[Pojde Marko iz goru zelenu]
Pojde Marko iz goru zelenu,
da si traži vodu za pijenje.
Ono nema voda za pijenje.
Stanu Marko vodu da si kune:
„Pusta goro, pusta da ostaneš, 5
zašto nemaš vodu za pijenje?"
Sama mu je gora govorila:
„Boga tebe, Kraljeviću Marko,
ne kuni me staru i nikaku,
imala sam do devet kladenca, 10
svi je devet vila zapišila."
Pa govori Kraljeviću Marko,
Pa govori konju Šarijanu:
„Boga tebe, konju Šarijanu,
da dostigneš vilu podgorkinju. 15
Ako bogme vilu ne dostigneš,
oseču ti glavu do ramena,
oseču ti noge do kolena,
oseču ti repak do guzica."
Pa govori konjak Šarijanu: 20
„Boga tebe, Kraljeviću Marko,
potkovi me ploče okanici[1],
potkovi me klinci litrenjaci,
potegni me sas devet kolana,
a deseti ibrišim tkanice, 25
pa me pusti u gore zelene.
Ako bogme vilu ne dostignem,
oseči mi glavu do ramena,
oseči mi noge do kolena,
oseči mi repak do guzica." 30
Šarac ide od brdo do brdo,
vila ripa od brdo na brdo.
Šarac ripi ta vilu nadripi,
pa uvanu vilu podgorkinju.
Vila mu je sama govorila: 35
„Boga tebe, konju Šarijanu,
ni me bite, ni me pa mučite!
Ajd d’idemo u gore zelene,
da otpišim do devet kladenca."
Pa otoše s Kraljevića Marka, 40
pa otoše u gore zelene,
otpišila do devet kladenca.
