◄   НАСЛОВНА POZORIJE PRVO ПОЗОРИЈЕ ДРУГО   ►

POZORIJE 1.


(VELIKA JEDNA BAŠTA.)



KUZMAN (sam drži jednu kesu u ruci): Novac je kao žena. Dokle je ne dobiješ, uzdišeš za njom i prevrćeš se; a kad se oženiš, Bog zna šta bi dao, da se natrag povratiš. Tu ti je ona dosadna u kući; tu se bojiš, da je ko ne obmane — sam ne znaš šta ćeš da počneš. Tako isto i s novci. Dok ih nisam imao, činilo mi se da mi je čitav svet velika, prazna činija. A sad mije, kao onom koji se prejeo, pa ne zna šta će od muke: ako ih nosiš pored sebe, pritiskuju te, i kao što je trska nekad šuštala: „Kralj Midas ima magareće uši“, tako se oko mene kanda glasovi razvode: „Čujte, ljudi, Kuzman ima novaca!“ — Ako ih kod kuće ostavim, ne smem nikud da se maknem. Kako čujem, ovaj je poaran, taki me groznica vata, šta je s mojim novcima. A, ovo treba da prestane. Novac je u kući vatra. Nemir, briga, nespavanje, jesu sljedstva ovoga. Ko oće da izgubi spokojstvo, neka samo novaca zeželi, pak će mu se namera ispuniti. Istina, kažu moraliste, da nam je novac zato dat, da i druge pomažemo. No učene ljude valja samo slušati što govore, nigda ne gledati što čine. Onaj, koji nam umerenost preporučuje, najviše je neumerenosti odan. A gdi se najviše psuje i skaredno govori, nego kod onog koji nam zna tri sata čitati, kako su psovke ispod dostojanstva čoveka. Tako je. „Vuci se u sobu“, mati kćeri govori; a zašto? — da ona može slobodnije na sokak gledati. No ovo zasad neka stoji, nego šta ću s novcima, s novcima? Jošt će najbolje biti da i ispod onog drveta zakopam. S tim ću mirnije moći na put otići i spokojnije spavati. (Obzire se najpre, otide i sakrije novce, da se opet vrati.): Sveta zemljo, šta ti sakrivenoga imaš, za koje niko ne mari! A kad bi htela govoriti, šta bi nam koješta mogla otkriti! Ti bi nam najbolje kazala, kako doktori leče, od čega je gdikoji muž umro. (Odlazi.)


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.