Prepiska između Gospoda Isusa i kralja Abgare



Prepiska između Gospoda Isusa i kralja Abgare Pisac: Jakob Lorber

Prevod izvornika »Briefwechsel Jesu mit Abgarus« (1851) pod naslovom »Prepiska između Gospoda Isusa i kralja Abgare« ustupljen od prevodioca Ilije P. Petrovića.

Prvo Abgarovo pismo Isusu

1 Abgara, knez u Edesi, Isusu dobrom Iscelitelju, koji se javio u zemlji oko Jerusalima, svako blago!

2 Čuo sam o Tebi i o Tvom iscelivanju, koje činiš bez lekova i biljaka. Jer pronose se glasovi da slepima otvaraš oči, da hrome podižeš, da čistiš gubave, da isteruješ nečiste duhove i da lečiš one koji se bore sa dugotrajnim bolestima i da, konačno, čak podižeš mrtve.

3 Čuvši sve ovo o Tebi, prema ovom zaključio sam u sebi da jedno od ovih dvaju mora biti istina: Ti jesi ili Bog, sišao s neba – ili Ti, koji čini ove stvari, jesi barem sin velikoga Boga.

4 Zato ovim pismom hoću da Te zamolim da dođeš kod mene kako bi izlečio bolest koju imam.

5 Takođe sam čuo da Judeji gunđaju protiv Tebe i da Ti hoće naneti zlo. – No ja imam, istina, mali, ali valjano sređen grad, koji će za nas dvojicu biti dovoljan. Zato dođi meni, moj nadasve cenjeni prijatelju Isuse, i ostani kod mene u mom gradu i u mojoj zemlji. Ovde će Te svako nositi na rukama i u srcu. – Očekujem Te najvećom čežnjom svog srca.

6 Poslato po mom vernom sluzi Brahu.

Prvi Isusov odgovor

7 Abgare, blago tebi, jer ne videvši Me, ipak si poverovao. Jer gle, o Meni piše da oni koji Me videše, neće verovati u Mene kako bi oni koji Me ne videše verovali i živeli na veke.

8 A što se tiče tog što si Mi pisao da dođem kod tebe buduđi da Me ovde u Judeji proganjaju, kažem ti: Nužno je da se na Meni na ovom mestu ispuni sve ono radi čega sam došao u svet i kada se uskoro sve ovo ispuni na Meni, da se uzdignem do Onog od kojeg sam izišao od iskona.

9 Međutim, budi strpljiv u svojoj lakoj bolesti. Kada budem primljen u nebo, poslaću ti jednog učenika da izleči tvoju bolest i da tebi i svima koji su kod tebe da pravo zdravlje.

10 Napisano Jakovom, učenikom Gospoda Isusa Hrista i poslato po Brahu, kraljevom vesniku, iz kraja Genezareta.

11 Ubrzo nakon što je Abgara od Gospoda Isusa primio ovaj prenebeski odgovor, dogodilo se da je ovog kralja najstariji sin i prestolonaslednik pao u smrtonosnu groznicu, za koju svi lekari u Edesi kazaše da je neizlečiva. To je sirotog Abgaru dovelo blizu očajanja. U takvoj njegovoj prevelikoj žalosti pisao je ponovo dobrom Iscelitelju Isusu.

Drugo Abgarovo pismo Isusu

1 Abgara, ubog knez u Edesi, Isusu dobrom Iscelitelju, koji se javio u zemlji oko Jerusalima, svako blago i sva čast Božja!

2 O Isuse, dobri Iscelitelju! Gle, moj najstariji sin, prestolonaslednik, koji se zajedno sa mnom ponasve radovao Tvom dolasku u moj grad, razboleo se na smrt. Snašla ga je neka gadna groznica i preti da ga svakog trenutka usmrti. – No, znam, kako me je uveravao vesnik, da ti takve bolesnike lečiš na daljinu bez lekova samo rečju i voljom. O Isuse, dobri Iscelitelju, istinski sine najvišega Boga, što sigurno jesi – daj da tako i moj sin, koji Te toliko ljubi da bi za Tebe išao i u smrt, ozdravi Tvojom moćnom rečju i voljom.

3 O Isuse, dobri Iscelitelju! Nemoj me, koji sam takođe bolestan, samo ovaj put uputiti do vremena posle Tvog vaznesenja, kojeg si mi saopštio, nego pomozi, pomozi, pomozi odmah mom sinu.

