Prošetao Kraljeviću Marko

* * *


[Prošetao Kraljeviću Marko]

Prošetao Kraljeviću Marko,
prošetao kroz goru zelenu,
sa sestrića prejaka Damnjana.
I tuj ima mlada krčmarica.
Pa otide Marko Kraljeviću, 5
i odvede prejaka Damnjana.
A pozove mladu krčmaricu:
„Dođi amo, mlada krčmarice,
i donesi jednu oku vino,
i nazdravi prejaku Damnjanu." 10
Kako gu je Damnjan pogledaja,
takoj mu je na ašik ostala,
pa otide bolan da si lega.
Upita ga Marko Kraljeviću:
„Oj sestriću, prejaki Damnjane, 15
ću te pitam, pravo da mi kažeš:
da li legaš gol'ema bolesa?
Ili legaš proletnje groznice?
Ili legaš ašik za devojče?“
„Mili ujče, Kraljeviću Marko, 20
niti legam golema bolesa,
niti legam proletnje groznice,
veće legam ašik za devojne,
za onuja mladu krčmaricu.
Idi, ujče, odma da gu pitaš: 25
da li oće mene da me uzne?“
Pa otide Marko Kraljeviću
i upita mladu krčmaricu:
„Krčmarice, nešto ću te pitam.“
„Pitaj, pitaj, Marko Kraljeviću." 30
„Da li oćeš prejaka Damnjana?“
„Oću, oću, Marko Kraljeviću.
Da otide prejaki Damnjane,
da otide u toj sinjo more;
i u njega šimširovo drvo, 35
da nakiti i konja i sebe,
jednu kitu mene da donese!“
Pa otide Marko Kraljeviću,
pa isprati prejaka Damnjana,
i dade mu debeloga Šarca. 40
„Idi, idi, prejaki Damnjane,
idi, idi u toj sinjo more.
Kada biće do njega da dođeš,
sablju veži ispred Šarca konja,
sablja će ti vodu odbivati, 45
i tako će do šimšir da dođeš.“
Pa otide prejaki Damnjane.
Kada dođe do toj sinjo more,
veza sablju ispred konja Šarca.
Tako dođe do drvo šimšira, 50
pa nakiti i konja i sebe;
jednu kitu njojze nakitio.
Pa se vrati prejaki Damnjane.
Kada dođe više nakraj more,
al’ iskoči taj prokleta ala 55
da proguta Šarca i Damnjana.
Kako gi je Šarac dovatija,
tako gu je na breg isfrljija.
Ode Damnjan zdravo i veselo.
„O moj ujče Kraljeviću Marko, 60
ja nakiti i konja i sebe,
jednu kitu mladoj krčmarici.
Ajde, ujče, kod nju da idemo.“
„Evo tebe, mlada krčmarice,
evo tebe kita od šimšira! 65
Ajd’ polazi prejaka Damnjana!“
„Ajd’ odotle, Marko Kraljeviću,
ja ti neću prejaka Damnjana!“
Razljuti se Kraljeviću Marko,
manu sabljom, odseče vu glavu. 70


Pevači i kazivači

Pesmu pod br. 506 upamtio je Miroslav Milovanović, profesor iz Leskovca, od neke starice iz Predejana.

Reference

Izvor

  • Narodne pesme i basme južne Srbije, skupio i priredio Momčilo Zlatanović, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1994., str. 199-200.