Pravila Prvog pomesnog sabora

PRAVILA SVETOG, POMESNOG ANKIRSKOG SABORA

1. pravilo: O sveštenicima koji su prineli žrtvu idolima, a koji su docnije obnovili revnost ka veri, i to ne na neki lukav način nego istinski; i koji pri tome nisu imali neka prethodna dogovaranja sa željom da sebe prikažu kao one koji su bili podvrgnuti mučenju, ustanovljuje se: da ne budu lišeni časti sedenja, ali da nemaju pravo da vrše prinošenje žrtve, da nemaju pravo propovedanja niti činiti bilo šta svešteničko.

2. pravilo: Isto tako, i đakoni koji su prineli žrtvu idolima, a zatim su ponovo pokazali revnost prema veri, neka imaju čast koja im pripada ali moraju prestati od svake sveštene službe, od uznošenja hleba i čaše, i od provozglašenja moljenja (molitvi). Ako se ne neki episkop da može uzeti u obzir neke od zasluga tih đakona, ili smirenje njihovo u pokornosti, te prema tome poželi da im dopusti nešto više ili ako poželi da im oduzme, neka mu je to u punoj vlasti.

3. pravilo: Koji su pobegli pred progoniteljima ali su kasnije ipak uhvaćeni, ili izdati od svojih domaćih, ili su na neki drugi način lišeni imetka ili su pretrpeli mučenja, ili zatočeni u tamnicu, i pri tom su glasno govorili za sebe da su hrišćani čak i kada su ih mučili, ili su im nasilno gurali u ruke neke od idolskih predmeta, ili ih primora vali da jedu od idolskih žrtava, a oni nisu prestajali ispovedati svoju veru u Hrista, i svoju su tugu zbog onoga šta im se dešava, ispoljavali u potpunom smirenju i svome držanju, takvima, pošto nemaju nikakve krivice, ne treba sprečavati da budu u zajednici. A ako im je to neko sprečio, zbog prevelike strogosti ili zbog nečijeg neznanja, neka se odmah prime u zajednicu. Ovo se podjednako odnosi i na klirike i na laike. Pri tome je bilo razmatrano i ovo: da li laici, koji su istom nasilju podvrgnuti, mogu biti primljeni u klir? I ustanovljeno je da mogu, jer nisu u tome imali nikakve krivice, ako se ustanovi da je njihov pređašnji život bio uredan.

4. pravilo: Koji su na silu prinuđeni da prinesu žrtvu idolima, i povrh toga su pred idolima učestvovali na piru, a imajući pri tome veselo lice i imajući na sebi svečanu odeždu, te bez previše ustezanja sedoše na pomenutoj gozbu, za takve se ustanovljuje da moraju godinu dana biti među onima koji slušaju Pismo, tri godine među onima koji pripadaju, dve godine sa onima koji se mole, a zatim mogu stupiti u potpunu zajednicu.

5. pravilo: A koji su krenuli odeveni u odeždu tuge, i legoše (sedoše) za trpezu sa suzama i plačem, takvi, pošto tri godine budu među onima koji pripadaju, neka se prime u zajednicu, ali bez pričešćivanja svetim tajnama. Ako nisu jeli (na gozbama), pošto dve godine provedu sa onima koji pripadaju, neka treće godine budu primljeni u zajednicu ali bez pričešća, tako da bi na kraju te (treće) godine imali potpunu zajednicu. Ali, episkopi neka imaju pravo, sa obzirom na način obraćanja (paloga), da postupe i čovekoljubivije (od propisanog), ili, ako je potrebno, da im produže vreme pokajanja. Potrebno je, takođe, ispitati i pređašnji život onoga koji se kaje, njegov život u toku kajanja, te prema tome i razmatrati o čovekoljubivijem (postupanju).