4 Napisano u mom gradu Edesi, poslato po pređašnjem vernom vesniku.

Drugi Isusov odgovor

5 Abgare, velika je tvoja vera. I zato bi tvom sinu svakako moglo biti bolje. Ali budući da sam kod tebe našao ljubav veću no u Izraelu, učiniću ti i više no samo da si verovao.

6 Gle, Ja, Gospodar od iskona, sada učitelj ljudima i večni osloboditelj od večne smrti, darovaću tvom sinu večni život pre Mog vaznesenja budući da Me je ljubio svim srcem ne videvši Me i ne poznavajući pre Mog predstojećeg stradanja za sve ljude. Tako ćeš ti, dragi Moj Abgare, dakako tvoga sina izgubiti po telu u ovom svetu, no po duhu ćeš ga hiljadostruko dobiti u Mom večnom carstvu.

7 Ali nikako ne misli da će tvoj sin, kada umre, zaista umreti. – Nikako! Nego kada umre, tek onda će se probuditi iz smrtnog sna ovog sveta ka istinskom, večnom životu u Mom carstvu, koje je duhovno, a ne telesno.

8 Zato se ne daj žalostiti u svojoj duši. Nego gledaj i ćuti: Ja lično sam Gospod i osim Mene nema drugoga. Zato slobodno činim što činim i niko Mi ne može reći: Čini ovo, ili, ono nemoj.

9 A ovo što sada činim i što dopuštam da Me progone kao slabog čoveka, to sam predvideo već negda pre no što beše utvrđena Zemlja i pre no što Sunce, Mesec i Zvezde obasjavaše s neba Zemlju. Jer zato sam izišao iz Oca, koji je u Meni kao i Ja u Njemu. A Otac je najveće jer je Moja ljubav, Moja volja. A duh, koji ishodi iz Mene i Oca delujući od večnosti do večnosti, jeste najsvetije. I sve to jesam Ja, koji ti ovo sada otkrivam.

10 Zato se ne žalosti budući da sada znaš ko je Onaj koji ti ovo sada razotkriva. Ćuti, pak, o ovom dotad dok budem uzdignut na stub od Judeja, o čemu će te odmah obavestiti čim se dogodi, jer inače bi svet pao pre vremena.

11 Ovih dana će, pak, u tvoj grad doći siromašan mladić. Tog primi i čini mu dobro, tako ćeš obradovati Moje srce, zato što tvom sinu ukazujem tako veliku milost i dajem mu da njegove ljubavi radi pre Mene ode tamo kuda ću sam otići posle vaznesenja na stubu. – Amin.

12 Napisano pri Kani u Galileji učenikom Jovanom i poslato po kraljevom vesniku.

Treće Abgarovo pismo Isusu

1 Abgara, mali knez u Edesi, Isusu dobrom Iscelitelju, koji se javio u zemlji oko Jerusalima, svako blago na veke.

2 Iz Tvog divnog milostivog pisma, kojeg si mi Ti, Gospodaru, Gospode Bože od večnosti, pre ovog pisma, koje Ti sada upućujem, milostivo poslao, meni, prašnjavom crvu radi prevelike utehe moje i moga sina, uvideo sam jasno da u Tebi zacelo stanuje najviša ljubav. Inače bilo bi sasvim nemoguće da Ti, kao jedini Gospodar svih nebesa i ove Zemlje, meni, crvu pred Tobom, spomenuvši se mog sina, koji Te ljubi iznad svega, pružiš takvu svemoćno delujuću utehu. Izgleda da Tebi, o Gospodaru, za uzvrat ne mogu ništa drugo uzvratiti, do sagnuti se pred Tvojim presvetim imenom u prašinu svoje ništavnosti i Tebi prineti zahvalnost svoju i mog sina. Primi milostivo ovu našu žarku zahvalnost kao zalog naše žarke ljubavi i opominji se uvek nas u Tvojoj za mene neshvatljivoj blagosti.

3 Ljubav mog vrlo bolesnog sina prema Tebi objavila mi je pre nekoliko dana ljubaznu želju prema Tebi, Gospode, oprosti mi ako Ti to ovim pismom opet spominjem. – Znam, dakako, da Ti poznaješ naše misli pre no što ih zamislimo ja i moj sin. Ali bez obzira pišem Tebi kao što se piše drugom čoveku. I to činim po savetu onog siromašnog mladog čoveka, kojeg si mi preporučio i koji se već dobro smešten nalazi kod mene i koji mi je rekao da svako tako mora doći Tebi ako hoće nešta od Tebe.

