Prevara za prevaru/8

POZORIJE SEDMO

POZORIJE 7.

DAMJAN i PREĐAŠNjI

DAMJAN: Šta je, komšo?
KUZMAN: Da vidiš, nešto sam se predomislio. I mislim da će bolje biti da novac ne zakopam.
DAMJAN: Šta?
KUZMAN: Znaš, komšo, bašta je odzjapljena, a sanduk u sobi koliko-toliko zatvoren.
DAMJAN (pritvorno): Kako znaš, komšo; no ja bih ti rekao, da zakopaš.
KUZMAN: Neću, komšo; a i žena mi nešto zucnu. Bolje će biti da držim novce kao svi ljudi.
DAMJAN: Volja ti je; ja bi se bogme strašio, u kući držati.
KUZMAN: Što mu god drago.
DAMJAN: Ta, na jednu ruku i bolje je, imaš nešto u zemlji; ako se na jednoj strani šteta učini, nije na drugoj.
KUZMAN: Da viš, ja sam namislio i one druge iskopati.
DAMJAN: Zašto to? Kud će ti lepše, nego kad ih u potaji držiš.
KUZMAN: Sve se bojim da me nije ko uvrebao, kad sam zakopavao, pak sam zato naumio odma otkopati.
DAMJAN: Odmah?
KUZMAN: Zato sam i došo.
DAMJAN: Nemoj, komšo. Ostavi jošt na neko vreme, dok se promisliš, može biti da ćeš se predomisliti.
KUZMAN: Bogme, što reko, reko.
DAMJAN: A ti bar ostavi do doveče. Vidiš, može te ko opaziti, pa pomisliti bogzna šta činiš.
KUZMAN: Ti pravo veliš. Ali vidiš, što mi žena kaže, šta je snivala, da će neka ptica doći i odneti mi novce.
DAMJAN: Idi, boga ti, zar i ti na sujevjerija držiš!
KUZMAN: Ja ne držim. Al se svašta može dogoditi.
DAMJAN: Kad bi to bilo, to bi ti i ja mogao kazati, da nije probitačno novce danju kopati. Ti znaš, novci se noću kopaju.
KUZMAN: Ti misliš otkopavaju, a zakopavaju se kad čovek dospe.
DAMJAN: A drugo, komšo, danas je petak; ti znaš da petkom ništa ne valja preduzimati. Nek ti se što prigodi, neka štetuješ, izgubiš, pa da doveka žališ.
KUZMAN: Zar i ti držiš na sujevjerija?
DAMJAN: Ne držim, nego bi mi žao bilo da te nisam opomenuo.
KUZMAN: Ti se jako za mene brineš!
DAMJAN: Ta, komšije smo, pa mi je žao, da ti se što sluči. Istina, ne valja svakim gatalicama verovati, ali je čovek tek spokojniji, kad ga savest ni u čem ne muči.
KUZMAN: Hm, hm! Pa veliš, da ne diram u novce?
DAMJAN: Ako sebi želiš dobra, nemoj bar do sutra.
KUZMAN: Ali što ću, kad su mi od potrebe?
DAMJAN: Pa, fala bogu, ja ću ti uzajmiti koliko ti treba. Ti si bar pošten čovek. Daćeš mi malo uverenje.
KUZMAN: A oćeš li ti meni uverenje dati, ako mi novci nestanu?
DAMJAN: Kako bi ti to od mene zahtevao, da ja tebi za tvoje novce jemčim?
KUZMAN: To sam ja napred znao, zato sam ja moje novce i iskopao.
DAMJAN: Šta?
KUZMAN: Tako je, moj komšo; ja sam moje novce izbavio. I ako i želiš ubuduće imati, a ti bolje prouči onu basnu o kurjaku i prasetu. Ovom te je prilikom hitlenost jako izneverila. (Otide.)
DAMJAN: Otkuda je to da čovek, kad zlo radi, nimalo se ne stidi; a kako se najmanje u čemu uvati, kanda ga vrelom vodom pospu.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.