Predislovije o basnah

Predislovije o basnah
Pisac: Dositej Obradović

Uvod u Ezopove basne.

Svi narodi na svetu imali su, i do danas imadu, u velikom počteniju moralna poučenija koja se daju u basnam. Ezop, izobretatelj i otec basnah, posvetio je svoje lidijskom caru; Lafonten svoje kraljevskom princu. Platon u svojej „Respubliki” pretpočteo je Ezopove basne samim Omirovim spisanijam. Sokrat božestveni, na smert osuđen budući, u tamnici s ovima se je zabavljao na stihe njih postavljajući. Lesing, uže prosveštenija Germaniji veliki prosvetitelj, svojima prekrasnimi basnami svojemu je rodu veliku zaslugu pokazao.

Ovakovi slavni primeri daju meni povod iz različnih starih i novih jezika najlepše basne izabrati, i na našem serpskom jeziku na svet izdati. Nauka koja se nahodi u nravoučeniju basnah prevelike je polze, važnosti i prostranstva, soderžavajući u sebi svu moralnu filosofiju i visoka političeska pravila i nastavlenija. No preimuštestvo ih nad svim drugim sostoji se što one soveršeno pristoje kako najvećim filosofom i politikom, tako i najprostijem seljanom koji samo čitati mogu i svoj jezik razumedu. Podobne su vozduhu i vodi, koje, zato što se svud i lasno imati mogu, ne čine se ot kakve cene, a u samoj vešti najnužnije su i najpoleznije na svetu.

Basna je prvi izrastak i porod člove|českoga ostroumija, i njom su se služili veliki ljudi za učiniti svakom čuvstvitelne visoke i opštepolezne nauke. Jotam, sin proroka Gedeona, obličujući nepravdu graždana svojih, kaže im basnu kako su drevesa izbirala sebi cara. Natan prorok, dajući Davidu caru da pozna bogomrsko i nepravedno delo koje je on učinio protiv Uriji, kaže mu basnu siromaha človeka i njegova jagnjeta. Jedan od prvih i drevnih Rimljana utišava buntu svega razjarenoga naroda črez basnu trbuha i pročih časti tela. Mladi Herkules, nastavljenijem Atine (to jest mudrosti), pretpočitava trude i podvige sa slavom — mekosti, pokoju i sladostrastiju bez imena i slave. No niko nije tako pokazao dostojinstvo basne kako Hristos, Spasitelj naš, upodobljavajući nju carstviju nebesnomu, ibo pričta nije ništa drugo nego (aλληγorιa*) inoznačaštaja i inoskazajema nauka, a to je i sama basna. Ništa nije sposo|bnije od basne usladiti decu k čitanju, prinuditi k vnimaniju i priviknuti njih razmišljeniju i rasuždeniju.

Pridodajući ja k svakoj basni pristojna izjašnjenija, črez to nameravam priobiknuti mlade umove da se i sami sobom malo pomalo razmršavaju, razjašnjavaju i rasprostranjavaju, u sve što čuju ili čitaju skroz da proniču, u svačem lažu od istine da raspoznavaju, i sverh svačesa pametno i zdravo da misle i sude!

Izvori

Antologija srpske književnosti [1]

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.