6. pravilo: Koji su samo na nagoveštaj o tome da će biti mučeni, ili da će im biti oteta imanja, ili da će biti prognani. ustuknuli i prihvatili da prinesu žrtvu idolima, i za to svoje nedelo se nisu pokajali, niti se obratili, a sada, u vreme sabora dođoše, te odlučiše da se obrate, za takve se ustanovljuje: neka budu primljeni među one koji slušaju Pismo sve do velikog dana Pashe. Posle Pashe neka tri godine provedu među onima koji pripadaju, zatim još dve godine neka budu među onima koji su u zajednici ali bez pričešća, i tek nakon što prođe vreme od šest godina pokajanja, neka budu primljeni u zajednicu. A ako su neki primljeni na pokajanje pre ovog sabora, neka im se od tog vremena računa rok od šest godina pokajanja. Nastupi li kakva opasnost, i blizu su smrti usled bolesti ili nečega drugog, tada neka se prime, ali sa uslovom.

7. pravilo: Koji su učestvovali na neznabožačkom prazniku, na mestu koje pripada neznabošcima, ali su doneli svoje jelo i svoje sedište, za takve je ustanovljeno da budu primljeni u zajednicu nakon dvogodišnjeg boravka sa onima koji pripadaju. Da li će moći odmah da budu pričešćeni svetim tajnama, zavisi od mišljenja episkopa, jer je njegovo da ispita kakav je život svakoga (od eparhijana).

8. pravilo: Koji su silom bili prinuđeni da dva ili tri puta prinesu žrtve idolima, neka četiri godine budu sa onima koji pripadaju, dve godine neka budu u zajednici molitve bez pričešća, a tek sedme godine neka se prime u potpunu zajednicu.

9. pravilo: A koji ne samo da su se odmetnuli, nego su i ustali na braću i prinuđivali ih na odstupništvo, ili su bili vinovnici takve prisile, takvi neka tri godine budu među onima koji slušaju Pismo, zatim neka šest godina budu među onima koji pripadaju, zatim jednu godinu neka budu u zajednici (bez pričešća), tako da se navrši (ukupno) deset godina pre nego budu udostojeni svetih tajni. Potrebno je, takođe, da svo to vreme bude nadgledan njihov način življenja.

10. pravilo: Đakoni kada u vreme samog postavljenja izjave i kažu da imaju potrebu da se ožene i ne mogu biti van braka, pak se kasnije ožene, neka ostanu u svojoj službi jer im je to bilo dopušteno od episkopa. Ali koji su u vreme rukopoloženja rekli da će biti izvan braka, a kasnije se ipak oženiše, takvi imaju da prestanu sa đakonskom službom.

11. pravilo: Devojke koje su bile zaručene (obručene), a kasnije su otete, one moraju biti vraćene svojim zaručnicima, čak i ako su pretrpele nasilje od otmičara.

12. pravilo: Oni koji su pre krštenja prineli žrtvu idolima, pa su kasnije kršteni, mogu biti uzvedeni u svešteni čin kao omiveni od grehova.

13. pravilo: Ne priliči horepiskopima postavljati sveštenike ili đakone, kao ni episkopima drugih episkopija po tuđim gradovima, bez dopuštenja nadležnog episkopa koje je potvrđeno kroz gramatu.

14. pravilo: Onima koji su u kliru, sveštenicima ili đakonima, koji se uzdržavaju od mesa, moraju ga okusiti, a zatim, ako žele, mogu ga se uzdržavati. Ako li to neće, tako da ne žele jesti ni povrće koje je zgotovljeno uz meso, i ne pokore se ovom pravilu, neka budu nizloženi sa svog čina.

15. pravilo: Od onoga što pripada crkvi, ako su sveštenici nešto prodali kada nije bilo episkopa, crkva ima pravo da to traži nazad. Episkop neka prosudi da li treba povratiti prodato za (određenu) cenu ili ne jer često se dešava da je prihod od prodatog doneo mnogo više nego što je bila cena.

