Pruži mi bjelu ruku
Pokoju mog života
Pruži mi b'jelu ruku,
Skini mi srca muku,
Skini mi teški jad.
Rajska si ti ljepota,
Anđ'o si pravi rajski:
Nevini cv'jete majski
Što bih bez tebe ja?
Da na sv'jet tebe nije,
Žalostan rob bih bio,
Suzȃ bih vrelo lio
U c'jeli moji v'jek.
Da sunce zagar ne grije,
Zemlja bi tužna bila;
Bez tebe dušo mila,
Nema ni srcu l'jek.
Nema bez tebe spasa –
Zemnja je puna vaja,
Ti si mi zračak sjaja –
Sreća si žiću mom.
Odjek mi tvoga glasa,
Milinom srce dira –
Ti jesi anđ'o mira,
Pred tobom mukne grom.
B'jelu mi ruku pruži,
Nek bude uvjek moja,
I reci: „sva sam tvoja“
Tada ću steći mir.
Prestat će da ne tuži,
Tad jadno srce moje:
Kad jednom i mi dvoje
Budemo slavit' pir.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milo Jovović, umro 1916, pre 108 godina.
|
U Baru, (Crna Gora) 1895., Milo Jovović, „Slovanski svet “, broj 32., u Trstu, 10. avgusta 1895., str. 300.