Poš’o čovek na veliki put

* * *

[Poš’o čovek na veliki put]

Poš’o čovek na veliki put,
pa stig’o na raskrsnicu,
pa ga skobile vile i ale.
Uvatile ga ale za glavu,
te ga udarile u zemlju: 5
kosti mu polomile,
mozak posisale,
krv mu popile.
On je stao zapevati u veliki glas.
Majka bogorodica ga čula 10
pa se skinula na stubicu od voska s neba,
pa ga pita:
- Što kukaš, što lelečeš?
- Kako da ne kukam i lelečem,
kad sam poš’o na veliki put, 15
pa me skobile ale i vile,
pa me u zemlju udarile,
kosti mi polomile,
krv mi popile,
mozak mi pojele. 20
- Ne boj se ti majki!
Ja ću te sasvim izlečiti.
Sas nož ću da sečem,
s metlu ću da čistim,
s tamjan da kadim, 25
pa ću preko sinje more da bacim:
di petao ne peva,
di devojka kosu ne plete,
di majka detetu kolač ne mesi,
di sikira ne seče! 30

Bogorodica sas lek,
a baba (Mileva) sas basmu.

(281, s. 255-256)

---

Reference

Izvor

• Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 251. br. 418.

• Momirović, Petar. Nekolika bajanja iz Pomoravlja, Zbornik EM, s. 255-256.