Prvi udarac Turski na Grahovo

* * *


Prvi udarac Turski na Grahovo

0001 Zakukaše u Mostaru Turci
0002 Uz koljeno Ali-paše starca:
0003 Od Nikšića Osman kapetane
0004 I suviše sva Nikšićka raja:
0005 „Haj pomagaj dragi Gospodare!
0006 „Odmetnu se Daković Jakove
0007 „Od široka polja Grahovskoga
0008 „I ostali listom Grahovljani.
0009 „Te čuvahu carevu granicu
0010 „Od valjatne lomne gore Crne
0011 „I suviše zemlje ćesarove;
0012 „Ta je raja gradovima glava,
0013 „Te je ćiler bijelu Mostaru;
0014 „Izagnaše baše i subaše,
0015 „A čivčije age poturiše,
0016 „Oteše im metle i lopate,
0017 „O glave im lome varićake,
0018 „Buljubaše naše išćeraše,
0019 „Teveriče Turske obališe,
0020 „A palanke carske zapališe:
0021 „Sve to čini Daković Jakove.
0022 „Haj pomagaj dragi Gospodare!
0023 „Jakov jaše ata četvrtaka,
0024 „A drugoga u povodu rani,
0025 „Đe Turčina u knežini nađe,
0026 „Topuzom mu rebra isprebija,
0027 „A kad stane Turčin umirati,
0028 „On ga baci u jamu bezdanu,
0029 „Đe mu gavran kosti naći ne će;
0030 „Topuzinu o unkašu nosi,
0031 „Sve sokoli Srpske harambaše
0032 „A pred njima Mitra Popovića,
0033 „Te na čete idu Grahovljani,
0034 „Robe, pale, i sijeku glave,
0035 „Ne dadu nam ovcu zametnuti
0036 „I u ralo vola uvatiti
0037 „Ni debela konja osedlati,
0038 „Sve oteše, pare ne dadoše.”
0039 U tu riječ, u koju zborahu,
0040 Dok i druga dava dolazila
0041 Od Klobuka i od Korjenića,
0042 Od Banjana i od Petrovića,
0043 Mazar čine age u Klobuku:
0044 Kara-Mamut Kapetanoviću
0045 I Šehović aga s Korjenića,
0046 I kadija od Dizdarevića,
0047 U koga je ćitap hamalija,
0048 I ta mazar paši priniješe,
0049 Četiri ga age doniješe,
0050 Šnjima kneže Miloviću dođe,
0051 Zaplakaše, davu učiniše:
0052 „Haj pomagaj dragi gospodaru!”
0053 Dok i’ treća dava dopanula
0054 Od Trebinja i svega Zavođa,
0055 Od Ljubilja i od Ljubomira,
0056 Donese je Resul-begoviću,
0057 I šnjim dođe kneže Anđelijću,
0058 I ta mazar paši priniješe:
0059 „Haj pomagaj, dragi gospodaru!
0060 „Na Jakova i na Grahovljane.”
0061 Dok četvrta diva dolazila
0062 S Gacka ravna Čengijć Smail-aga
0063 I Bakija od Dizdarevića,
0064 S Metohije pope Zimonjiću,
0065 S Kazanaca od Todorovića,
0066 Od Izgori od Mastilovića,
0067 Od Vrbice od Goranovića,
0068 S Trnovice od Uljarevića,
0069 Donese je Čengijć Smail-aga,
0070 I šnjim dođe Goranov Mihajlo,
0071 Što je agi vazda uz koljeno,
0072 I ta mazar paši priniješe:
0073 „Haj pomagaj, dragi gospodare!
0074 „Na Jakova i na Grahovljane.”