4 Ovaj mladi čovek tvrdio je da je Tebe video. Njegov način opisivanja je, istina, jednostavan, ali, kako mi se čini, vrlo precizan i upečatljiv. Ovaj mladi čovek, koji mi je veoma drag ove njegove sposobnosti radi, opisao nam je nedavno na našu veliku radost Tvoj izgled na tako očigledan način da smo ja i moj sin, koji još živi, ali je već veoma slab, bukvalno mislili da Te vidimo. A u mom gradu živi veoma veliki umetnik u slikarstvu. Taj je odmah po opisu mladog čoveka za mene naslikao Tvoju glavu sa prsima. Ova slika je mene i moga sina utoliko više iznenadila i obradovala kada mi je siromašni mladi čovek potvrdio da Ti, o Gospode, upravo tako izgledaš.

5 A zato sam sada i iskoristio ovu priliku da preko predavaoca ove moje najdužnije zahvalnice Tebi pošaljem Tvoju sopstvenu sliku kako bi je i sam video te mi je preneo preko vesnika da li ova slika liči na Tebe.

6 O Gospode Isuse, dobri Iscelitelju svih ljudi, ne srdi se radi toga na nas. Jer nije nas na to podstakla neka prezriva radoznalost, već čista prevelika ljubav prema Tebi da načinimo ovo preskupoceno blago našeg srca kako bismo, ipak, imali neku predstavu o Tebi, koji si naša srca ispunio Tvojom ljubavlju do najveće dubine i koji si postao naše najveće bogatstvo i naša najveća uteha i skupocen nevestin ukras našeg srca u životu i smrti.

7 O Gospode, nipošto ne prestaj da nas spominješ u svome srcu. – Tvoja za nas sveta volja neka bude.

Treći Isusov odgovor

preko istog kraljevog vesnika u roku od deset dana

8 Moj blagoslov, Moju ljubav i Moju milost tebi, ljubljeni Moj sine Abgare!

9 Ovde u Judeji vrlo često kažem onima kojima sam pomogao u raznim telesnim tegobama: Gle, to ti učini tvoja vera! – Ali još nikog nisam pitao: Ljubiš li ti Mene? I još Mi niko nije rekao iz dubine svoga srca: Gospode, ljubim Te!

10 A ti si verovao već dugo pre ne videvši Me da sam Ja jedini. A sada Me već ljubiš kao neki koji je već dugo ponovo rođen iz ognja duha.

11 O Abgare, Abgare! Kada bi znao i kada bi mogao da shvatiš koliko te ljubim zbog toga i koliku si radost pričinio Mom večnom očevom srcu, tebe bi zdrobilo preveliko blaženstvo da ne bi mogao da živiš.

12 Ali budi postojan u svemu što vremenom budeš čuo o Meni od zlih Judeja, koji će Me uskoro predati u ruke dželata. A čuvši to i ne sablaznivši se usled toga, bićeš duhovno prvi posle tvoga sina koji će imati živi udeo u Mom vaskrsenju iz smrti.

13 Zaista, zaista ti kažem: Koji veruju Mom učenju da je iz Boga izišlo, ti će vaskrsnuti sudnjeg dana kada će svako naći svoj pravedan sud. Ali koji Me ljube kao ti, više neće okusiti smrti. Nego brže od brzine najbrže misli preobraziće se iz ovog života tela u najsvetliji večni život i nastaniće se kod Mene njihovog Oca od večnosti. Ovo, pak, brižljivo skrivaj u sebi dok ne vaskrsnem.

14 A onda će ti brzo potom doći učenik, kao što sam ti već u prvom pismu obećao, i isceliće tebe i tvoj dom telesno i duhovno, izuzev tvog sina, koji će pre Mene otići bez bolova u Moje carstvo.

15 U vezi sličnosti između Mog sopstvenog izgleda i slike koju si Mi poslao preko tvoga vesnika izvestiće te verno tvoj vesnik, koji Me sada vidi već treći put. – Onaj koji tvojom namerom hoće Moju sliku, neka mu ne bude greh, jer onda ljubav trpi sve, ali teško onima koji Me budu uobličili u idola. – Drži, pak, i sliku tajno.

