Prehvala
Pisac: Jovan Subotić
DESETI PRIZOR



DESETI PRIZOR
Župan, Pijena, Bigren, Negoslav i drugi dođu. Pređašnji.


ŽUPAN (zagrli Prehvalu, koja pred njega iztrči):
Čedo moje! Sunce moje jarko!
Jesi l’ živa? Da li te doista
Pritiskujem na srdce otčino?
PREHVALA:
Istina je, dragi roditelju!
I onome (pokazuje na Tomislava) imaš zahvaliti,
Što kćer vidiš, što je grlit’ možeš.
ŽUPAN (gledi je):
Istina je! ti si tu doista!
Jošt jednako kao anđ’o lepa,
Vedra kao zora na istoku,
Mila kao to cvetno proleće...
Moji ljudi sebra uhvatiše,
I od njega strašnu vest doznaše,
Da te ljudi kneza Strašmira
Uhvatiše k njemu odvedoše.
PREHVALA:
Sve bi tako od slova do slova,
Samo kraj se drugčije izsuka;
Ne odneše mene Strašimiru,
Neg’ on kosti evovde ostavi.
(Pokazuje na Strašimira.)
ŽUPAN (ode i vidi ga):
On zaista! u oklopu! mrtav!..
Koju ruku Bog s neba ukrepi
Da savlada ovu divsku snagu?
PREHVALA (pokazuje na Tomislava):
Već sam tebi jedared kazala,
Kom si dužan što do danas nikom.
Tomislav je kneza nadvladao.
ŽUPAN (gleda Strašimira pa Tomislava):
I ti ovo strašilo savlada?..
Očevidno sam ti Bog pomože!
(Pođe k njemu.)
Hodi amo na srdce otčino
Što kroz tebe od radosti igra.
(Zagrli ga.)
TOMISLAV:
O hvala ti na tom zagrljaju!
Po sto puta nek’ ti bude hvala
Na toj reči i glasu od ljubovi.
ŽUPAN:
Ne plaši se! Neće se sa rečma
Svrišt’ hvala raškoga župana.
Bog te posla u moje dvorove
Al’ ne samo na sreću moima.
U mom vrtu i tebi je sreća
Lep i dičai cvetak zasadila,
Kojim ćeš se moći ponositi.
(Ode kćeri.)
Odi amo pa se drži otca,
Ni za korak od njega ne idi.
Tvoja sreća gnezdo je savila
U mom nedru na sigurnom mestu,
Pak te nesme beda taknuti se
Dok se baviš pod otčinim skutom,
A kako se od otca udaljiš,
Odmah njena zavidljiva sestra
Nesreća te svojom rukom zgrabi.
(Okrene se k Strašimiru.)
Tu nakazan... no nek’ Bog mu sudi...
Hu! kakav bi grom me udario
Da te ona ruka ne zakloni...
Hajde, kćeri.... hajd brže, dijete...
Znam da tamo leži bez života,
Ali srdce i opet mi strepi.
Sve mi s' čini, da će se dignuti.
Hajde brže! (Odvede je sa sobom.)
PREHVALA (okrene se Tomislavu):
Dođi i ti s nama!
(Odu svi, ostanu)



Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.