Po Lermontovu (Нищий)  (1830) 
Pisac: Mihail Ljermontov, prevodilac: K.S.


Na prag svetog hrama stupa
Starac prosjak lica bleda,
Od pobožna tuna skupa
Koru leba on izgleda.

Gladan, žedan pruža ruku, —
I stradanja plačuć’ tuži;
Al’ tek onda spozna muku,
Kad mu neko kamen pruži.

Tako j’ moja suza vruća,
„Da me ljubiš” s lica pala;
A ti ljubit’ neznajuća,
Bezbožna si na nju stala!

Izvor

uredi

1865. Vila. Godina prva. str. 11.