0075 Višu davu učini Mihajlo
0076 Goranović iz sela Vrbice,
0077 Neg ostali svi Gatački Turci,
0078 Dok i peta dava dolazila
0079 Od široka polja Nevesinja
0080 Ljubovića i Rečepašića
0081 I kadije Haznadarevića,
0082 Iz Vratoči kneza Radovića,
0083 A s Trusine od kneza Čaliđa,
0084 Sela Plane Šobote Avdijća,
0085 Od Bileća Ahmeta Hadžijća;
0086 Sve su dave paši prinijeli:
0087 „Haj pomagaj dragi gospodaru!”
0088 Tadaj reče Čengijć Smail-aga:
0089 „Haj pomagaj, dragi gospodaru!
0090 „Na Jakova i na Grahovljane:
0091 „On je paša, a mi smo subaše,
0092 „Već ovako durat’ ne možemo.”
0093 Kad to viđe Ali-paša stari,
0094 Udari se rukom po koljenu:
0095 „Ao njemu do Boga miloga!
0096 „Da kako ću njega prevariti,
0097 „Kako li ga živa uvatiti?”
0098 Tadaj reče bego Asan-bego
0099 Od Trebinja grada bijeloga:
0100 „Dobro ćemo pašo gospodare!
0101 „Evo ođe sedam muselima,
0102 „Svaki ima po dvije hiljade
0103 „Sve birane u nahiju vojske,
0104 „Pola vlaha, a pola Turaka,
0105 „Da mi našu vojsku pokupimo
0106 „I za vojskom tain i džebanu,
0107 „Da idemo bijelu Klobuku,
0108 „Onđe ćemo tabor učiniti
0109 „I od tebe knjige načiniti,
0110 „Jakovu ih slati u Grahovo,
0111 „Da nam Jakov s glavarima dođe;
0112 „Ako bismo njega prevarili
0113 „I Jakova živa uvatili
0114 „Ja na vjeru ja na prijevaru,
0115 „Grahovo će ruke objesiti
0116 „Sve nam dati groše i harače
0117 „I agama ake sa zemalja;
0118 „Ako l’ ne šće, pašo, tebe doći,
0119 „A mi ćemo njemu udariti,
0120 „Pod kulu mu šanac zakopati,
0121 „A na kulu oganj oboriti,
0122 „A po polju konje razigrati,
0123 „A po brdu pješce isturiti,
0124 „Meterize nove pozidati
0125 „A svaku im vodu zaptisati;
0126 „Tako ćemo njemu odoljeti.”
0127 Kako reče beže Asan-beže,
0128 Posluša ga Ali-paša stari
0129 I ostalo sedam muselima,
0130 Svi otolen na noge skočiše,
0131 I debele konje posjedoše,
0132 Svaki ode kadiluku svome,
0133 Jabaš-aga sinju Nevesinju,
0134 Poče kupit’ svoju silnu vojsku
0135 I za vojskom tain i zahiru,
0136 Po Turcima ječam i sijeno
0137 A po raji maslo i ovnova
0138 I oraće debele volove,
0139 A po Gacku Čengijć Smail-aga
0140 A po Župi i Nikšićkom gradu
0141 A po njima Osman kapetane,
0142 Po Trebinju Resul-begoviću,
0143 Kara-Mahmut Korjenićke Turke,
0144 Ravnu Planu i Bileću malu
0145 Ahmet Hadžijć i Šobota Avdijć,
0146 Niz Banjane i niz Petroviće
0147 To pokupi kneže Miloviću,
0148 Po Zavođu kneže Anđelijću;
0149 Ali-paša ne sjedi zaludu,
0150 Nego kupi po Gabeli ćose,
0151 Da mu gone kola i kočije,
0152 Da potežu bumbe i topove,
0153 Sva se sila na Klobuka splila,
0154 I pred njima sedam muselima,
0155 Ali-paša tabor učinio,
0156 I veliku vojsku prebrojio,
0157 Kad al’ vojske trinaest hiljada
0158 I suviše kola i komore
0159 I suviše bumbe i topovi.
0160 Tadaj paša šemluk učinio,
0161 I otolen knjigu načinio,
0162 I posla je u polje Grahovo
0163 A na ruke Daković-Jakovu:
0164 „O Jakove od Grahova glavo!