16 Napisano u Judeji Mojim učenikom koji Mi je blizu srcu i poslato opet po istom vesniku.

17 Moje blago tvome domu! – Amin.

Četvrto Abgarovo pismo Isusu

napisano sedam nedelja posle trećeg

1 Abgara, mali knez u Edesi, Isusu dobrom Iscelitelju, koji se javio u zemlji oko Jerusalima i kojeg sada proganjaju glupi, slepi Judeji s kraja na kraj, koji ne prepoznaju svetu suštu svetlost, sunce sunaca u svojoj sredini, svako blago!

2 O, dobri moj Iscelitelju Isuse! Sada se ostvarilo na mom dragom sinu što si mi Ti, Gospode, prorekao u drugom pismu. Umro je pre dva dana i na samrtnoj postelji molio me je još svesrdno mnogim suzama u očima da Tebi najsrdačnije zahvalim u ovom pismu što si mu dao da ode potpuno bez bolova i bez imalo straha od telesne smrti.

3 Tvoju sliku je hiljadu puta privio o svoje srce i njegove zadnje reči behu: "O dragi moj oče Isuse! O Isuse, večna ljubavi, koji si jedino istinski život od iskona! Ti, koji sada hodaš kao sin čovečiji među onima koje je stvorila Tvoja svemoć i dala im oblik i život. Jedino mi Ti budi ljubav na veke! – Živim, živim, živim Tobom u Tebi večno!!!"

4 Nakon ovih reči ode moj dragi sin. Svakako ćeš Ti, o Gospode, znati da je takav bio zemaljski kraj mog sina i da smo ja i moj ceo dom mnogo plakali za njim. Ali ipak Tebi ovo pišem kao čovek čoveku budući da je to moj umirujući sin čežnjivo želeo pred svojim zemaljskim krajem.

5 O Gospode, oprosti mi, ubogom grešniku pred Tobom, ako Ti sada već četvrtim pismom padam na teret i ako Tebi, o Gospode, možda gde smetam u Tvom presveto važnom radu.

6 Konačno se još usuđujem da ovom pismu dodam i molbu da mi ne uskratiš Tvoju utehu. Jer gle, ipak me za mojim sinom obuzela velika tuga, koje se ni mojom čvrstom i koliko najboljom voljom ne mogu otarasiti. Zato Te molim, dobri spasitelju, najbolji Oče od večnosti, da me oslobodiš ovog velikog bola. Ali ne moja, nego neka bude Tvoja sveta volja.

Četvrti svojeručni Isusov odgovor

na grčkom jeziku, dok su prethodni bili sročeni na judejskom jeziku

7 Ljubljeni Moj sine i brate Abgare! Što se tiče tvoga sina, to znam sve, i veoma Mi je drago što je imao tako lep kraj za ovaj svet, a još puno lepši početak u Mom carstvu.

8 A ti činiš dobro ako malo tuguješ za njim, jer gle, dobrih ima malo na svetu. A oni koji su takvi kao tvoj sin, ti su vredni da se za njima tuguje.

9 Gle, i Ja za tvojim sinom puštam skupocenu suzu. – Tako je i sav svet postao suzom iz Moga oka, a tako ću i da uobličim novo nebo.

10 Kažem ti da su dobre suze preskupocene na nebu. Jer ovim predivnim draguljima kiti se nebo na veke. Ali sa rđavim suzama mržnje, zavisti i gneva utvrđuje se pakao u svojoj čvrstini.

11 Zato neka ti bude najveća uteha što tuguješ za dobrim. Zadrži ovu tugu još malo kada budeš tugovao za Mnom malo, a onda će te Moj učenik osloboditi svega.

12 No, budi nadalje vrlo milostiv, te ćeš i ti naći veliko smilovanje. Ne zaboravljaj sirotinju. Oni su svi listom Moja braća. Ono što činiš njima, činiš Meni, i Ja ću ti vratiti stostruko.

13 Traži veliko, to jest Moje carstvo, pa će ti se dodati i malo ovoga sveta. A ako tražiš malo, onda se ne bi mogao naći vredan velikog.

14 Ali ti imaš jednog zločinca koji po tvom mudrom zakonu zaslužuje smrt. A Ja ti kažem ljubav i smilovanje jesu iznad mudrosti i pravde. Postupi, dakle, s njim po ljubavi i smilovanju, tako ćeš biti jedno sa Mnom i s Onim koji je u Meni i od kojeg ishodim kao čovek poput tebe. – Amin.

