrčina; Tebi i noć sija kao dan: kakva je tama noćna takva je i svetlost noćna. Jer Ti si stvorio bubrege moje, Gospode, prihvatio si me iz utrobe matere moje. Ispovediću se Tebi, kako si strašno veliki u delima Svojim! Čudesna su dela Tvoja i duša moja to zna dobro. Ne utaji se kost moja od Tebe, koju si stvorio u potaji, i sastav moj u preispodnjama zemlje. Početak moj videše oči Tvoje, u knjizi je Tvojoj sve to zapisano, i dani zabeleženi, kad ih još nije bilo ni jednoga. A meni su vrlo česni drugovi Tvoji, Bože! veoma se utvrdiše vladavine njihove! Prebrojaću ih, i biće ih više od peska: probudih se, i još sam sa Tobom. Ako ćeš pobiti grešnike, Bože: ljudi krvnici, sklonite se od mene! Jer ste zavidljivi u pomislima: uzimaju u sujetu gradove Tvoje. Zar da ne mrzim na one, koji na Tebe mrze, Gospode; i da se ne gnušam na neprijatelje Tvoje? Potpuno mrzim na njih, oni su mi postali neprijatelji. Oprobaj me, Bože, i poznaj srce moje; ispitaj me i saznaj staze moje! i vidi, je li put bezakonja u meni, i povedi me na put večni.

Psalam 139.

Zakloni me, Gospode, od čoveka lukava, i od muža nepravedna izbavi me, koji misle nepravdu u srcu, svaki dan podižu rat; naoštriše jezik svoj kao zmija, otrov je aspidin u ustima njihovim. Sačuvaj me, Gospode, od ruku grešnika, i od ljudi nepravednih izbavi me, koji misle da spotaknu noge moje. Gordi mi postavili zamku, i užadima zategli su mrežu nogama mojim; pored staze postavili mi sablazni. Rekoh Gospodu: Ti si Bog moj; čuj, Gospode, glas moljenja moga. Gospode, Gospode, silo spasenja moga, zakloni glavu moju u dan rata! Ne daj me, Gospode, po želji grešnika; oni smisliše protiv mene, ne ostavljaj mene, da se kad-god ne bi uznosili. Glava njihovog okruženja, muka usana njihovih ima ih pokriti! Nek padne na njih ugljevlje ognjeno, da ih oboriš u mukama, i neće postojati! Čovek jezičan neće se ispraviti na zemlji, nepravedna čoveka zlo će uloviti u trulež. Poznao sam, da Gospod čini sud siromasima i osvetu za uboge. Ipak, pravednici će slaviti ime Tvoje i pravični će se nastaniti sa licem Tvojim.

S l a v a:

Psalam 140.

Gospode, prizivam Te, usliši me; pripazi na glas moljenja moga, kada Te prizivam. Nek izađe molitva moja kao tamjan pred Tobom, podizanje ruku mojih kao žrtva večernja. Postavi, Gospode, čuvara ustima mojim, i vrata s ogradom kod usana mojih. Ne daj srcu mome da zastrani na lukave reči, da izmišlja izgovore za grehe, sa ljudima što čine bezakonje, a ja se neću združiti sa izbranima njihovim. Pravednik će me pokarati milostivo i izobličiti me, a jelej grešnikov da ne pomaže glavu moju; jer je i molitva moja za pokajanje njihovo i dobru volju. Progutane biše kraj stene sudije njihove; čuće se reči moje kako su prijatne. Kao što se grumen zemlje razbije na zemlji, tako se razbacaše kosti njihove pri adu. Jer k Tebi, Gospode, Gospode, upirem oči moje: u Tebe se uzdam: ne oduzmi dušu moju. Sačuvaj me od zamke koju mi postaviše, i od sablazni onih što čine bezakonje. Pašće u svoju mrežu grešnici, a ja sam osamljen dok ne prođem.

Psalam 141.

Glasom svojim Gospoda prizivah, glasom svojim Gospodu se molih. Izlivam pred Njim moljenje svoje, žalost svoju pred Njim kazujem, kad iščezava u meni duh moj; a Ti znaš staze moje; na putu ovom, kojim hodim, postaviše mi zamku. Pogledam na desno, i vidim da me niko ne poznaje; nemam gde da bežim, a nema niko da mari za dušu moju. K tebi vičem, Gospode, velim: Ti si nada moja, Ti si udeo moj na zemlji živih. Pripazi na moljenje moje, jer se veoma ponizih. Izbavi me od onih što me gone, jer su jači od mene. Izvedi iz tamnice dušu moju, da bih slavio ime Tvoje; mene će čekati pravednici, dok mi ne dadneš platu.

Psalam 142.

