Protekcija (komedija u pet činova)/29
X
PERSIDA, PREĐAŠNjI
PERSIDA (Sa praga levih vrata): Mene zovete?
MOMAK: Oprostite. Nisam hteo da ulazim unutra, jer vidim tamo gospođicu Draginju, a vi ste mi jedan put kazali, ono što imam vama da kažem da ne moram uvek pred njom.
PERSIDA: Imate, dakle, nešto da mi kažete?
MOMAK: Jedan gospodin, Sava Savić đumrukdžija, nada se da ćete biti tako dobri da ga primite. Ako ne možete danas...
PERSIDA:Ja da ga primim? Valjda želi kod brata?
MOMAK: Ne, ne dobro sam ja čuo, želi k vama. Kazao mi je i vaše ime, kazao mi je i svoje ime; kazao mi je....
PERSIDA (Za se): Možda kakav stari poznanik? (Glasno) Je li star?
MOMAK: Tako oko trideset i pet.
PERSIDA: Dosta mlad. Čekajte! (Ode i viri kroz ključaonicu)
SAVA SAVIĆ: Hoće li mi upaliti? Što nema vazdan momka? Čekaj !(Jednovremeno kad i Persida viri na ključaonicu).
PERSIDA: Ne vidi se ništa!
SAVA SAVIĆ: Ne vidi se ništa!
PERSIDA (Razmišlja za se): Ko to može biti? Najzad... (Glasno) Neka uđe taj gospodin! (Otrči na ogdedalo i namešta se.)
MOMAK (Ulazi u predsoblje): Ne morate dolaziti ni sutra ni prekosutra...
SAVA SAVIĆ: Ona će me primiti?
MOMAK: Da, izvol’te!
SAVA SAVIĆ (Najpre namesti još jednom svoj levi brk. Sebi): Sad stegni petlju, Savo Saviću! (Ulazi) Najpokorniji sluga! (Klanja se duboko).
PERSIDA: Klanjam se, gospodine. Ako se ne varam, vi dolazite pravo meni?
SAVA SAVIĆ: Da, gospođice, dolazim pravo vama, jer sam došao do uverenja da je pravi put najkraći; dolazim pravo vama, jer sam odavno žudeo da jedanput pravo vama dođem.
PERSIDA: U nekoliko vas ne razumem, a u nekoliko bih rekla da laskate. Izvolte sedite!
SAVA SAVIĆ: Ne razumete me, je l’ te? E, to je ono, vidite! Toliko sam i toliko godina žudeo da me vi razumete! (Sedne).
PERSIDA: Moram vam priznati da ste me već prvim rečima skoro osvojili, te ako ste došli da molite što moga brata, i želite moju protekciju...
SAVA SAVIĆ: Moram vam reći da me tek sad ne razumete. (Za se) Početak je dobar, samo hrabro, Sava Saviću! (Glasno) Ja ne tražim protekcije, ja nemam šta da molim gospodina ministra; ja sam pravo vama došao, jer sam odavno žudeo da pravo vama dođem.
PERSIDA: Drago mi je! Vrlo sam radoznala ? (Za se) Zbilja, interesantan čovek! (Glasno) Radoznala sam...?
SAVA SAVIĆ: Kad bih imao te slobode...?
PERSIDA: Ja vam dajem najveću slobodu!
SAVA SAVIĆ: Oh, da sam je imao pre šesnaest godina, danas bih već bio na vrhuncu svoje sreće. Ali svejedno, sreći se nikad kasno ne stiže. Dolazim pravo vama dakle, kao što sam imao čast reći, pravo vama, jer sam došao do uverenja da je pravi put najkraći; dolazim pravo vama, jer evo već šesnaest godina kako se s dana na dan hrabrim da dođem pravo k vama, da vam kažem otvoreno i jasno ono, što mi već šesnaest godina, otkad sam vas prvi put sagledao, leži na srcu.. Jer šesnaest punih godina, gospođice, u meni nešto tinja, tinja, tinja! Bio sam onda praktikant, nisam se zvao Sava Savić, već Sava Zvrketić, ali sam ja to prezime promenio po odobrenju gospodina Ministra unutrašnjih dela, rešenjem numera 2436, koje je izašlo u 98 broju zvaničnih novina...
PERSIDA: Ali, gospodine... (Stidljivo) Ja ne znam...
SAVA SAVIĆ: Ne, ne, vi to morate znati, jer je to rešenje bilo štampano na čelu lista...
PERSIDA: Ne mislim to, već o vašim osećajima...
SAVA SAVIĆ: Moji osećaji! Šta je dakle sa mojim osećajima?
PERSIDA (Za se): Oh, Bože, vratila sam se u jedan od onih lepih dana iz davne prošlosti!
SAVA S AVIĆ: Zbilja, učinili bi mi veliko zadovoljstvo kad bi mi kazali: šta je sa mojim osećajima?
PERSIDA (Stidljivo): Ali, zaboga, gospodine, to nije tako lako. SAVA SAVIĆ: Kad se hoće sve se može. Jedna reč i ja sam mrtav; jedna reč i ja sam živ!
PERSIDA (Za se): Ovaj je čovek zbilja interesantan! (Glasno) Ja nemam odvažnosti, nemam hrabrosti!
SAVA SAVIĆ: Molim, jeste li vi služili koji put u vojsci? Niste, dabome, ali svejedno, služio sam ja i tamo sam, gospođice, naučio šta je to hrabrost. Oficir mi je ovako objasnio: „Kad ja viknem napred, a ti samo zažmuri pa suni kao lud napred!” Zažmurite, zažmurite, dakle, gospođice, pa recite reč koja život znači!... Jeste li zažmurili?
PERSIDA (Smejući se i žmureći): Jesam!
SAVA SAVIĆ: Napred!
PERSIDA: Ja vam pružam ruku.
SAVA SAVIĆ (Uehićen): Bože moj, kako je život u ovakvim detaljima lep! Hvala vam za ovaj srećan trenutak, po sto puta vam hvala! Verujte, ponovo sam se rodio; čisto osećam kako sam se rodio!
PERSIDA: Ali vi bi morali govoriti i sa mojim bratom.
SAVA SAVIĆ: I s njim i s njim i s celim svetom ću govoriti. Govoriću i s njim i s vašom strinom i sa vašom tetkom i sa vašom jetrvom i sa celim svetom.
PERSIDA (Za se): Gospodinu Aćimu ću odmah pisati da nema ništa od našega braka. Ovaj je mlađi i interesantniji. (Glasno) Želite li još sad da razgovarate sa bratom?
SAVA SAVIĆ: Zašto da ne, što pre to bolje!
PERSIDA: Ja ću ga odmah zvati. (Ode hitno).
SAVA SAVIĆ (Sam): Sava Saviću, nije te ništa moglo da omete, ti si doplivao!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|