Pribislav i Božana/3
POJAVA III
(Dragoš i Božana)
DRAGOŠ:
Da strašne noći! Oluja besni silno
I hrašće stoletno nija, ko trske slabačko šiblje.
Gle kako strašno riče! Pomamljen orkan i munja
Survaće nesrećnu šajku, na moru, koja noćas
Slabačka raspaljuje srditih bogova gnjev!
GLAS S MORA:
Hoj! Hoj!
BOŽANA:
Ha to su kanda glasi? Da nije kakva šajka?
DRAGOŠ:
Duhovi noćni to su! na strašnoj holuji oni
Preleću preko mora i besnom huknjavom jure,
Rušeći vrhove gora, u čeljust talasa besnih;
Čuj, kako silno zvižde! Sa glasom smejanja svoga
To plaše budnu stražu, što sa obala ovih
Pogledom bodrim motri.
BOŽANA:
Kako su strahoviti!
DRAGOŠ:
Ovakva beše noć, kad hrabri bodrići lane
Pustiše jednu šajku da morem traži pljena;
Boreas, severni vetar, okićen ledenom krunom,
Lećaše preko mora. A na valima morskim,
Koji se dizahu besno, vodeni ustade Bog!
Pod oblak skakahu vali, u peni ričući strašnoj,
Ko vuci kad se kolju; a on mišcama snažnim
Naslonjen na njihna pleća čas oblak hvataše rukom,
Čas sa dna morskog pesak u nebo bacaše silan.
A šajka Bodrića hrabrih, koja odplovi tada
Nije se vratila više.
BOŽANA:
Možda se ipak spasla?
DRAGOŠ:
O, ne! Jer u toj šajci beše Pribislav sinak hrabri
Sedoga Radoslava; a sutra zorom ranom
Talasi s besnih hukom pred noge sedoga starca
Sinovlji kalpak baciše. I još pričaju to:
Da sedi starac vide, na uzbunjenom moru,
Vodenog Boga kako dobaci kalpak njemu
I riknuv strašno reče: ne čekaj Pribislava,
Valova on je mojih na večnost posto pljen!
BOŽANA:
O tužni Radoslave, ti i sad sina čekaš!
DRAGOŠ:
Bogovi neka ga spasu! Al tebi nije li hladno?
Zašto ne ideš doma?
BOŽANA:
Na straži noćašnjoj ja ću zamenit oca starog.
DRAGOŠ:
Ovo je strašna bura, hajd idi draga dušo!
Na mesto oca tvoga, dok zora s morskih vala
Ne raspe zlaćene vlasi na straži ja ću biti!
GLAS S MORA:
Živo junaci!
BOŽANA:
Čuješ li to je šajka?
DRAGOŠ:
Varaš se lepa devo!
Sanana duša tvoja odmora slatkog hoće.
GLAS S MORA:
Hoj, živo, živo.
DRAGOŠ:
Ha, to je za celo šajka! Da nisu odkuda Nemci?
BOŽANA:
Buktinju! Buktinju amo! Plemena naših zvuci
Sa hukom oluje besne kroz tamu noćnu se bore.
Ja idem oca moga iza sna da probudim,
Ti javi selu. (odu oboje)
HOR:
Ah, u tami nema zraka,
Uzmahuje vijor ljut,
Sijni, sijni munjo laka,
Zavičaja kaži put.
Oj talasi lakše vijte
Od valova let,
Zavičaju pokaži nam
Tvoga sunca svet.
|