Gospode, usliši molitvu moju, saslušaj moljenje moje u istini Svojoj, usliši me u pravdi Svojoj. I ne ulazi u sud sa rabom Svojim, jer se pred Tobom neće opravdati niko živ. Jer vrag goni dušu moju, ponizi do praha život moj, posadi me u tamna mesta, kao one koji su davno umrli; i klonu u meni duh moj, pomete se u meni srce moje. Spominjem dane drevne, poučavam se u svima delima Tvojim, u tvorenjima ruku Tvojih poučavam se. K Tebi pružam ruke svoje, duša je moja kao zemlja bezvodna Tebi. Brzo usliši me, Gospode, iščeze duh moj; ne okreći lice Svoje od mene, jer ću biti kao oni što silaze u grob. Ujutru mi javi milost Tvoju, jer se u Tebe uzdam. Pokaži mi, Gospode, put kojim da idem, jer k Tebi uzdižem dušu svoju. Izbavi me od neprijatelja mojih, Gospode, jer k Tebi pribegoh. Nauči me da tvorim volju Tvoju, jer si Ti Bog moj. Duh Tvoj blagi vodiće me na zemlju pravu. Radi imena Svoga, Gospode, oživi me, pravdom Svojom izvedi iz nevolje dušu moju. I milošću Svojom istrebi neprijatelje moje, i pogubi sve koji napadaju dušu moju, jer sam ja rab Tvoj.

S l a v a:

Katizma 20.

Psalam 143.

Neka je blagosloven Gospod Bog moj, koji navikava ruke moje na boj, prste moje na rat; On je milost moja i utočište moje, zastupnik moj i izbavitelj moj, zaštitnik moj, i u Njega se uzdam: On mi pokorava narod moj. Gospode, šta je čovek da se njemu kazuješ, ili sin čovečiji da za njega mariš? Čovek je ništavan; dani njegovi prolaze kao senka. Gospode, prikloni nebesa, i siđi; dotakni se gora, i zadimiće se; sevni munjom, i rasejaćeš ih; pusti strele Svoje, i smutićeš ih. Pruži ruku svoju sa visina, izvuči me i izbavi me iz velikih voda, iz ruku sinova tuđinskih; čija usta govore sujetu, i desnica je njihova desnica nepravde. Bože, pesmu novu pevaću Tebi, uz harfu sa deset žica pojaću Tebi, Koji daješ spasenje carevima, i Davida raba Svoga izbavljaš od ljutoga mača. Izbavi me, i izvuči me iz ruku sinova tuđinskih, čija usta govore sujetu, i desnica je njihova desnica nepravde. Čiji su sinovi kao mladari ukorenjeni u svojoj mladosti, kćeri njihove nakićene, preukrašene slično lepoti hrama; skladišta su im napunjena, i prebacaju iz jednoga u drugo; ovce su im mnogoplodne, množe se na pašnjacima svojim; volovi su njihovi tovni; nema kod njih palih ograda, niti prolaza, niti vapaja na trgovima njihovim. Ublažavaju narod koji uživa ova dobra; ali, blago narodu kome je Gospod njegov Bog.

Psalam 144.

Uzvišavaću Te, Bože moj, Care moj, i blagosiljaću ime Tvoje na vek i na vek veka. Svaki ću Te dan blagosiljati, i hvaliti ime Tvoje na vek i na vek veka. Veliki je Gospod i hvaljen veoma, i Njegovoj veličini nema kraja. Pokolenje i pokolenje hvaliće dela Tvoja, i javljaće silu Tvoju. O veličini slave svetinje Tvoje govoriće, i o čudesima Tvojim kazivaće. Govoriće o strašnoj moći Tvojoj, i kazivaće o veličanstvu Tvome. Obnavljaće uspomenu Tvoje bezmerne dobrote, i radovaće se pravdom Tvojom. Gospod je sažaljiv i milostiv, dugotrpeljiv i mnogomilostiv. Dobar je Gospod prema svima, i štedi sva stvorenja Svoja. Neka Te slave, Gospode, sva dela Tvoja, i ugodnici Tvoji neka Te blagosiljaju. Neka kazuju slavu carstva Tvoga, i silu Tvoju neka propovedaju; da obznane sinovima čovečijim silu Tvoju, i slavu veleljepija carstva Tvoga. Carstvo je Tvoje carstvo svih vekova, i vladavina Tvoja u svakom pokolenju u pokolenju. Veran je Gospod u svima rečima Svojim, i svet je u svima delima Svojim. Gospod utvrđuje sve koji padaju, i uspravlja sve koji su bačeni. Oči svijeh na Tebe se nadaju, i Ti im daješ hranu na vreme; otvaraš Ti ruku Svoju, i ispunjavaš svako živo biće dobrom voljom. Pravedan je Gospod u svima putevima Svojim, i svet je u svima delima Svojim. Blizu je Gospod svima koji Ga prizivaju, svima koji Ga prizivaju u istini. Ispunjava volju onih koji Ga se boje, i molitvu njihovu uslišava, i spašava ih. Čuva Gospod sve koji Ga ljube, a sve grešnike istrebiće. Neka govore usta moja hvalu Gospodu, i neka blagosilja svako telo sveto ime Njegovo na vek i na vek veka.

S l a v a:

Psalam 145.

