[Pođe Marko goru Rumenliju]
Pođe Marko goru Rumenliju,
pa on traži tuj studenu vodu,
on da pije, Šarca da napoji.
Pa proklinjv goru Rumenliju:
„Kamo tebe tej studene vode, 5
ja da pijem, Šarca da napojim?"
Progovara gora Rumenlija:
„Nemoj, Marko, mene proklinjati,
imala sam, Marko, sedamdeset,
sedamdeset i sedam kladenca, 10
skupila gi vila samovila,
zagradila sas devet duvara,
zatvorila sas devet katanca.
Koji pije glavu mu uzima,
a na konja kopite uzima.“15
Oda Marko u vilini dvori.
Tuj se vila, bogme, ne zgodila,
zabravila katanci otvoreni,
zabravila dvori otvoreni.
Marko pije, Šarca napojija, 20
pa on ode kraz goru zelenu.
Spazila ga vila od planine,
slete vila Marku pred do njega.
Stade Marko vile se moliti:
„Nemoj, vilo, mene pogubiti, 25
ja ću tebe za sestru primati,
a ti mene za brata priimaj!“
„Da sam, Marko, braću priimala,
ja bi punu goru napunila
„Poglej, vilo, poglej u planinu, 30
kude igrav tvoji pobratimi.“
Mašila se vila samovila,
d’ ona vidi njojni pobratimi.
Skepča Marko vilu t’nke polovine.
Stade vila moliti se Marku: 35
„Nemoj, Marko, mene pogubiti,
ja ću tebe za brata primiti,
a ti mene za sestru priimaj!"
T’g je Marko vilu pogubija.
On potrže sablju dimiskiju, 40
pa preseče vilu samovilu,
preseče gu t’nku polovinu.
