Protekcija (komedija u pet činova)/44
XII
JULKA, zatim AĆIM i MANOJLO
JULKA (Sama): Bože moj, šta je ovo? Šta je majci? Otišla da izgrdi ministra.. Jaoj, pa ona će sve pokvariti, sve, sve... Mi nećemo dobiti premeštaj, moraćemo se vratiti u unutrašnjost, ja ću biti osramoćena... Bože, Bože moj, šta je ovo? (Plače) Ali šta je to majci najedanput? Što nije bar sačekala oca? Oh, Bože moj, kako sam nesrećna! (Plače gorko).
AĆIM (Dolazi oa Manojlom): Sve ide kao namazano. Baš sam ovom prilikom srećne ruke!
MANOJLO (Spazi Julku): Gle, a što ti plačeš?
AĆIM: Julka, dete, šta ti je?
JULKA: Ah, mi smo tako nesrećni!
AĆIM: A zašto, šta se desilo?
MANOJLO: Gde je Saveta?
JULKA: Majka je otišla ministru.
AĆIM (Zgrane se): Ministru?
MANOJLO: (Isto tako): Ministru?
JULKA: Jeste... otišla da ga izgrdi.
AĆIM: (Prestravljen): Izgrdi?
MANOJLO: Ministra da izgrdi?
JULKA: Jeste, ministra i da mu kaže u oči: „Sram vas bilo, pfuj, sram vas bilo!”
AĆIM (Prestravljen) : Ministru?
JULKA: Jeste!
AĆIM: (Klone u stolicu): Manojlo, meni su se presekle noge!
MANOJLO (Julki): Ama ministru da kaže sram vas bilo?
JULKA: Jeste!
AĆIM: I pfuj?
JULKA: Jeste!
AĆIM (Skoči sa stolice): Manojlo, Sodoma i Gomora! Zar je malo što moj sin grdi gospodina ministra, nego sad i žena da ga počne grditi. (Seti se) Julka, ćerko, da nije ona štogod razgovarala sa Svetislavom kroz ključaonicu? (Manojlu) Mogao joj je on useliti buntovničke misli u glavu, a žena sa buntovničkim mislima gora je nego čovek. Veruj, on joj je napunio glavu.
MANOJLO: „Tečete zvanja i položaje”.
AĆIM: Gospode Bože, propao sam kao niko moj! Ama, molim te, dete, reci ti meni još jedanput: otišla je da izgrdi ministra?
JULKA: Jeste, jeste, jeste!
AĆIM: Manojlo, propao sam! Manojlo, propao sam kao niko moj!
MANOJLO: Jest!
AĆIM: I šta sad mogu; nauči me, šta da radim?
MANOJLO: Da odmah pođemo za njom, možemo je još stići.
AĆIM: Uzećemo žandarma, uzećemo dva žandarma; uzećemo tri, četiri, pet žandarma; kazaćemo im: držite onu ženu, ona je pošla da grdi ministra, držite je! 'Ajdemo, 'ajdemo, Manojlo, odmah; ’ajdemo! (Odlaze trkom).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|