Prvozvani Andreja
| Prvozvani Andreja 1858. Skupštinarima Sveto-Andrejske skupštine Pisac: Đura Jakšić |
| pesma je napisana 1858. godine[1]; tekst se ovde navodi prema Živanović (1931)[2] |
- Prvozvani Andreja
- Skupštinarima Sveto-Andrejske skupštine
Top za topom grmi, ječi, seva,
Zvono zvoni... beži, beži san!
Dan nas zgreva, sunce se osmeva,
Bog nam veli: »Srećan, srećan dan!«
A Srbin se o prošlosti stara,
Tu spomena gora sveti žar;
Srpsko srce svagda progovara:
»Hvala, Bože, za veliki dar!«
Posle družba valjanih, izbrani'...
Svaki za se jednog carstva svod,
Svaki voljan životom da hrani
Što zadobi vas srbinjski rod;
Svaki ponos, svaki dika, nada,
U svakome Obilića plam,
U njih gleda stotinnu hiljada,
Sveta nedra otvara im hram...
Top za topom grmi, ječi, seva,
Zvono zvoni... beži, beži san!
Dan nas zgreva, sunce se osmeva,
Bog nam veli: »Srećan, srećan dan!«
Ta u vas se narod nada celi,
Naša sudba — vaš će biti glas!
Srbin želi!... A vi, hoćete li?
Sreća, nada, budućnost u vas!
A prošlost vam nemilu otkriva
Povesnice jedan krvav red;
Tu još suza Lazareva pliva,
Rasut po njoj još čemer i jed.
Tu careva — silnog carstva — dela,
Tu je Miloš, a tu je i Vuk...
Biraj stazu koja bi donela
Unučetu ubaviji struk.
Top za topom grmi, ječi, seva,
Zvono zvoni... beži, beži san!
Dan nas zgreva, a Bog se osmeva —
Braćo, rode, srećan, srećan dan!
|