16. pravilo: Koji su sa životinjom činili blud ili ga i dalje čine, ako su pali u taj greh pre nego su navršili dvadesest godina, neka petnaest godina provedu sa onima koji pripadaju, da bi dobili zajednicu u molitvama. Zatim, neka pet godina budu u toj zajednici, pa tek onda neka pristupaju pričešću. Takođe je potrebno da se prati kakav je njihov život onda kada su sa onima koji pripadaju, i gledajući na to, neka budu udostojeni čovekoljublja. Oni koji su već duže vremena u tom grehu, neka se dugo (vremena) nalaze sa onima koji pripadaju. A koji su prešli pomenuti uzrast (od dvadeset godina), i imaju ženu, te su upali u takav greh, takvi neka dvadeset i pet godina budu među onima koji pripadaju, da bi zadobili zajednicu onih koji se mole. Zatim, neka pet godina budu u zajedničkim molitvama, da bi (nakon toga) bili udostojeni pričešća. Ako su neki, imajući ženu i navršivši više od pedeset godina života, pali u taj greh, takvi neka se udostoje pričešća tek prilikom samrti.

17. pravilo: Skotoložnici i prokaženi (gubom), ili koji su druge ogubavili, za takve sveti Sabor zapoveda da se mole sa onima koji su pod naletima bure (vetra).

18. pravilo: Koji su postavljeni za episkope, a u eparhiji za koju su postavljeni, nisu primljeni, ako takvi naume da nasrnu na druge eparhije i čine nasilje protiv zakonito postavljenih episkopa, i dižu bunu protiv njih, takvi moraju biti odlučeni od crkvene zajednice. Ako takvi žele da ostanu među sveštenicima tamo gde su i sami ranije bili sveštenici, neka im se to ne uskraćuje. Ali ako budu započeli smutnje protiv tamo postavljenih episkopa, neka budu lišeni svešteničke časti i neka budu razrešeni.

19. pravilo: Oni koji su dali zavet devstvenosti, pa su ga narušili, neka budu pod epitimijom za drugobračne. Takođe smo zabranili da se devojke (djeve) sjedinjuju u život sa nekima, makar i kao sa braćom.

20. pravilo: Ako je nečija žena učinila preljubu, ili ako je neki (muškarac) učinio preljubu, takvi neka u vremenu od sedam godina prođu sve stepene koji ih vode do potpune zajednice.

21. pravilo: Ženama koje su zatrudnele u preljubočinjenju, pa ubijaju dete u svojoj utrobi, ili se bave spravljanjem nečega što izaziva ubijanje deteta dok je u utrobi majke, pređašnjom naredbom je odlučeno da budu nepričešćene sve do kraja života. Tako neka se i postupa. Iz snishodljivosti, mi smo (takođe) odredili da takve žene provedu vreme desetogodšnjeg pokajanja, po ustanovljenim stepenima.

22. pravilo: Vinovnici u voljnim (namernim) ubistvima neka budu među onima koji pripadaju, i neka se tek na kraju života udostoje potpune zajednice.

23. pravilo: Ranije pravilo nalaže da vinovnici u nevoljnim (nenamernim) ubistvima, u vremenu od sedam godina, prolazeći kroz ustanovljene stepene, budu izvan potpune zajednice. Nova odredba kazuje da provedu pet godina u pokajanju.

24. pravilo: Gatari i sledbenici neznabožačkih običaja, ili oni koji u svoje domove dovode neke ljude da bi im gatali ili radi „očišćenja“, neka budu podvrgnuti pravilo petogodišnjeg pokajanja, po stepenima koji su ustanovljeni: tri godine neka su sa onima koji pripadaju i dve godine sa onima koji se mole ali bez pričešćivanja.

25. pravilo: Ako je neki verio (obručio) neku devojku, a kasnije zaveo i njenu sestru, tako da je ova ostala trudna, a potom se oženio verenicom, zbog čega se njena sestra udavila (izvršila samoubistvo), naređujemo: da svi vinovnici ovoga nedela u vremenu od deset godina i po određenim stepenima pokajanja, ne mogu stajati među vernicima na molitvi.

Izvori

• Knjiga pravila, Zbornik kanona Pravoslavne crkve; Šibenik, 2003.
• Ovaj članak ili jedan njegov deo je preuzet sa sajta svetosavlje.org. Dozvola se može videti ovde.