Hvali, dušo moja, Gospoda! Hvaliću Gospoda za života svoga, pevaću Bogu mojemu dok postojim. Ne uzdajte se u knezove, u sinove čovečije, u njima nema spasenja. Iziđe iz čoveka duh njegov, i vrati se u zemlju svoju: toga dana propadnu sve pomisli njegove. Blago čoveku, kome je pomoćnik Bog Jakovljev, nada je njemu na Gospoda Boga svoga; Koji je stvorio nebo i zemlju, more i sve što je u njima; Koji čuva istinu na vek, Koji čini pravdu ugnjetenima; Koji daje hranu gladnima. Gospod razrešava okovane, Gospod umudrava slepce, Gospod uspravlja oborene, Gospod voli pravednike. Gospod čuva došljake; siroče i udovicu će podignuti, a put grešnika pogubiti. Carovaće Gospod na vek, Bog tvoj, Sione, u pokolenja i pokolenja.

Psalam 146.

Hvalite Gospoda, jer je dobar psalam: Bogu našem neka bude ugodno hvaljenje. Gospod zida Jerusalim, i sakuplja rasejanja Izrailjeva; isceljuje skrušene srcem, i previja rane njihove; broji mnoštvo zvezda i svima im daje imena. Veliki je Gospod naš, i velika je krepost Njegova i razumu Njegovom nema mere. Gospod podiže krotke, a grešnike ponižava do zemlje. Počnite Gospodu u ispovedanju, pojte Bogu našem uz gusle! On pokriva nebo oblacima, priprema zemlji kišu; On izmlađuje na gorama travu, i zelene biljke na korist ljudima; daje stoci hranu njihovu i malim gavranima koji Mu gaču. Neće uz silu konjsku pristati, niti uz listove čovečije blagovoleti. Gospodu su mili oni koji Ga se boje, i koji se uzdaju u milost Njegovu.

Psalam 147.

Pohvali, Jerusalime, Gospoda; hvali Boga svojega, Sione! jer On utvrdi poluge na vratima tvojim, blagoslovi sinove tvoje u tebi. On polaže u predelima tvojim mir, i hrani te najboljom pšenicom; šalje govor Svoj zemlji, brzo se širi reč Njegova; daje sneg Svoj kao vunu, prosipa maglu kao pepeo; baca grad Svoj kao ukruhe, pred licem mraza Njegovog ko će se održati? Ali pošalje reč Svoju, i istopi ih; dune duhom Svojim, i poteku vode. On javlja reč Svoju Jakovu, opravdanja i sudove Svoje Izrailju. Ovo nije učinio svakom narodu, i sudove Svoje nije javio njima.

S l a v a:

Psalam 148.

Hvalite Gospoda na nebesima, hvalite Ga na visinama! Hvalite Ga, svi Anđeli Njegovi; hvalite Ga, sve vojske Njegove! Hvalite Ga, sunce i meseče; hvalite Ga, sve zvezde i svetlosti! Hvalite Ga, nebesa nad nebesima, i vodo nad nebesima! Neka hvale ime Gospodnje, jer On reče, i postaše; On naredi, i sazdaše se. Postavi ih za na vek i na vek veka: dade naredbu koja neće proći. Hvalite Gospoda sa zemlje, aždaje i sve bezdne; oganj i grad, sneg i led, duh burni, koji izvršavate reč Njegovu; gore i svi bregovi, rodna drveta i svi kedri, zveri i sva stoka, gmizavci i ptice krilate, carevi zemaljski i svi narodi, knezovi i sve sudije zemaljske, mladići i devojke, starci sa decom, neka hvale ime Gospodnje, jer je ime Njegovo jedino uzvišeno, i slava je Njegova na zemlji i na nebu. I uzvisiće rog naroda Svoga: pesma svima svetima Njegovim, sinovima Izrailjevim, narodu, koji se približava Njemu.

Psalam 149.

Pevajte Gospodu pesmu novu, hvalite Njega u crkvi svetih. Neka se veseli Izrailj o Stvoritelju svom, i sinovi Sionovi neka se raduju o Caru svom. Neka hvale ime Njegovo u horu, uz timpan i psaltir neka poju Njemu; jer voli Gospod narod svoj, i uzdiže krotke na spasenje. Hvaliće se sveti u slavi, i radovaće se na posteljama svojim. Uznošenja su Božija u grlima njihovim, i mačevi dvosekli u rukama njihovim, da učine osvetu među narodima, izobličenja među plemenima; da svežu careve njihove u pute, i vlastelu njihovu u okove gvozdene, da se izvrši na njima sud napisan: ova slava biće svima svetima Njegovim.

Psalam 150.

Hvalite Boga u svetima Njegovim, hvalite Ga u tvrđi sile Njegove! Hvalite Ga na silama Njegovim, hvalite Ga po bezmernoj veličini Njegovoj! Hvalite Ga uz glas trube, hvalite Ga uz psaltir i gusle. Hvalite Ga uz timpan i u horu; hvalite Ga uz strune i organ! Hvalite Ga uz kimvale milozvučne, hvalite Ga uz kimvale gromoglasne! Sve što diše neka hvali Gospoda!

S l a v a: i ninje:

Aliluja, aliluja, aliluja, slava Tebi, Bože!

KRAJ I BOGU SLAVA

• Povezane stranice: Sveto pismo