0165 „Ali si se bolan pomamio
0166 „Ali si se silom posilio,
0167 „Što odmećeš raju od Turaka?
0168 „Jedna raja, a dva gospodara,
0169 „Jedna zemlja, a dvoji harači,
0170 „To ne može zemlja podnijeti;
0171 „Nego hodi, poljubi mi ruku,
0172 „I dovedi tvoje poglavice,
0173 „Bulaića Baja Matovića,
0174 „Savrh polja Kovačević-Andra,
0175 „Od Čeline Todorović-Laza,
0176 „Sa Grahovca Milovića Toma,
0177 „Sa Jamaka Mirkovića Jova,
0178 „Od Biluča Petrović-Ćiraka:
0179 „Dođi mene bijelu Klobuku,
0180 „I donesi prinos od Grahova:
0181 „Dojavi mi stotinu ovnova,
0182 „I doćeraj trideset volova;
0183 „Ako l’ tako učiniti ne ćeš,
0184 „Kunem ti se Bogom velikijem
0185 „I mojijem dinom i kuranom,
0186 „Udriću ti do tri bjela dana,
0187 „Tebe živa hoću uvatiti,
0188 „Na žive te muke udariti,
0189 „Na oganj te vatru naložiti,
0190 „Tvoga Živka brata objesiti,
0191 „Laka ću ti sabljom posijeći,
0192 „Vuka brata na kolac nabiti
0193 „A tvoju ću kuću zatrijeti.”
0194 Knjiga pođe i Jakovu dođe.
0195 Kada viđe, što mu paša piše
0196 Onu turi, drugu načinio,
0197 Ovako ga u nju pozdravio:
0198 „Ali-pašo Turski gospodare!
0199 „Što mi pišeš, što mi priprećuješ,
0200 „Što mi išteš mito iz Grahova,
0201 „Ne dam tebe ništa iz Grahova
0202 „Do kamena na tvoje ramenje
0203 „A evo ti polja Grahovskoga,
0204 „Ne bilo ti za očinu dušu,
0205 „Čekaću te u bijelu kulu.”
0206 A kad paši tanka knjiga dođe,
0207 I kad viđe, što mu Jakov piše,
0208 Od muke je na vatru turio,
0209 Ali-paša na noge skočio,
0210 Pa u vojsku puštio telare:
0211 „Ko je konjik, priteži kolane,
0212 „A o bedri sablje okovane,
0213 „A pješaci na noge opanke,
0214 „Garubine puške potprašujte,
0215 „Barjaktari razvijte barjake,
0216 „Harambaše naprijed idite,
0217 „Na Grahovo sjutra udarite,
0218 „Sve po polju kule izgorite,
0219 „Što je muško, sabljom izgubite,
0220 „Mlado žensko mene dovedite;
0221 „A Jakova živa uvatite,
0222 „I mene ga u Klobuk pošljite,
0223 „Svu njegovu kuću iskopajte.”
