Prvi advokatski ispit
| Prvi advokatski ispit Pisac: Branislav Nušić |
Februara 28. godine 1862. potpisan je prvi zakon o pravozastupnicima, koji je sem školskih kvalifikacija - diplome o svršenom pravoslovlju – zahtevao i poseban, stručan ispit za pravozastupnika.
Prvi koji se javio kao kandidat za polaganje toga ispita bio je Petar Marković, mada je kao svršeni pravoslov bio već u službi. Petar Marković je bio zatim poznati advokat beogradski već i po tome što je svoju dvospratnu kuću u Kosmajskoj ulici (preko puta Sušića, gde je docnije bio Cermankin zavod) izgubio na kartama. Tu kuću mu je na kartama dobio ađutant knez-Mihailov, Đoka Pešika, da je posle i sam na kartama izgubio.
Ispit je kandidatu Petru Markoviću određen za 17. novembar iste godine i obrazovana je ispitna komisija u koju su ušli kao predsednik Jovica Dimšić, član Kasacije, i članovi Sreta L. Popović (poznati Sreta L. P. putopisac), Jovan Nikolić (poznat pod imenom Čokejić), Nikola Hadži-Popović koji je tu skoro umro i Jevrem Grujić.
Na ispit se sleglo silno mnogo slušalaca, naročito činovnika. To je bila nedelja pre podne, jer se baš htela da da prilika činovništvu da prisustvuje ovome ispitu. Predsednik Dimšić je ispitivao iz krivičnoga prava, Sreta L. Popović iz stecišnog postupka, Jovan Nikolić iz opšteg postupka, Nikola Hadži-Popović iz trgovačkog i Jevrem Grujić iz građanskog zakona.
Prvi je kandidatu postavio pitanje Jevrem Grujić kao najmlađi član. Njegovo pitanje je glasilo: "Dobijaju li ženska deca u zadruzi po novom zakonu nasledstvo kad im je otac umro pre tog zakona; ako dobijaju, da li i ona što su se udala ili ona što su neudomljena ili oboja?"
Drugo pitanje je postavio Nikola Hadži-Popović: "Šta je trgovačko delo u prizreniju nadležnosti suda?"
Nikolić - Čokejić je zapitao kandidata: "Je li priznanje kod prijavitelja potpun dokaz žao kod samog suda?"
Iz stecišnog postupka, postavio je Sreta L. Popović ovo pitanje: "Ima li mesta intabulaciji i uzapćenju na masu posmrtnu i na masu prezaduženu, posle otvorenog stecišta, a posmrtnom razume se ona masa koja nije prezadužena?“
Najzad, predsednik komisije Dimšić postavio je kandidatu dva kratka pitanja iz krivičnog prava.
Prvo: "Šta je javna uvreda i gde može biti, npr. je li u kafani?" i drugo: „Izvinjava li krivca neznanje zakona i neznanje dela?"
Time je bio završen usmeni ispit a zatim se prešlo na pismeni. Za pismeni ispit data su kandidatu tri „pravoslovna zadatka“ i to:
1. Šta je zakoni deo?
2. Je li nasledniku okrnjen zakoni deo kad je polovinu imanja zaveštao otac kom trećem, npr. manastiru, a drugu polovinu deli izmeđ' sina i kćeri? Je li tu sinu, koji ima prava na polovinu imanja, okrnjen zakoni deo i, ako jeste, od koga ima da se naknadi: od sestre ili od manastira?
Z. Može li otac svome jedincu uračunati troškove na nauke ili date u radnju kao poklon ili druge troškove, pa tim okrnjiti mu zakoniti deo?
Pošto je kandidat na sva ova pitanja, kako usmena tako i pismena, pravilno odgovorio, komisija je proglasila da je dobro položio ispit i odmah su nastala silna čestitanja. Tako je P. Marković postao u Srbiji prvi kvalifikovani pravozastupnik.
Odmah, na nedelju dana posle toga, 24. novembra, kao drugi kandidat polagao je i položio pravozastupnički ispit poznati Jovan Milinković Alavantić. Komisija je ostala ista, ali je posle prvog ispita nastalo u publici još veće interesovanje, te je ovom prilikom bilo još više slušalaca no o prvom ispitu.
U toj prvoj seriji kandidata, koji su se odmah po objavi novog zakona prijavili za ispite i položili ih do kraja 1862. godine bili su još Pavle Radovanović i Jovan Popović. Radovanović je položio ispit 2. decembra a Jovan Popović 14. decembra te godine. I jedan i drugi položili su odlično. Pavle Radovanović (Paja) je, posle šest godina advokatske prakse, streljan na Karaburmi kao ubica kneza Mihaila a Jovan Popović je dugogodišnji beogradski advokat, otac g. Bogdana i Pavla Popovića, profesora.univerziteta, i g. Mite Popovića, poslanika u Petrogradu.
To je prva serija kvalifikovanih advokata tadanje nove Srbije.
Izvori
uredi- Branislav Nušić, Iz poluprošlosti,1935.,Beograd.