15 Napisano Mnom samim pri Kapernaumu i poslato po tvom vesniku.

Peto Abgarovo pismo Isusu

napisano tri nedelje posle odgovora Gospodnjeg na četvrto pismo

1 Abgara, mali knez u Edesi, Isusu dobrom Iscelitelju, koji se javio u judejskoj zemlji oko Jerusalima kao sušta svetlost, kao večna sušta sila, koja sve preobražava – nebesa, svetove, bića – i koga ne prepoznaju prvi koji su pozvani, a dašta koji već hiljadama godina ginu u tami – svako blago od nas dece noći!

2 O Gospode! Može li neki smrtnik shvatiti veličinu Tvoje ljubavi prema nama ljudima, koji smo samo Tvoja stvorenja – kojom sada sve ponovo hoćeš uobličiti i pri tom sam ići putem koji za moje ljudsko shvatnje izgleda gotovo nezamislivim i nemogućim za Boga.

3 Ako i jesi ovde na Zemlji, koju bi jednim dahom mogao razvejati, kao sasvim običan čovek među ljudima, ipak svojim unutarnjim božanskim bićem održavaš vascelu beskonačnost i vladaš njom. I svaka trunka Zemlje, svaka kap u moru, Sunce, Mesec i sve beskrajne Zvezde osluškuju svemoćnom glasu Tvoga srca, koje je večno središte svih stvari i bića u vasceloj beskonačnosti.

4 O koliko neizmerno blaženi mora da jesu Tvoji učenici ako Te na svetlom danu svoga duha prepoznaju samo onoliko koliko ja siroti grešnik iz moje noći.

5 O samo da nisam bogalj u mojih nogu, već odavno bih bio kod Tebe. Tako mi moje bedne noge postaše prepreka mog najvećeg blaženstva. Ali sve to podnosim sada rado što si me Ti, o Gospode, samo toliko udostojio da opštiš sa mnom bednikom i da me poučavaš takvim čudnovatim stvarima, kojima samo Ti, o Gospode možeš da poučavaš, a nipošto neki čovek.

6 Šta sam pre toga znao o životu posle smrti? – Svi mudraci sveta ne bi mi odgonetnuli tu zagonetku. Jer naše mnogobožačko učenje, istina, sadrži neku pesničku besmrtnost, koja, međutim, na stvarnost liči koliko i san na drugi, gde se čas ide nogom po moru, čas se vozi brodom po suvom.

7 A Ti, o Gospode, pokazao si mi rečju i delom kako posle smrti našeg veoma nejakog tela tek započinje savršeni, istinski i slobodni duhovni život, koji se večno više ne menja.

8 A upravo zato sam sebi postavio zadatak da Tebi za ovako beskrajno veliku milost, o Gospode, ovim pismom prinesem najobavezniju zahvalnost, koja dakako prema Tvojoj beskrajno velikoj milosti potpuno propada.

9 A i šta, o Gospode, da Tebi dam što mi prethodno Ti ne bi dao?

10 Mislim da istinska zahvalnost iz srca izgleda još najviše svojstvena čoveku pošto mu je nezahvalnost zacelo potpuno svojstvena. I zato, o Gospode, Tebi ni ne mogu prineti ništa drugo do upravo moju skromnu zahvalnost – ali ipak potpunim uverenjem da sam sada spreman da u mojoj maloj državi odmah uvedem sve što mi Ti, o Gospode, milostivo zapovediš – kao što po Tvojoj želji velikog državnog zločinca ne samo da nisam odmah izveo iz tamnice nego sam ga odmah doveo i u moju školu i za moj sto.

11 Međutim, moj ljudski razum nije dovoljan da rasudi da li sam postupio ispravno ili sam, kako se kaže, učinio odviše dobrog. Zato, o Gospode, i po ovim dolazim ovim pismom Tebi ne bi li me Ti u tom pogledu milostivo uputio.

12 Moju ljubav, moju zahvalnost i moju detinju poslušnost jedino Tebi, o Gospode Isuse. Da bude Tvoja volja.

Peti Isusov odgovor

13 Čuj, ljubljeni sine Moj i brate Abgare, sada imam oko sedamdeset i dva učenika, među njima dvanaest apostola, ali svi zajedno nemaju takav vid kakav imaš ti sam, koji si paganin i koji Me nikad nisi video ni sva mnoga čudesa od kada sam postao čovekom, od Mog rođenja.

