Pođe Marko u crkvu da ide

* * *


[Pođe Marko u crkvu da ide]

Pođe Marko u crkvu da ide,
Kad je prošo blizu do goricu,
Gora mi je lišćem povenula.
Progovara Kraljeviću Marko:
— Oj gorice, ti moja sestrice, 5
A što si mi lišćem povenula,
Da l’ te zmija u korenu grize,
Il’ ti voda koren potkopava,
Ili slana kraje poznobila?
— Bogom, brate Kraljeviću Marko, 10
Kad me pitaš, pravo ću ti kažem:
Ni mi zmija u korenu grize,
Ni voda mi koren potkopava,
Tuj prođoše tri sindžira roblje:
Prvi sindžir — najbolji bećari, 15
Drugi sindžir — najbolje devojke
Treći sindžir — najbolje neveste,
Po nji ide jedna skotna kučka,
Njum udara crni Arapine,
Udara gu trostrukom kamdžijom. 20
Toj ne bila taja skotna kučka,
Već to bila devojačka majka,
Muško čedo iz njum progovara,
Muško čedo tugom zaplakalo,
Zatoj smo ti, brate, povenule. 25
— Oj gorice, vi moje sestrice,
Da li znate kud gi odvedoše?
— Oni zboriv za Vitoš planinu,
Al’ otoše uz reku Sitnicu.
Povrnu se Kraljeviću Marko, 30
Prebaci se Šarcu na ramena,
Pa ovako njemu govorio:
— Aoj Šaro, moj debeli Šaro,
Do s’d si me od srama odsramija,
I mene si od zla izbavio. 35
— O moj gazdo, Kraljeviću Marko,
Zasedlaj mi sedlo šimširovo,
Prepaši mi dvanaest kolana,
Pa se meni metni na ramena,
Preko oči prebaci maramu, 40
Od silu će oči ispadnuti.
.......................................................
Zavrte se Šara debeljara,
Zavrte se na levo, na despo,
Pa pristiže do goru zeleiu, 45
Udariše na reku Sitiicu.
Zavrte se Šara debeljara,
Zavrte se na levo, na desno,
I pristiže dvanaest Arapa,
Pa govore dvanaest Arapa: 50
— Svi dvanaes’ Šaru će jašemo,
Tebe, Marko, katanac na usta!
Kad to doču Šara debeljara,
Dvaput skoči, triput gi dovati,
Od dvanaes’, dvesta i dvanaes’. 55
Pa se Marko skinu od Šarina
Pa govori na vrzano roblje:
— Natrag, natrag, moje milo roblje!
Pa je svakog lepo odvezao,
I svakome dukat darivao. 60
Kad se Marko natrag povrnuo,
Gora se je listom povrnula,
I u njuma svakojako cveće.
Roblje bere i venci mu pravi,
Venci pravi i Marka mi kiti. 65
Kad je priš’o Marko blizu crkve,
Sama se je crkva otvorila
I junaka Marka pričestila.


Pevač i mesto zapisa

Reference

Izvor

  • Narodne pesme iz leskovačke oblasti, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1990., sakupio Dragutin M. Đorđević, priredio Momčilo Zlatanović., str. 160-161.