Pribislav i Božana/5
POJAVA V
Jedna šajka doplovljava. Iz šajke iskiču nekolicina i privlače je obali. Izlaze: Pribislav knez Vagorski, Ratibor, Bujan i ostali.
PRIBISLAV stupiv na obalu peva:
Zdravo da si domovino mila,
Gde sam zlatne provodio dane!
Dugo si se ispred mene krilaila
Posred bure i holuje tamne.
O, nijaj se na laki talasi,
Ponosita kao gorska vila!
Dece tvoje razležu se glasi:
Zdravo da si domovino mila.
HOR:
O, vijaj se na laki talasi
Ponosita, kao gorska vila!
Dece tvoje razležu se glasi:
Zdravo da si drmovino mila!
PRIBISLAV:
Zalud Nemci kao vihar leću
I na tebe dižu mišce svoje,
Preko mora uzaman preleću,
Tvoji sinci oko tebe stoje!
O, nijaj se na morski talasi;
Ponosita kao gorska vila!
Dece tvoje razležu se glasi:
Zdravo da si domovino mila!
HOR:
O, nijaj se na laki talasi,
Ponosita kao gorska vila!
Dece tvoje razležu se glasi:
Zdravo da si domovino mila!
BOŽANA:
Dobro nam došli borci, u ove pitome dolje,
Kroz vihor i holuju sreća vas vodi amo,
Šireći laka krila nad bezdnom i užasom!
RATIBOR (gleda iznenađeno):
Bogovi, to je vila!
PRIBISLAV:
Oh, kako divne kose niz pleća viju se bela,
Duše mi Zagorkinja!
RATIBOR:
Da li je ko poznaje?
PRIBISLAV:
Govori lepa vilo, kako te zovu ovde;
Jel ime tako lepo, ko što je lice milo?
Jesi li deva ili zagorka može samo
Lepotom lica tvoga krasiti gore ove?
BOŽANA:
Junače, ko si da si! Drbro nam došo noćas;
Na obalama ovim neka te radost prati!
Ja imam sedog oca zovu ga: Brainiborom;
A moje ime — — — — — — — — — — —
PRIBISLAV:
Bogovi! Jel moguće? Božana to je lepa,
Jedina ćerka mila sedoga Branibora,
Koga bogovi silni mudrošću zadahnuše!
Stoj, Ljeljo, Bogiću mali, sad srele ne zapinji!
BOŽANA:
Ti znadeš oca moga i moje ime kaza?
Neznani stranče, ko si?
PRIBISLAV:
Pogledaj zar nas ne znaš?
BOŽANA:
Bogovi silni! Sanjam li? Ili me varaju oči?
Pribislav knez Vagorski i snjim vitezi hrabri:
Ratibor! Bujan! Zvezdan!? O, sretna, ja sam sretna
Što prva videh ovo! Ah sedi Radoslave,
Kako ćeš sretan biti, kada ti donesem glase!
Pusti me, pusti njemu!
PRIBISLAV:
Ne idi lepa vilo! Nek starac sankom se sladi:
Bogovi, zaštitnici već, objavili su mu ovo!
Ali ti, koja svetlost očiju tvojih divnih
Pozajmi buktinju ovoj, ti koja si nas spasla
Iz strašnih grebenova, ostani s nama ovde
I budi svedok sreće dvogube, koju imam.
RATIBOR:
Objavi kneže selu dolazak njegove dece,
(Pribislav duva u rog).
HOR SELjANA (iza bine):
Rog se hori, bratski zvuci
Razležu se sa obala:
Bogovi nam goste šalju
S njima sreća doplivala!
Radigoste, Radigoste !
Gosti su nam uvek mili:
So i hlebac delićemo
Teb u slavu Bože silni!
|