14 Zato i budi pun dobre nade; jer gle, biće, i već jeste da ću deci oduzeti svetlost i daću je vama paganima puninom. Jer gle, tek nedavno našao sam veru među ovde nalazećim paganima, Grcima i Rimljanima, kakva se u celom Izraelu ne može naći. Ljubav i poniznost, pak, postali su sada kod Judeja sasvim strane osobine čovečijeg srca, dok ih ne retko među vama nalazim u punini.

15 Gle, zato ću oduzeti deci i daću vama, to jest: sve Svoje carstvo vremenski i večno. A deca će se hraniti nečistoćom sveta.

16 Ti hoćeš Moju volju u svojoj državi učiniti zakonom. – To za sada neće ići, jer gle, za sve je potrebna određena zrelost. No, Moj zakon nije ništa drugo osim ljubavi. Ako već hoćeš uvesti nešto od Mene u svojoj državi, onda uvedi taj zakon, pa će ti Moja volja biti laka. Jer gle, Moja volja i Moj zakon jesu sasvim jednaki, kao što smo Ja i Otac sasvim jednaki.

17 Svakako da se u Mojoj volji nalazi još što-šta što sada ne bi mogao da shvatiš. Ali kada Moj učenik dođe kod tebe, uvešće te u sve. I kada se krstiš preko njega Mojim imenom, doći će Duh Božji na tebe i sam će te poučavati o svemu.

18 Sa zločincem si postupio sasvim ispravno, jer gle, s vama paganima činim isto. A tvoje delo neka ti bude dobro ogledalo onog što već činim i što ću kasnije činiti puninom.

19 To radi tvoga pokoja i blagoslova. – Amin.

Šesto Abgarovo pismo Isusu

napisano posle deset nedelja

1 Abgara, mali knez u Edesi, Isusu dobrom Iscelitelju svako blago, koji se javio oko Jerusalima, spas svim narodima koji su dobra srca i prave volje da svoj život urede Njegovom rečju!

2 O, Gospode, oprosti Mi moju veliku smelost i Moju već zaista drsku nametljivost prema Tebi. Ali Ti znaš da su dobri lekari uvek imali veliki ugled među ljudima zato što su još uvek najbolje poznavali stvari prirode i svako im se rado obraćao pri velikim pojavama u prirodi ne bi li od njih dobio makar bledo objašnjenje.

3 O, koliko iznad svih lekara sveta, poznavatelja prirode, nalaziš se Ti u mojim očima, Ti, koji ne samo što jesi lekar u svim stvarima nego si istovremeno i tvorac i Gospodar sve prirode od iskona! Zato jedino Tebi i mogu izložiti Moju sadašnju neobičnu državnu nevolju i da zatim iz dubine moga srca pokorno zamolim Tebe da milostivo otkloniš ovu neobičnu nevolju.

4 Gle, kao što sigurno već dugo i temeljno znaš, ovde se pre deset dana osetio mali zemljotres, koji je, Tebi večno hvala, prošao bez posebnih tragova. Ali nekoliko dana nakon zemljotresa počela se sva voda mutiti i svakog čoveka koji bi pio vodu zabolela bi glava i postao bi sav bezuman.

5 Odmah sam izdao strogu zapovest da u celoj mojoj zemlji niko ne sme upotrebljavati vodu sve dok ja to ponovo ne odobrim; a u međuvremenu svi moji državljani da dođu u Edesu, gde će dobiti vino i vodu, koju sada u tu svrhu dobavljam na velikim brodovima sa nekog prilično udaljenog grčkog ostrva.

6 Verujem da nisam postupio loše, budući da me na takav postupak podstakla samo čista ljubav i istinsko smilovanje prema mom narodu. Zato Te molim, o Gospode, svom poniznošću i skrušenošću moga srca da pomogneš meni i mom narodu u ovoj nevolji.

7 Jer gle, voda nikako da se razbistri i njeno ludo dejstvo je potpuno isto. O Gospode, znam da su Tebi potčinjene sve dobre i zle sile i da moraju ustuknuti pred Tvojim migom, zato Te molim da mi se smiluješ i da me radi sirotog naroda oslobodiš ove nevolje. Da bude Tvoja božanska sveta volja.

8 Kada je Gospod pročitao ovo pismo, uzbudio se duboko u sebi i reče glasno kao grom: "O Satana, Satana! Dokle ćeš iskušavati Boga, svoga Gospodara? Šta je tebi, rđava zmijo, učinio ovaj siroti, dobri narod kada ga tako mučiš?

