Prehvala/17

Prehvala
Pisac: Jovan Subotić
PETI PRIZOR

PETI PRIZOR
Vrt u županovom dvoru.
Župan i Prehvala dođu.

ŽUPAN:
Sad će Bigren s tvoi konji doći.
Među tim ću ovde malo sesti.
(Sjedne na klupu od kamena.)
PREHVALA (stane kraj njega i gledi ružice na bokoru.)
ŽUPAN:
Što ti rekoh, pri tom će ostiti.
Tomislav mi što pre iz kuće mora...
PREHVALA:
To će biti lijepa zahvalnost,
Što ti kćeri čast i život spase.
ŽUPAN:
Al' kad neće za to ništ da primi.
Davao sam mu i nudio sam mu,
Bogatim bi svi ga ljudi zvali,
A on ništa ne htede primiti.
Ta je holost za mene uvreda.
PREHVALA:
Nemoj otče da te to vrijeđa.
Kad on dosta za delo nagrade
U samome svom delu nalazi,
Zašto bi mu za to zamerao,
Što u svojim nedaje očima
Cenu dela nagradom pobiti?
Biće časa, doći će prilika,
Kad ćeš mu se moći odužiti
A delu mu cene ne pobiti.
ŽUPAN (gledi je čudnovato, kao da počinje
sumnjati, da ga ljubi):
Samo s' bojim, da taj račun iikad
Nas dvojica izravnat’ nećemo.
PREHVALA:
Kod tvog blaga i tvoga gospodstva
Pa da briga taj ti strah zadaje.
ŽUPAN (pozorno gledi ju):
Ti jošt neznaš kud holost dovodi.
Šta ću, ako ta ohola glava
Što zaište, što mu dat’ nemogu.
PREHVALA:
Kako misliš?
ŽUPAN (onako isto):
Šga, ako zaište,
Što bi teže dati mu mogao,
Nego samu stolicu župansku.
PREHVALA:
Jošt ne vidim, na što time smeraš?
ŽUPAN (s naglaskom):
Šta će biti, ako za nagradu
Samu tebe nagradu zaište?
PREHVALA (ponosito):
Aj do toga valjda doći neće!
ŽUPAN (umiri se, za sebe):
Strah moj beše bez svakog temelja.
PREHVALA:
Veća b’ bila cena od usluge!
Mladoj kćerki raškoga župana
Smrt je manje nego poniženje.
(Čuju se vesele trube.)
ŽUPAN:
To se naši vraćaju s bojišta,
Dobre glase kazuju im trube.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.