0224 Otolen se sila podignula,
0225 Dok na Zaslap Turci izađoše,
0226 Dočeka ih stotina momaka
0227 I pred njima Dakoviću Živko,
0228 Pobiše se, bolje ne mogoše,
0229 Dok uteče roblje u planinu,
0230 I čobani ovce prejaviše,
0231 Dok najači sila i Turćija,
0232 U široko Turci uvatiše
0233 Od Babljaka zelene planine
0234 Do dno Lisca visoke planine,
0235 Konj do konja, junak do junaka,
0236 Sve barjaci ka’ mrki oblaci,
0237 I u ravno polje uljegoše,
0238 Sve bijele kule zapališe,
0239 Dvije b’jele crkve oboriše;
0240 Oko Umca tabor učiniše,
0241 Na Jakova naglo udariše,
0242 Pod kulu mu šanac zakopaše
0243 A na kulu oganj oboriše,
0244 Sa Jakovom trideset momaka.
0245 Zatvori se u bijelu kulu,
0246 Pa opali šibe i moškule
0247 I birane tanke dževerdane,
0248 Lomi Turske konje i junake,
0249 A razgoni po logoru Turke;
0250 On se bije tri bijela dana,
0251 Ni sjedoše, niti počinuše,
0252 Ni jedoše, niti vode piše,
0253 Izgibe mu u kulu družina,
0254 Pogibe mu Lako i Blagoje,
0255 I ostalo bratstvo Vujačića
0256 I suviše svoji plemenici;
0257 Al’ se Turcim’ predavati ne će,
0258 Nego knjigu na koljenu piše,
0259 I posla je na polje Cetinje
0260 Na vladiku svoga gospodara:
0261 „Al’ ne čuješ, al’ habera nemaš?
0262 „Evo na me Turci udariše,
0263 „Topal paša od grada Mostara
0264 „I za njime sedam muselima
0265 „I za njima trinaest hiljada,
0266 „B’jele su mi kule izgorjeli,
0267 „A bijele crkve oborili,
0268 „Na kulu mi Turci udarili,
0269 „Gospodaru, sa četiri strane,
0270 „A sve moji ginu Grahovljani,
0271 „No mi pošlji braću Crnogorce
0272 „I pred njima Steva i Jovana,
0273 „Čekaću ih tri bijela dana.”
0274 Knjigu posla na polje Cetinje,
0275 Viđeše mu knjigonošu Turci,
0276 Đe je posla preko gore Crne,
0277 Pa mu gore kidisiše Turci:
0278 Pod kulu mu šanac primakoše,
0279 S druge strane lagum zakopaše,
0280 A s treće ga topovima tuku,
0281 A s četvrte jurišali Turci.
0282 A kad viđe Daković vojvoda,
0283 Da će kulu Turci privatiti,
0284 Pa dokopa šibu okovanu,
0285 Koja ždere litru tučenika,
0286 Po dvanaest olovijeh zrna,
0287 Evo ti ga u mermer avliju,
0288 Za njim sine dijete Antune,
0289 Lud bijaše, deset mu godina,
0290 U ruci mu vezena šišana
0291 A za pasom bijeli višeci,
0292 A za njima trideset momaka,
0293 Pobiše se oko b’jele kule.
0294 Tu pogibe pašina topčija,
0295 A topovi pusti ostadoše,
0296 Tu pogibe cvijet od Turaka
0297 I gospoda starijeh odžaka
0298 I pred njima pašina katana
0299 Beg Džindž-aga iz donje krajine,
0300 Krk-gazija od dva pašaluka,
0301 On nosaše careve nišane
0302 A vezirsko sedam perjanica,
0303 Izgiboše baše i bimbaše
0304 Od Nikšića i od Kolašina
0305 I od Foče i ravne Tasliče,
0306 Od sve Bosne i donje krajine
0307 I od Stoca i grada Mostara,
0308 Od Ljubinja i grada Trebinja,
0309 Od Klobuka i od Korjenića;
0310 Tu pogibe kuća Šehovića,
0311 S Nevesinja dva Redži-pašića,
0312 Oba ubi šiba Dakovića,
0313 S Gacka ravna dva Vakijagića,
0314 I njih ubi puška Bulaića,
0315 Beg Džindž-agu careva gaziju,
0316 Njega ubi Jakovović Anto
0317 Sa kapije bijele avlije,
0318 Lud bijaše, al’ dobro gađaše,
0319 Bojak biše dva bijela dana,
0320 Ni sjedoše, niti počinuše,
0321 Dok od kule Turke odmakoše,
0322 Svoje mnoge mrtve pokopaše,
0323 A kad treće jutro osvanulo,
0324 I na popas sunce iskočilo,
0325 Dok evo ti Stankovića Steva
0326 I Jovana brata vladičina
0327 I za njima pet stotin’ momaka
0328 Pred bijelu Jakovovu kulu,
0329 Tu krstaše pobiše barjake,
0330 I tu trudni malo počinuše,
0331 Tu ih Jakov divno dočekao,
0332 I dade im pivo i jestivo,
0333 A kad piše i objedovaše,
0334 Tadaj Jakov za vladiku pita:
0335 „Kamo vama i još više vojske?
