Protekcija (komedija u pet činova)/23
IV
PRAKTIKANT, PREĐAŠNjI
PRAKTIKANT (U predsoblju. Prvo promoli glavu, zatim polako i na prstima ulazi).
MOMAK: Samo jedan gospodin.
MINISTAR: Tim bolje ako ih nema više. Persida, pošlji mi kaput.
PERSIDA: Odmah! (Odlazi, za njom momak.)
MINISTAR (Otvara poštu i razgleda. Momak mu donosi kaput te skida kućnu haljinu i oblači kaput. Momak odnosi u sobu kućnu haljinu.)
PRAKTIKANT (U crnim haljinama, ali se vidi da su tuđe. Rukavi i nogavice dugačke, kaput širok. Za vreme trajanja radnje u kabinetu govori za se.): Ovo je već deveti dan kako dolazim. E, to je već strašno! Najposle ne marim što jednako dolazim, isterali su me iz službe pa imam i suviše vremena da pravim audijencije, ali mi onaj, brate, neće više da pozajmljuje crne haljine. Već je tri puta slao, a juče je i sam dolazio mojoj kući, ali, razume se, nije me našao kod kuće, bio sam pod krevetom. Došlo mi je da stanem kod ovih vrata pa da viknem: „Ama primite me već jedanput, gospodine ministre, neće čovek više da mi pozajmljuje haljine!” Večeras neću smeti ni da spavam kod kuće, jer onaj preti da će me na spavanju uhvatiti.
MOMAK (Vraćajući se iz sobe): Zapoveda li gospodin ministar?
MINISTAR: Nek uđe taj gospodin.
MOMAK (Ulazi u predsoblje i spazivši praktikanta, zaprepasti se): Zar opet?
PRAKTIKANT:Da, molim vas, prijavite me!
MOMAK: Ama neće, brate, da te primi ministar.
PRAKTIKANT:Svejedno, prijavite vi samo mene!
MOMAK (Mladenu): Izvolite vi, gospodine ! (Otvara mu vrata).
MLADEN (U kabinetu): Dobar dan, gospodine ministre.
MINISTAR: Dobar dan! Šta ste radi?
MLADEN: Ja ću biti vrlo kratak, gospodine ministre.. Pre petnaest dana javio sam se za polaganje advokatskog ispita. Po vašem naređenju sastavljena je komisija...
MINISTAR: Pa?
MLADEN: Izgleda mi, da ta komisija namerno ne zakazuje polaganje moga ispita, ne bi li... meni na primer sutra ističe osustvo, i ja bih morao odustati od polaganja i ići na dužnost, ako mi vi sami, gospodine ministre, ne bi produžili osustvo.
MINISTAR: To nije tako teško.... Komisija, da, ona se trebala do sada sastati, ali, koliko mi je poznato, većina gospode članova iste, ušla su i u jedan stručan odbor koji ima sad, pre sastanka Skupštine, da prouči izvesne moje zakonske predloge. Prema tome vaše optužbe neće biti tačne; tu najmanje može biti kakve namere, a ne razumem i zašto bi ih bilo. Vaše ime?
MLADEN: Mladen Đurić.
MINISTAR: Mladen Đurić... (Doseća se) To mi je ime poznato.... (Zapisuje i doseća se).
MOMAK (U predsoblju Aćimu koji je ušao): Možete mi dati vašu kartu.
AĆIM: Nemam, brate!
MINISTAR: Da... sećam se sada. Vi ste, čini mi se, kritikovali moj projekat zakona o advokatima?
MLADEN: Bio sam slobodan.
MINISTAR: Imate oštro pero! A koliko se sećam, vi ste u oči izbora držali i neke vatrene govore, koji nisu bili u potpunoj harmoniji sa vašim činovničkim položajem.
MLADEN: Ali su možda bili u harmoniji sa mojom građanskom dužnošću.
MINISTAR (Domišljajući se): Sad razumem i vašu maločašnju sumnju da komisija naročito ne zakazuje vaš ispit. A, Bože sačuvaj, daleko smo od toga da činimo tako sitne i nedostojne pakosti. Ja ću vam produžiti odsustvo i vi ćete polagati ispit što pre, možda već sutra.
MLADEN: Hvala vam, gospodine ministre!
MINISTAR: Vi verovatno zato i polažete taj ispit da bi se oprostili činovničkog, zavisnoga položaja, te slobodnije posvetili politici?
MLADEN: Polažem ga što sam spreman, ali ne odričem i nameru da se posvetim politici.
MINISTAR: Da, to ima draži za mlade ljude.
MLADEN: I za one koji žele dobra svome narodu.
MINISTAR (Sumnjajući): Možda... možda! Dakle, narediću da što pre polažete ispit.
MLADEN: Blagodarim, gospodine ministre! (Klanja se i izlazi u predsoblje).
MINISTAR (Razgleda poštu i akta).
MLADEN (U predsoblju, uzimajući šešir, spazi Aćima): Dobar dan želim.
AĆIM: A vi ste bili tamo, bili ste kod gospodina ministra?
MLADEN: Da!
AĆIM: Je l’ te, kakav je čovek?!
MLADEN: Vrlo običan!
AĆIM: A da nije danas štogod ljut ili onako štogod neraspoložen?
MLADEN: Nije.
AĆIM: E, baš vam hvala!
MLADEN: Zbogom. (Oddazi)
AĆIM: Zbogom!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|