9 Da bi ponovo znao da sam Ja tvoj Gospodar, neka ovog trena bude kraj tvom zlu u toj zemlji! Amin!

10 Zar se negda nisi pogodio samo za plot čovečiju da je iskušavaš, što sam ti dozvolio kao kod Jova? Šta to činiš sa Mojom Zemljom? – Ako imaš hrabrosti, onda napadni Mene! Ali Moju Zemlju i ljude koji Me nose u svojim srcima da si ostavio na miru do vremena koje ti navidim za zadnju proveru slobode!" Tek nakon ovog uzvika usledio je preko jednog učenika

Šesti odgovor Gospoda Isusa

11 Dragi Moj sine i brate Abgare! Ovaj pakostan udarac nije ti zadao tvoj neprijatelj, nego jedino Moj neprijatelj. Ti tog neprijatelja ne znaš, ali Ja ga znam već veoma dugo.

12 Ovaj Moj neprijatelj je stari nevidljivi knez ovoga sveta i dosad je imao veliku moć ne samo na ovoj Zemlji, koja je njegov dom, nego i na Zvezdama. Međutim, njegova moć će trajati samo još malo i uskoro će knez ovoga sveta biti pobeđen.

13 Ali više ga se ne plaši. Jer sam ga sada pobedio za tebe i tvoj narod. – Zato sada mirno koristi vodu tvoje zemlje, jer je ovog trena postala čista i zdrava.

14 Gle, budući da Me ljubiš, snašlo te je zlo. Ali pošto je tvoja ljubav prema Meni bila moćnija u nevolji, tako je tvoja ljubav nadvladala sve sile pakla, i sada si slobodan za sva vremena takvih paklenih izroda.

15 Zato će doći da će se vera podvrgnuti velikim iskušenjima i moraće proći kroz vodu i oganj. No oganj ljubavi će ugušiti oganj ispita vere i ispariće vodu svojom svemoću.

16 A kao što je sada tvoja zemlja prošla prirodno, tako će negda proći mnogi iz Moga učenja duhovno, postaće takođe veoma bezumni oni koji budu pili iz lokvi krivih proroka.

17 Moju ljubav, Moj blagoslov i Moju milost tebi, brate Moj, Abgare! – Amin.

Sedmo Abgarovo pismo Isusu

napisano devet sedmica posle prijema šestog odgovora i dospelo Gospodu pet dana pred ulazak u Jerusalim

1 Abgara, mali knez u Edesi, Isusu dobrom Iscelitelju svako blago, koji se javio u kraju oko Jerusalima, spasenje svim narodima, Gospodar i pomazan car od iskona, Bog svakog stvorenja, svih ljudi i svih bogova, dobrih i zlih!

2 O Bože moj, Gospodaru moj, jedini ispunitelju moga srca i sama suštino svih mojih misli! Jeste da već iz Tvog prvog milostivog pisma meni znam da se po Tvom sopstvenom neshvatljivom rešenju s Tobom mora dogoditi sve što zli jerusalimski Judeji nameravaju s Tobom.

3 Maglovito mogu zamisliti da sve to tako mora biti. Ali da se tome opire moje srce, koje Te sada ljubi iznad svega, posmatrano sa moje ljudske strane, to ćeš Ti, o Gospode, svakako još bolje uvideti nego ja, slab čovek. A da imam pun razlog da Tebe, o Gospode, o tome izvestim, pokazaće sledeći tok ovog mog pisma.

4 Gle, ja kao rimski vazal, blizak rođak Tiberija, koji je car u Rimu, takođe u Jerusalimu imam svoje rimske verne posmatrače, koji naročito oštro posmatraju tamošnje gordo sveštenstvo. Ovi moji posmatrači izvestili su me tačno šta ovi oholi, pregordi sveštenici i fariseji nameravaju s Tobom.

5 Neće samo da Tebe na njihov način kamenuju ili spale, ne, to im je premalo, nego na Tebi hoće da istaknu primer najnečovečnije svireposti! – Čuj, o Gospode! Ove zveri u čovečijem obliku hoće Tebe oštrim klincima da prikuju za krst i da Tebe ostave da visiš toliko dugo sve dok ne umreš polako od strašnih bolova na stubu srama. I ovo majstorstvo ljudske pakosti hoće da izvedu na nastupajućoj pashi.