0336 „Ođe vojske za Turaka nema.”
0337 Besjede mu oba Petrovića:
0338 „Gospodine Daković-vojvoda!
0339 „Do’će vojska sjutra oko podna
0340 „I pred njima slavan gospodaru.”
0341 U riječi, u koju zborahu,
0342 Dok s tabora Turci pobjegoše,
0343 Povezoše bumbe i topove.
0344 Kad to viđe Crnogorska vojska,
0345 Pomisliše, Turci utekoše,
0346 Barjaktari razviše barjake,
0347 Za Turcima poljem potekoše,
0348 A zavika vojvoda Jakove:
0349 „Ne za Boga, braćo Crnogorci!
0350 „Danas će nas okoliti Turci,
0351 „A oni su stari nevjernici.”
0352 Crnogorci ne obrću glave,
0353 No s Turcima kavgu zametnuše.
0354 Silni Turci, bijesni konjici
0355 Sa četiri strane udariše,
0356 Crnogorce natrag povratiše,
0357 I četrljes glava posjekoše,
0358 Samo deset brastva vladičina
0359 I Jovana brata vladičina
0360 I Stevana njegova sinovca
0361 I suviše tridest Grahovljana,
0362 Rašćeraše uz Ivanjske strane,
0363 A Jakovu kulu osvoiše,
0364 I na kulu vatru navališe,
0365 Dok eto ti bega Asan-bega
0366 Od Trebinja Resul-begovića,
0367 Te na vjeru izvadi Jakova,
0368 Sve mu mrtve poklonio Turke,
0369 I dade mu butom Grahovljane,
0370 Da on vlada i zapovijeda.
0371 Tadaj mu je pristupio ruci,
0372 Kad se Jakov na nevolju nađe:
0373 Teška muka i dušmanska ruka,
0374 Nevjernici Hercegovci Turci;
0375 Još se Jakov od Turaka brani,
0376 Prije bi se nebo prolomilo,
0377 Jali žarko pomrčalo sunce,
0378 No se Jakov predao Turcima;
0379 Al’ dođoše Srpske poglavice
0380 Od Grahova sluge Jakovove:
0381 Prvo dođe Milošević Andro,
0382 Drugo šnjime Bajo Matoviću
0383 Od jakoga brastva Bulaića,
0384 Treće dođe Todorović Lazo,
0385 A četvrto Sladojević Gojo,
0386 To su vjerne vojvodine sluge,
0387 Pa se mole Daković-Jakovu:
0388 „Mi ćemo se predati Turcima.”
0389 Jakov ne će sa Turcima mira,
0390 Što mu ne će predati senete,
0391 Da je glava od sve Srpske raje,
0392 Da on vlada i zapovijeda,
0393 Što on reče, paša ne poreče,
0394 Da na pola dijele harače,
0395 Paša dade careve vermane
0396 I njegove sitne buruntije:
0397 Što on reče, da se ne poreče,
0398 Da je vjera Popoviću Vuku,
0399 Koji jade po Turćiji radi,
0400 Da je vjera Džaradžiću Vulu,
0401 Koji goni paši kesimače
0402 I starome Đaur-babi Šuku,
0403 Koji hara Šume i Popovo;
0404 Sve mu paša Božju vjeru dava,
0405 I ostade sablja Jakovova,
0406 I tadaj mu dade vojevodstvo,
0407 Da je Jakov jemin za Turaka.
0408 Jakov moli Boga milosnoga,
0409 Da pomrzi Turskoga sultana,
0410 A ojača vladičina ruka.


Izvor

Vuk IV - Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta, Beograd 1986-1988.