6 Gospode, neka bude kako mora – ali mene je u srži uzbudilo. Znam da ove čisto čulne i vlastoljubive zveri Tebe uopšte neće da ubiju zato što se pred narodom izdaješ kao njihov obećani mesija, o, to bi malo brinulo onaj sveštenički hijenski okot jer znam itekako dobro da kod sebe ne veruju ni u kakvog Boga, a još manje u Tebe i među sobom malo mare za hulu na Boga.

7 Ali oni imaju sasvim drugi plan. Gle, ove zveri znaju da ih Rim zbog njihove tajne zavere posmatra Argusovim očima. I veoma oštrovidi Pilat već je prošle godine prozreo takav prvosveštenički pokušaj ustanka, koliko god fino bio skovan, i, kao što znaš, uhvatio je ispred predvorja na prazniku oko petsto siromašnih, a i imućnih, uglavnom nažalost Galilejaca, i odmah ih je obezglavio, čime je naravno na sebe navukao neprijateljstvo Iroda pošto je to najviše pogodilo njegove podanike.

8 Ovaj primer je jako potresao hramovnike. A kako bi zbrusili ovu neugodnu škrbu, izabrali su sada Tebe, hoće kod Pontija Tebe da optuže kao državnog buntovnika i Tebe da prikažu kao glavu zavere prošlogodišnjeg ustanka ne bi li se tim načinom opet oprali pred rimskim dvorem i time uklonili sa sebe neugodne Argusove oči Rima kako bi zatim ponovo lakše kovali njihove veleizdajničke planove, što im nipošto neće uspeti. Ti i bez ovog mog pisma vidiš, i beskrajno bolje, da ih je Rim u dlaku prozreo.

9 O Gospode, ako hoćeš neku službu od mene, Tvog najiskrenijeg prijatelja i obožavaoca, odmah ću poslati glasonoše za Rim i k Pontiju, i jamčim da će te zveri upasti u isto vreme u istu jamu koju su pripremili Tebi.

10 Međutim, pošto Tebe, o Gospode, i suviše dobro poznajem i znam da Tebi nije potreban savet čoveka, tako ćeš učiniti što se Tebi čini najboljim. A ja kao čovek smatrao sam to kao jednu od mojih prvih obaveza da Tebi ovu stvar verno obznanim onakvom kakvom u dlaku jeste i nikako drugačije – povezano sa mojom najsrdačnijom zahvalnošću za Tvoju milost koju si ukazao meni i mom narodu.

11 O Gospode, obznani mi šta da učinim ovde za Tebe. – Tvoja svagda sveta volja da bude.

Sedmi i zadnji Isusov odgovor

12 Čuj, ljubljeni sine Moj i brate Abgare, sve je upravo kako si Me sada izvestio. No, bez obzira, sve se ovo sa Mnom mora dogoditi, jer inače večno ni jedan čovek ne bi mogao dostići večni život – što svakako ne uviđaš, ali uskoro ćeš uvideti ovu veliku tajnu.

13 Zato pusti zasad svoje korake, koje si Mi ljubazno ponudio za Moje opravdanje, jer bi malo koristile tamo gde vlada večna moć Očeva, koji je u Meni i Ja koji sam kao čovek izišao od Njega.

14 Zato da te ne zaprepasti Moj krst, na kojem ću biti prikovan, – jer gle, upravo taj krst neka bude za sva buduća vremena kamen temeljac carstva Božjeg i istovremeno vrata u njega.

15 A Ja ću samo tri dana po telu biti mrtav. A trećeg dana večnim pobednikom smrti i pakla ustaću iz smrti u Jerusalimu i Moj svemoćni sud snaćiće sve počinitelje zla.

16 A za one koji su Moga srca otvoriću zatim širom vrata nebesa pred njihovim očima.

17 A kada za nekoliko dana ugledaš danju Sunce potpuno pomračenim, tada znaj da sam Ja, tvoj najveći prijatelj i brat na krstu umro. No, ne zaprepasti se zbog tog, jer sve to mora tako doći, a Moji ipak neće izgubiti ni dlaku s glave.

18 A kada vaskrsnem, tog trena ćeš dobiti znak, po kojem ćeš odmah poznati Moje vaskrsenje.

19 Moja ljubav, milost i Moj blagoslov s tobom, ljubljeni brate Moj Abgare! – Amin.